Pep Gvardiola ove sezone sa Mančester Sitijem pokazuje toliko ograničenja i nemoći da jača mišljenje da era „gvardiolizma“ polako odlazi u istorijske knjige.
Čini se da je glatka eliminacija Gvardiolinog Mančester Sitija protiv Madrida bila nagoveštaj neke nove ere u fudbalu. Siti je delovao kao mrtav tim, tim zombija koji polako luta kroz unapred zadate šablone, bez krvi i bez volje, poput duhova fudbalera kakvi su nekada bili. Siti je ostavljao utisak loše, izbledele fotokopije nekada velikog tima.
Cela sezona svetloplavih izgleda kao bizarno umiranje na rate, sporo raspadanje sistema, polagano truljenje hodaćeg leša. I čini se da pred našim očima ne umire samo najbolji tim poslednje decenije i njegov inovativni, revolucionarni trener, već i sama ideja fudbala po evangeliju Pepa Gvardiole.
Gvardiola je preuzeo osnovnu ideju totalnog fudbala, koju je u Kataloniju doneo Johan Krojf, unapredio je, modernizovao i podigao na daleko viši nivo. Krojfovu notornu nemarnost i oslanjanje na inspiraciju zamenila je opsesivna metodičnost, koja je dovela do one Barselone iz perioda 2008-2012, možda čak i najboljeg fudbalskog tima svih vremena.
U Mančesteru je Gvardiola, posle početnog neuspeha, nadogradio, prilagodio i usavršio svoju osnovnu ideju i stvorio ekipu koja je godinama bila simbol nepobedivosti i koja je srušila sve rekorde u engleskom fudbalu. Vrhunac tog perioda bila je sezona 2022/23, kada je Siti osvojio Premijer ligu, FA kup i Ligu šampiona.
Sada, međutim, deluje da je krug zatvoren. Čak je i sam Gvardiola u jednom trenutku priznao da dolazi novo vreme, u kojem sve ekipe više neće opsesivno i bez obzira na posledice igrati od pozadi, graditi igru od golmana, započinjati napade iz svog šesnaesterca i oslanjati se na postepenu tranziciju sa velikim posedom.
Jer, poslednjih godina su skoro svi timovi, bez obzira na nivo takmičenja i tehničko znanje, počeli da igraju od pozadi i strpljivo grade igru kroz posed i kratka dodavanja, po uzoru na Gvardiolu. Poznati engleski novinar i taktički analitičar Džonatan Vilson primetio je da čak i u amaterskim engleskim nižim ligama timovi grade napade od golmana. Ceo svet igra od pozadi! Naravno, postoje i izuzeci, ali oni samo potvrđuju pravilo.
Ipak, izgleda da smo došli do tačke preokreta. Jer, svaka ideja ima svoje slabe tačke, a protivotrov za igru od pozadi jeste intenzivan, promišljen, inteligentan i planski izveden presing, koji takav način igre u velikoj meri onemogućava. Najbolji primer ovog pristupa je Bornmut, koji vodi još jedan španski fudbalski revolucionar, Andoni Iraola. Da li bi Iraolin pristup bio uspešan i u mnogo većim klubovima od Bornmuta, ostaje otvoreno pitanje, ali to ne menja činjenicu da njegov fudbal nagoveštava novi trend.
Slabosti igre od pozadi po svaku cenu i bez obzira na sve, u Engleskoj su najjasnije razotkrili Barnli prošle i Sautempton ove sezone. Vensan Kompani i Rasel Martin tvrdoglavo nisu želeli da promene način igre koji im je doneo uspeh u Čempionšipu i zbog toga su osudili svoje klubove na ekspresan povratak u niži rang.
Potpuno drugačiji pristup imao je Brentford, gde je Tomas Frank odmah po ulasku u Premijer ligu shvatio da mu takav stil igre neće koristiti protiv bogatijih i neuporedivo boljih rivala. On se prilagodio, i Brentford je i dalje u eliti.
Vrlo je verovatno da će u bliskoj budućnosti sve više trenera, možda čak i sam Pep Gvardiola, početi da odustaje od šablonskog započinjanja igre od pozadi i da će se pre prilagođavati bržem, direktnijem fudbalu. Jer, najbolji odgovor na izuzetno visoki presing na poslednju liniju jeste duga lopta koja pronalazi saigrača u otvorenom prostoru.
A to bi moglo da znači i konačni povratak klasičnih napadača, za koje se ne tako davno činilo da izumiru. Luis Enrike u Pari Sen Žermenu jedan je od retkih vrhunskih trenera koji i dalje insistira na sistemu sa "lažnom devetkom" (zbog čega je morao da ode Kolo-Muani), dok većina najboljih klubova već danas igra sa velikim, snažnim napadačem koji može da zadrži loptu ili dobije vazdušni duel. Londonski Arsenal će verovatno platiti cenu za to što nema takvog napadača – možda ih upravo to košta titule u Premijer ligi.
Sudeći po trendovima na najvišem nivou, fudbal je na prekretnici. Era "gvardiolizma" polako odlazi, a nova era još nije zaista počela.