Na ulicama Barselone, među kartonskim kutijama i bukom kamiona za otpad, stoji čovek čije prezime odjekuje na stadionu „Kamp Nou“. Munir Nasraui, otac čuda od deteta — Lamina Jamala — i dalje skuplja karton, iako njegov sin već zarađuje više od 16 miliona evra godišnje.
Umesto života u luksuzu i udobnosti, Munir je izabrao jednostavan, gotovo asketski put. I dok njegov sin osvaja svet fudbala, otac ostaje u svom kvartu, među ljudima koji ga poznaju od detinjstva.
„Mnogi pričaju gluposti. Kažu: ‘Zašto ne radiš? Zašto živiš od sina?’ Pa da, živim od sina — i hvala mu na tome“, rekao je Munir za španske medije.
Njegove reči, jednostavne i iskrene, pogodile su Španiju u srce. „Moj sin ne mora da me vodi u starački dom, još mogu da radim. Sakupljam kartonske kutije po Barseloni i prodajem ih za osam centi po kilogramu.“
Iza tih reči stoji čovek koji je pre samo godinu dana jedva preživeo napad nožem na parkingu — ali se ni tada nije predao.