Milan Mandarić za Nogomania.rs: Zvali su me iz aktuelne srpske vlasti, razmišljam o novom izazovu

Neko ga voli, neko ga prezire ali nema ravnoduišnih. Milan Mandarić (83) je Srbin sa ogromnom reputacijom u fudbalu ali i poslovnom svetu. Energičan, otvoren, rečit i u devetoj deceniji života, za Nogomania.rs izneo je svoje impresije o fudbalu, Srbiji, Sloveniji, Svetskom prvenstvu u Kataru, planovima za budućnost. Mandarić posle sedam godina napušta Sloveniju, a posle belgijskog Šarlroa, francuske Nice, engleskih klubova Lester, Portsmut i Šefild Vendzdej gde je bio vlasnik, nedavno je spakovao i kofere iz ljubljanske Olimpije. Prodao je "zmajčeke" investitoru iz Nemačke Adamu Delijusu. Mandarićeva misija na "Stožicama" je završena.

Trenutno ste u Ljubljani, odlazite u Ameriku. Planirate li da se ikada više vratite?

"U Sloveniji sam veliki novac investirao u različite poslove. Moram još neke stvari da rešim, da sve bude čisto. Tako sam radio i u drugim zemljama i baš zbog čistih računa sam svuda dobrodošao. Tek posle toga ću napustiti Sloveniju. Vraćam se u Ameriku da budem sa rodbinom, i mislim da je to kraj fudbalu", kaže Mandarić..

Iz Olimpije odlazite sa minusom od 25.000.000 evra i sudskim sporom sa novim vlasnicima koji iznosi oko 1.000.000 evra. Mislite li da se pre sedam godina odabrali pogrešnu zemlju za Vašu poslednju fudbalsku avanturu?

"Kada sam došao u Sloveniju, posle mnogo godina života i rada na Zapadu uhvatila me nostalgija. Otac mi je davno rekao da nema potrebe ići u Švajcarsku ili SAD, za nas je Slovenija Amerika. Tako je nekad bilo. Slovenija je veoma lepa. Ali pojedini ljudi su me razočarali. Nisu imali poštovanja za ono što sam radio. Da jeste, bilo bi još više uspeha. Ovde padneš a nema ko da ti pruži ruku. Zato razmišljam da li se upustiti u još jedan fudbalski projekat kako mi posle odlaska iz Olimpije ne bi ostao tako gorak ukus", iskren je fudbalski "globtroter".

Zar Vam neće nedostajati fudbal?

"Trenutno sam predsednik ženskog kluba Olimpija, ima posla i ovde. Teško ću izdržati bez fudbala u budućnost. Teško je kad imaš godina koliko i ja. Strast za fudbalom me je i održavala u životu svih ovih godina. Neverovatno je koliko ljudi me zove, posebno iz Engleske, Belgije, Švajcarske, Francuske. Pitaju me da li sam zainteresovan da vodim taj i taj klub. Zanima me Italija jer tamo još nisam vodio klub. Mogućnosti se otvaraju. Vidim da ih traži i moj prijatelj (pokazuje sliku na zidu, gde je sa Romanom Abramovičem, op.p.)".


Na vezi ste sa Romanom Abramovičem?

"Znamo se. Kada je kupio Čelsi, prvo gostovanje mu je bilo kod nas, u Portsmutu. Došao je na stadion sa pet telohranitelja, što mi se nije dopalo. U međuvremenu smo ostali prijatelji. Dolazio je u Dubrovnik sa svojom jahtom, gde imam kuću. Sada je u nevolji, ali ne bih ništa
komentarisao. Ali mogu reći posle poznanstva sa njim da je dobar čovek. Javnost ne zna koliko je dobrih stvari učinio, koliko je ljudima pomogao. Imajući to na umu, nisam baš siguran da će odustati od Čelsija i fudbala. Da je do njega, on to nikada ne bi uradio".

Čovek koji pre vas radio u Americi i tamošnjem fudbalu je čuveni Dobrivoje Tanasijević - Den Tana, nekadašnji predsednik Crvene zvezde?

"Den Tana je poslovnu karijeru završio u SAD, a sada živi u Srbiji. Razmišljam li i ja o povratku u Srbiju? Nas dvojica smo potpuno drugačiji. Ne zanimaju me pohvale. Moram sebi da dam oduška, moram ja da budem zadovoljan. Den Tana je dobar čovek. Moja porodica je u SAD i vraćam se tamo, ali volim da posetim Srbiju".

Klasično pitanje koje vas prati decenijama - zašto nikada niste ulagali u srpski fudbal i može li tu nešto promeniti?

"Zvali su me u Crvenu zvezdu i Partizan. Pomogao sam Crvenoj zvezdi, doveo sam Piksija, Belodedića, kao i neke druge igrače. To sam ponovio i ljudima iz aktuelne srpske vlasti. Hvala na pozivima, ali ja sam osoba koja ima projekte i sebe tu vidi. Na primer, zvali su me i iz Hajduka iz Splita. Sve su to fantastični klubovi, imaju navijače, ali imaju i probleme. Iskreno, oni imaju probleme koje država treba da reši. ja uvek tražim punu odgovornost, punu kontrolu i vlasništvo u klubu. Ako me pitate da li bih sada vodio klub u Srbiji, ako bi tako nešto i uradio, mogao bih samo svoju Vojvodinu. Volim Novi Sad, ljude tamo".

Ima li fudbal u regionu potencijal da postane ozbiljan biznis?

"Mislim da ima. Ovaj region ima bazu, odnosno ima dosta mladih i talentovanih igrača. To je ono što sam želeo i tražio u Olimpiji od svakog trenera. Promenio sam ih dosta jer nisu sledili moju želju da obrazujem i promovišem mlade igrače. Treba forsirati škole fudbala. Navijač mora svojim očima da vidi kako dečak iz njegove ulice postaje fudbaler i igra za svoj klub. Fudbal je velika industrija. Ceo svet tako radi. Fudbal mora da bude biznis, ali je potrebno mnogo truda da se to i ostvari".

Regionalna liga, da ili ne?

"Da sam mlađi, pozabavio bih se ovim pitanjem. Ozbiljno sam razmišljao o tome pre mnogo godina. Bili su mi neophodni ozbiljni ljudi da vode takav posao. Nažalost, ostala je samo ideja, jer sam tada napustio Lester. Kupio sam Šefild i jednostavno više nije bilo vremena za to. Ponavljam, ovaj region ima uslova za ovakvu ligu, ima mnogo talenata", ocenio je Mandarić.


Američka MLS liga sve više liči na kvalitetnu, modernu ligu. I mnogo novca se ulaže. Hoće li uspeti? Ona vaša legendarna prva profesionalna liga u SAD na žalost nije dugo trajala?

"Bio sam jedan od osnivača prve profesionalne lige. Henri Kisindžer je bio u organizaciji takmičenja kao i još neki ljudi. Klubovi su doveli
najveće svetske zvezde. Došli su Pele, Best, Krojf i drugi. Ali bilo je teško jer fudbal tamo nije bio važan sport. Tamo deca nisu odrasla uz fudbal. Bili smo entuzijasti. Danas su ljudi koji vode MLS ligu uradili pravu stvar. Izgradili su velike i zaista moderne stadione. Vlasnici
klubova su milijarderi i poslovni ljudi. Postalo je neverovatno zanimljivo takmičenje".

Kao Srbin i ove godine ćete doživeti, kao i mi, veliku radost - učešće reprezentacije u Kataru. Idete?

"Nadam se! Presrećan sam i ponosan na ovaj uspeh. Moja domovina ide na Svetsko fudbalsko prvenstvo! Posebno mi je drago što je selektor ove reprezentacije moj prijatelj Piksi. Doveo sam ga iz Niša u Crvenu zvezdu. Tada je uloženo, ako se dobro sećam, 180.000 nemačkih maraka. Još uvek smo u kontaktu".

Kakvi su domet Srbije u Kataru?

"Ima dosta mladih i talentovanih igrača u timu, to je dobro. Piksi je napravio pravi miks, zna sa igračima. Znate, Srbi imaju sve što fudbalu treba. Oni su mangupi, talentovani su, kreativni...Kompletni su. Najvažnija stvar kada želite da uradite nešto veliko je da imate karakter, želju za pobedom, a važan je i trener  koji mora da bude pobednik".

Decenijama ste živili i radili na Zapadu. Često ste Srbiji, kako sada gledate na svoju zemlju?

"Rođen sam u Hrvatskoj, a odrastao u Novom Sadu. Sa sobom nosim srpski pasoš, zovu me Amerikanac srpskog porekla. Vidim da je Srbija kao država napravila značajan napredak. Mnogo se ulaže, mnogo se gradi, raste kvalitet života, to je dobro, uprkos svim problemima koji tek treba da se reše. Beograd je, naravno, nešto sasvim drugo od ostatka Srbije. Mnogo se ovde gradi i privređuje", jasan je Mandarić..

Zašto nikada niste investirali u Srbiju?

"Neki ljudi su me razočarali". iskreno je Milan Mandarić završio intervju za Nogomania.rs.