Predstavljamo vam priču engleskog kluba Ekseter Siti, koji je poseban zato što su vlasnici kluba njegovi navijači.
Engleski fudbal na najvišem nivou postao je u poslednjih dvadeset godina poligon za najistaknutije aktere globalnog kapitalizma. Većina premijerligaških klubova je u vlasništvu nedemokratskih zalivskih država (UAE, Saudijska Arabija), američkih spekulativaca (porodica Glezar, John Henry, Stan Kroenke, Tod Boeli, Bil Foli), grčkih tajkuna (Evangelos Marinakis) i sličnih vlasnika koje privlače prestiž, glamur i profit Premijer lige.
Navijači ovih klubova, kako lokalni, tako i globalni, postali su klijenti, ili krave muzare režima i poslovnih ljudi bez načela. Nemaju nikakav uticaj na upravljanje svojim klubovima, koji su nekada bili temelji lokalnih zajednica, a danas su samo sjajni artikli u izlogu globalnog kapitalizma.
Međutim, ovo je samo najvidljiviji aspekt engleskog fudbala. U nižim ligama, daleko od očiju svetske javnosti, možemo pronaći mnogo primera klubova koje su osnovali ili preuzeli navijači i koji bi mogli poslužiti kao uzor i srpskim klubovima. Kod nas postoji opšte prihvaćeno mišljenje da fudbalski klubovi mogu funkcionisati samo ako ih vode bogati stranci ili lokalni moćnici sumnjivih moralnih vrednosti. Primer engleskog kluba Ekseter Siti pokazuje da postoji i drugačiji put.
Grad Ekseter, u Devonu na jugozapadu Engleske, ima samo 135.000 stanovnika i stoga je potpuno uporediv sa slovenskim gradovima. Lokalni klub Ekseter Siti igra u trećoj ligi i u proseku privlači između 6000 i 7000 gledalaca na stadion St Džejms Park, što je, naravno, više od klubova u slovenskoj ligi, ali nisu to brojke koje su za naše klubove potpuno nedostižne.
Ekseter Siti je klub s bogatom tradicijom, osnovan 1901. godine, koji nikada nije igrao na najvišem nivou engleskog fudbala. Mesto u istoriji fudbala obezbedili su 1914. godine kada su tokom južnoameričke turneje postali prvi tim koji se suočio s brazilske reprezentacijom. Najveći uspeh u FA Kupu postigli su 1931. godine, kada su stigli do četvrtfinala. Većinu svoje više od 120-godišnje istorije proveli su u trećem rangu engleskog fudbala, a na početku 21. veka klub je zapao u ozbiljne finansijske probleme i 2003. godine pao u amaterski peti rang.
Tada je Ekseter bio u vlasništvu lokalnog draguljara Ivor Dobl, koji je želeo da proda klub. U tu svrhu su u klub došli sumnjivi biznismeni Džon Rasel i Majk Luis, koji su postali predsednik i potpredsednik. Pošto nisu bili zadovoljni načinom na koji je klub vođen, navijači su početkom maja 2000. godine osnovali "Ekseter Siti Supporters' Trust" (Sklad navijača Ekseter Siti-ja). Tri godine kasnije, Rasel i Luis su uhapšeni zbog finansijskih malverzacija, a tri člana navijačkog sklada su zauzeli pozicije u upravi kluba.
Septembra 2003. godine, četvorica predstavnika navijačkog sklada su se sastali s vlasnikom Dobl i uručili mu ček na 20.000 funti. Time su postali vlasnici prezaduženog kluba. "To je bio više-manje sav novac koji je sklad imao," kasnije je rekao dr. Dejvid Treharne, jedan od četiri predstavnika sklada koji su sklopili ovaj posao. "Pogledali smo se i rekli: šta smo uradili!?"
Ispostavilo se da je Ekseter daleko više prezadužen nego što su navijači pretpostavljali. Klub je imao 4,5 miliona funti duga, a bivši predsednik Rasel i bivši potpredsednik Luis su kasnije osuđeni za finansijski kriminal i kažnjeni. Džon Rasel je morao da ide u zatvor na skoro dve godine, a Majk Luis je morao da odradi 200 sati društveno korisnog rada. Engleska fudbalska federacija je oboma izrekla doživotnu zabranu delovanja u fudbalu.
To, naravno, nije pomoglo Treharneu i drugim navijačima. Morali su da zasuču rukave i nekako spasu potpuno propali klub od propasti. Uz naporan rad i transparentno poslovanje, nekako su očuvali klub bogate tradicije u amaterskom petom rangu engleskog fudbala, a zatim im se 2005. godine osmehnula sreća.
Za protivnika u trećem krugu FA Kupa dobili su Mančester Junajted i na Old Trafordu odigrali bez golova. Zbog toga je bila potrebna još jedna utakmica na St Džejms Parku, koja je izabrana za direktan TV prenos. Ekseter je, iako izgubio sa 0:2 (golove su postigli Vejn Runi i Kristijano Ronaldo), iz tih dvaju utakmica (prodate karte i TV prava) ostvario skoro milion funti, a tim novcem su izmireni veći deo preostalih dugova.
Veliku pažnju posvetili su svojoj fudbalskoj akademiji, koja je "proizvela" nekoliko kvalitetnih fudbalera u poslednjoj deceniji. Najpoznatiji je svakako engleski reprezentativac i zvezda Aston Vile Oli Votkins, koji je u omladinskim selekcijama Eksetera počeo sa devet godina, a u periodu 2014-17 uspešno nastupao za prvi tim u četvrtoj ligi. Njegov prelazak u Brentford klub je obogatio sa 1,8 miliona funti obeštećenja.
Prošle godine je prošlo već dvadeset godina otkako je Ekseter Siti u vlasništvu navijačkog sklada, koji ima nešto više od 4000 članova. Klub se u tom periodu finansijski stabilizovao i vratio u treću ligu (League One), gde po tradiciji i veličini kluba i pripada. Godine 2021. trenutni predsednik Nik Hoker je za BBC rekao: "Ako bismo slušali šta navijači žele, mogli bismo rešiti većinu aktuelnih problema u fudbalu. Ko je vlasnik kluba? Niko. Mi nismo vlasnici Ekseter Siti-ja, samo pazimo na njega. To bi trebalo da shvate i neki vlasnici premijerligaških klubova."