Kad se sretnu kraljica i princeza: I devojčice igraju fudbal

Iako iza sebe imam dva braka, i devojku gotovo dvadeset godina mlađu, neke stvari o ženama nikada neću naučiti. Ni razumeti. Ljubomoru i pravljenje scena na samo pominjanje imena drugih žena, na primer.

"....ma Marta, Kristina ili Mia, ništa drugo ne priznajem. Vidimo se večeras na splavu, ljubi brat".

"Ko su ti te? Kakav splav? Ne ideš ti nigde!".

"Vidi ljubavi, Kristina je Kanađanka, Mia Amerikanka, a Marta... Marta je iz Brazila", odgovaram, dok mi salve smeha izbijaju iz svake pore, i pomažu da u sećanje uklešem zabezeknuto lice svoje devojke.

"Kakve Amerikanke, Brazilke, šta su one, denserke, striperke?", lavina pitanja nastavlja da stiže sa vrha mog malog, ličnog Kilimandžara.

"Ne, ljubavi, one su kraljice i princeze. A sad da ti ispričam jednu bajku".


Mia, kraljica, a nije balerina

Bila jednom jedna balerina. Živela u Americi i imala desetoro braće i sestara. Sa petnaest se jako zaljubila u pilota, udala se za njega i rodila mu četiri ćerke. Najstidljivija je bila Mariel, koja je dobila nadimak po maminoj drugarici sa studija, slavnoj hrvatskoj primabalerini Mii Slavenskoj.

Ali mala Mia ni izbliza nije bila zainteresovana za balet, piruete, trikoe i kostime. Ne, mala Mia je bila jako stidljiva i od baleta je brzo odustala. Nosila je ortopedske cipele i ljubav u srcu prema drugoj stvari, fudbalu. Selma je malo mesto u zabiti Alabame, ali je tu rođena najveća fudbaleka ikad, Mia Hem.

Otac, pilot američkog vazduhoplovstva, je selio ženu i četiri ćerke sa kraja na kraj Amerike. Čak je jedno vreme porodica živela u Firenci, i valjda je magija prestonice renesanse doprinela da mala Mia počne da igra fudbal.

U to vreme, krajem sedamdesetih prošlog veka, soker je u Americi bio muška stvar, i devojčice ga nisu igrale. Predodređene da budu žene i majke, često su terane sa terena za fudbal. Ali Hemovi tada usvajaju dva dečaka i Mijinoj sreći nije bilo kraja.

Sada kad ima dva brata, niko je neće terati sa terena, i pokazaće svima. Ortopedske cipele su skinute, osmeh se vratio na lice i kraljica je rođena.

"Ma ložiš me, ovo si sad izmislio", nastavlja Kilimandžaro sumnjičavo. "A, Marta?“.

Marta, princeza, a siroče

Dok je Mia krčila sebi put među dečacima, igrajući i trijumfujući sa svojim timom sa Univerziteta Severne Karoline Tar Hils, u četiri od pet državnih prvenstava, na drugom kraju sveta, u Brazilu, rođena je Marta.

Otac je nju, sestru i braću napustio kad je joj je bilo samo godinu dana. Majka ih je sama odgajala, želeći sve najbolje za svoju decu. Iako već najfudbalskija zemlja na svetu, fudbal je za žene u Brazilu bio zabranjen. I Martu su dečaci terali sa terena, trebalo je da se igra lutkama, pa ipak je devojčica. A devojčice ne igraju fudbal.

Nije imala ni za kopačke. Često gladna, jako siromašna, sve što je Marta imala je neverovatna želja da uspe. I ogromna ljubav prema fudbalu. I podršku majke i bake.


Sa 14 pravac Rio, na probu u Vasko da Gamu. Magija koju je donela sa sobom je očarala sve i princeza svetskog fudbala je bila spremna za napad na tron. Četiri godine kasnije, sa samo 18 postaje prva brazilska fudbalerka u Evropi.

Klub je bio Umea IK sa severa Švedske. Sa njima uzima četiri titule prvaka uz pregršt nagrada za lična dostignuća.

"Pa, je l' su se srele ikad ta tvoja kraljica i princeza?".


Sudar svetova krunisanih glava

Naravno, nekoliko puta.

Mia je najmlađa debitantkinja u istoriji američkog ženskog fudbalskog tima sa samo 15 godina. Sa 19 je na godinu dana napustila tim sa Severne Karoline da bi se pripremila za nastup na Svetskom prvenstvu. I isplatilo se.

Na debiju protiv Švedske gol za pobedu (3:2). Najsjajnija zvezda na američkom fudbalskom nebu je već sijala zlatnim sjajem. Na kraju prvenstva, Amerikanke su dobile Norvežanke (2:1) i postale prve svetske prvakinje. Revanširaće im se u polufinalu četiri godine kasnije.

Ipak, Ameri kao sportska nacija imaju izuzetan odnos prema Olimpijskim igrama i šampionima. A, Mia je to zaista i bila. U Atlanti 1996. prvi put se kao olimpijski sport pojavio ženski fudbal. Zlato je pripalo Hemovoj i drugaricama. U, do tada, neviđenoj atmosferi, pred 76.000 gledalaca i milionima pred malim ekranima pala je Kina (2:1). Mia je celu utakmicu odigrala povređena i u poslednjem minutu je izneta sa terena. Prava šampionka.

Marta nikada nije bila svetska ni olimpijska šampionka. Jednom druga na svetskom i dva puta srebro na Igrama, 2004. i 2008. Tu su se i srele. U Atini 2004. Kraljica i princeza.

Dobila je Mia. Dva puta. Jednom u grupi, uz gol sa penala. Drugi put u finalu, posle produžetaka. Dvostruka olimpijska šampionka Mia Hem. A, bila je i dvostruka svetska šampionka. Drugu titulu, Amerikanke su uzele na domaćem terenu 1999. U polufinalu su dobile Brazil i zakazale finale sa Kinom.


Pred 90.000 ljudi na stadionu "Rouz Boul" u Pasadeni, opet su, posle onog finala Italije i Brazila u muškoj konkurenciji pet godina ranije, svetskog šampiona doneli penali. Svih pet Amerikanki su pogodile, među njima i Mia. Kineskinje nisu.

I dok se sa tribina orilo JU-ES-EJ, JU- ES-EJ, Mia Hem se onesvestila u svlačionici. Od napora je dehidrirala. Primila je tri litre tečnosti i spavala 12 sati. I sutra otišla sa devojkama u Diznilend na slikanje, pa na prijem kod predsednika Klintona. Prava šampionka.

Marta će svoje najblistavije trenutke doživeti par godina kasnije. Na Pan Američkim igrama 2007, na svojoj "Marakani", Brazil je do nogu potukao američki U-20 tim i osvojio šampionat, a Marta je proglašena igračicom turnira.

Tu je i dobila nadimak Pele sa suknjom. I neviđenu počast, da utisne svoja stopala u cement na stadionu Marakana. Kao jedina žena u istoriji.

"Nije loše".

Ma kakvi loše.

Šta je bilo posle?

Mia je 17 godina igrala za reprezentaciju Amerike postavljajući temelje najbolje svetske selekcije. Nosila je "devetku", dala 158 golova i asistirala 142 puta. Šutirala i levom i desnom, pretrčavala protivnice kao od šale, graciozno kao balerina. A, 2013. izabrana je kao prva žena u Kuću Slavnih svetskog fudbala.

Marta je čak šest puta bila birana za FIFA igračicu godine, osvajala Kup UEFA, Kup Libertadores. Najbolji strelac svetskih prvenstava svih vremena, sa 17 golova. Jedina igračica u istoriji koja je pogađala na pet vezanih Olimpijskih igara i pet vezanih Svetskih prvenstava.
Najslavnija je "desetka" svetskog fudbala. Poređenja radi, Mesiju i Ronaldu će prvenstvo u Kataru biti peto.

"Super", konačno osmeh sa vrha Afrike. "A, šta je sa privatnim životom, ono deca, karijera?".

Mia se dva puta udavala, i ima troje dece.Trenutno je u srećnom braku sa legendarnim igračem bejzbola Nomarom Garsijaparom. Radi kao konsultant u američkim korporacijama vezanim za fudbal, ima udeo u Romi, piše knjige i bavi se humanitarnom fondacijom.


Marta se verila sa svojom dugogodišnjom devojkom i saigračicom iz Orlando Prajda, Toni Prezli. Posle turbulentnih godina i operacije raka dojke, koji je Toni odvojio od terena na dve godine, ponovo su zajedno, na terenu i u privatnom životu.

Ali, pusti njihove privatne živote, najveća zasluga im je što su milionima devojčica širom sveta otvorile vrata jedne predivne igre. Što se i dan danas zalažu da devojke budu plaćene isto koliko i muškarci.

Prave ikone sporta

"OK, to su Mia i Marta, a ko je Kristina?".

To je Kristina Sinkler, devojka koja drži rekord po broju datih golova u internacionalnom fudbalu, iako igra za reprezentaciju Kanade, i na velikim takmičenjima često ispada već u četvrtfinalima. Ali o njoj u nekoj drugoj bajci.

Eto, a da je samo čula razgovor od početka, znala bi da je moj drug Đole, inače pasionirani igrač malog fudbala, pod stare dane postao otac, da je dobio ćerku i da joj već planira ozbiljnu fudbalsku karijeru.

Barem kao Marta, Kristina ili Mia, ništa drugo ne priznajem.

"Spremaj se, ljubavi, idemo na splav".