Brajan Klaf je sa Notingem Forestom ispisao pravu bajku. Osvojio je više evropskih nego engleskih titula.
Samo šest engleskih klubova je osvojilo najprestižniji fudbalski trofej u Evropi: Liverpul, Mančester Junajted, Aston Vila, Čelsi, Mančester Siti i … Notingem Forest. Ako za ostalih pet možemo reći da su giganti engleskog fudbala, barem u finansijskom, ako ne i tradicionalnom smislu (Čelsi i Siti), dva uzastopna naslova evropskog prvaka (1979. i 1980.) kluba iz Notingema su jedna od najneobičnijih i najiznenađujućih priča u istoriji fudbalske igre.
Forest je inače jedan od najstarijih fudbalskih klubova na svetu, osnovan još 1865. godine, ali nikada, čak ni u vreme svojih najvećih podviga, nije važio za veliki klub. Kako je onda tim iz centralne Engleske došao do jednog od najneobičnijih rekorda u fudbalu: da ima više evropskih nego engleskih titula prvaka?
Sve to je zasluga jednog čoveka: slikovitog, neortodoksnog, harizmatičnog i ekscentričnog trenera Brajana Klafa.
Klaf je rođen u Midlsbrou 1935. godine i bio je u drugoj polovini pedesetih i prvoj polovini šezdesetih odličan napadač za klub iz rodnog mesta (1955-61) i Sanderlend (1961-64) u drugoj ligi. Na 274 ligaške utakmice postigao je neverovatnih 251 gol. Kada je imao 29 godina, teška povreda ga je primorala da prestane da igra i počela je jedna od najspektakularnijih trenerskih karijera u engleskom fudbalu.
Počeo je u četvrtoj ligi kod Hartlpula, dve godine kasnije dobio je priliku kod drugoligaša Derbija, koji je prvo uveo u prvu ligu, a zatim sa njim osvojio i titulu engleskog prvaka. Godine 1973. Derbi Kaunti je stigao do polufinala Kupa šampiona, gde ih je izbacio Juventus. Po mišljenju Klafa, podmićivanjem sudije.
Nakon sukoba sa predsednikom Derbija, napustio je klub i našao novi posao kod trećeligaša Brajtona. Leta 1974. usledilo je njegovih "zloglasnih" 44 dana na čelu Lidsa, gde je nasledio legendarnog Dona Revija, koga je u prošlosti mnogo puta javno kritikovao. Igrači Lidsa se nisu dobro odazvali na njegov nepoštljiv odnos prema prethodniku i stvar se ekspresno brzo završila.
I tako je 6. januara 1975. postao trener drugoligaša iz Notingema, gde je ostao skoro dve decenije i upisao se u fudbalsku istoriju kao jedan od najvećih trenera svih vremena. Početak nije bio najobećavajući, jer je u prvoj sezoni zauzeo 16. mesto, u svojoj prvoj punoj sezoni bio je osmi. Zatim je 1976. ponovo udružio snage sa svojim bliskim saradnikom i pomoćnikom Piterom Tejlorom, koji je bio sa Klafom i u većini prethodnih poslova. I tako je Notingem Forest u sezoni 1976/77 uspeo da osvoji treće mesto u drugoj ligi i vrati se među elitu.
U sezoni 1977/78 Klafov Forest kao novajlija u ligi osvojio je titulu engleskog prvaka sa čak sedam bodova prednosti ispred tada nedodirljivog Liverpula. Možete li zamisliti da bi danas nešto slično uspelo Ipsviču ili Sautemptonu? U to vreme engleski fudbal ipak nije bio toliko zavistan od finansijskog ulaganja, koje je bilo važno, ali ne i nepremostivo odlučujuće. Sa vrhunskim i harizmatičnim trenerom, koji je imao dobro uigran i koliko-toliko kvalitetan tim, sve je bilo moguće.
Usledilo je nešto još neverovatnije. Kao engleski prvak, Forest je sledeće sezone prvi put u istoriji učestvovao u Kupu šampiona, prethodniku današnje Lige šampiona, koje je tada bilo vrlo jednostavno takmičenje na ispadanje. Žreb je hteo da Forest već u prvom kolu dobije najtežeg mogućeg protivnika – branioca naslova Liverpul. U to vreme su u Kupu šampiona učestvovali samo državni prvaci, ali Liverpul je bio evropski prvak prethodne sezone i tako su Englezi izuzetno imali dva predstavnika.
Forest je Redse izbacio prilično glatko (2:0, 0:0), zatim u osmini finala eliminisao grčki AEK i u četvrtfinalu švajcarski Grashoper, koji je pre toga izbacio Real Madrid. Nakon što se prva polufinalna utakmica protiv nemačkog prvaka Kelna u Notingemu završila sa 3:3, činilo se da će se Klafov put u Kupu šampiona opet završiti u polufinalu, kao 1973. kada je bio trener Derbija. Ali pred 60.000 gledalaca na stadionu Mengersdorfer, Forest je golom Ijana Bovera u 65. minutu pobedio sa 1:0 i plasirao se u finale.
Na Olimpijskom stadionu u Minhenu protivnik Englezima bio je još jedan klub koji niko nije očekivao u finalu, švedski Malme. Pobednika je odlučio pogodak napadača Trevora Frensisa u poslednjem minutu prvog poluvremena. Frensis je januara 1979. postao prvi engleski fudbaler koji je prešao za (tada rekordnih) milion funti, kada su ga Klaf i Tejlor doveli iz Birmingema. Po pravilima Uefe tri meseca nije smeo da igra evropske utakmice, pa je to bio njegov prvi nastup u Kupu šampiona.
Englesku titulu Klafu u sezoni 1978/79 nije uspelo da odbrani, prvak je ponovo bio Pejslijev Liverpul, tako da su sledeće sezone ta dva kluba ponovo predstavljala Englesku u Kupu šampiona. U sezoni 1979/80 Liverpul je ponovo dominirao u ligi, Forest je bio peti, čak 12 bodova iza prvaka. U Evropi je priča bila potpuno drugačija.
Liverpul je (opet) ispao već u prvom kolu, kada ga je izbacio Dinamo Tbilisi, koji je tada bio jedan od najboljih sovjetskih timova. Forest je novu sezonu u evropskom kupu počeo kao što je završio prethodnu – pobedom nad Šveđanima. Samo što je ovog puta njihov protivnik bio Oster, koji su eliminisali sa 2:0 i 1:1. U četvrtfinalu su usledile dve pobede nad rumunskim prvakom Argesom, u četvrtfinalu se činilo da će se put završiti.
Forest je naime domaću utakmicu protiv istočnonemačkog prvaka Dinama iz Istočnog Berlina izgubio sa 0:1 i u to vreme je bilo vrlo teško očekivati da ćeš domaći neuspeh poništiti u gostima. Berlinski Dinamo, klub koji je sponzorisala istočnonemačka tajna policija Stasi, nije bio lak protivnik. Ali Forest je na stadionu Fridrih-Ludvig-Jan pred 30.000 gledalaca već u prvom poluvremenu postigao tri gola i na kraju slavio sa 3:1.
Još teži zadatak ih je čekao u polufinalu, kada su se suočili sa slavnim holandskim Ajaksom, ali su ga eliminisali domaćom pobedom 2:0 i porazom u Amsterdamu sa 0:1. U finalu na stadionu Santjago Bernabeu u Madridu njihov protivnik bio je nemački Hamburger SV, koji je u polufinalu pregazio Real Madrid, pre toga eliminisao splitski Hajduk i pobednika nad Liverpulom, tbilisijski Dinamo. Hamburžane je vodio legendarni jugoslovenski trener Branko Zebec, njihov prvi zvezdnik bio je Englez Kevin Kigan, tada jedan od najboljih fudbalera na svetu.
Jedini gol na utakmici postigao je Škot Džon Robertson već u 20. minutu. Zanimljivo, Robertson je pre godinu dana protiv Malmea asistirao za gol Trevora Frensisa, a ovog puta je on bio taj koji je odlučio meč.
To je bio vrhunac Klafove karijere, koji nikada nije nadmašio. Iako je ostao na čelu Foresta još narednih 13 godina, sve do 1993. godine, neverovatne uspehe iz perioda 1978-80 više nije uspeo da ponovi. U mnogo čemu je bio klasičan Englez: voleo je alkohol, koji ga je na kraju i uništio, voleo je igre reči i tipičan engleski humor.
Međutim, ako neko misli da je te izuzetne uspehe postigao klasičnim engleskim pristupom (agresija, mnogo trčanja, duge i visoke lopte), veoma se vara. Brajan Klaf je, kao što kaže jedan od njegovih najpoznatijih citata, uvek zagovarao "kontinentalnu igru" po zemlji: "Da je Bog želeo da igramo fudbal u oblacima, tamo bi postavio travu."