Argentina i Italija boriće se 1. juna na "Vembliju" za najprestižniju titulu u tek trećem meču šampiona Južne Amerike i Evrope u istoriji.
Kod Gabaša u ćevabžinici uvek isto društvo. Volim da svratim da vidim moje Sarajlije, da se ispričamo, da evociramo po koju uspomenu. U Beogradu su već 30 godina, ovde, u Dušanovoj ulici skoro 20, ali raja i dalje fura stare, sarajevske fazone. I dalje se dele na bordo tim sa "Koševa" i na plave sa "Grbavice".
"Eto te, lijep si k`o Đankarlo!", odnekud stiže Miran, i naručuje mi klopu: "Petica u pola, za gospodina!".
Ostario je, nekako prebrzo, u poslednjih par godina je to baš vidljivo. Seda pored mene, odlutalog pogleda. "Zoki, `oće li ta petica?", proziva mladog konobara, pričajući mi kako mali navija za Sarajevo, kako ga ništa ne sluša i kako nikad ništa od njega neće biti.
"Jutros sam te baš spominjao, kažu igraju Italija i Argentina za trofej Artemio Franki. A sjećaš se gdje smo se upoznali?"
Svetsko prvenstvo Italija 1990.
Gde to da zaboravim.
"Španci moraju na sve ili ništa, mi imamo sada sve, imamo četvrtfinale, imamo Firencu, čeka nas Argentina, zvanični prvak svjeta", vrištao je Milorad Đurković posle Piksijevog čuvenog gola u Veroni.
I tad sam odlučio da idem na tu utakmicu, odmah posle tog vriska. Doduše, zamalo da mi Španci pokvare planove onim izjednačujućim golom, ali je Piksi ipak zakazao duel na "Artemio Frankiju".
Mirana i ekipu sam tu i upoznao. U Firenci 90. Oni su bodrili Švabu Osima i verovali da možemo da budemo i prvaci sveta. Svi zajedno. "Bez zemlje zemljaci-svjetski prvaci", tako su pričali. Čak je i Ivković odbranio penal Maradoni, ali džaba, ipak smo ispali. I na kraju bili peti.
Tu, u Firenci, sam prvi put uživo čuo i video argentinske navijače. I kako pevaju himnu, i kako se raduju. I one velike zastave po dužini, i Bokine i Riverove, sve zajedno. Video sam i Maradonu i Buručagu, svetske prvake. I Kaniđu, koji je par dana ranije dao gol Brazilu za pobedu. I video sam kako odlaze u Napulj na polufinale sa Italijom.
Klaudio Kaniđa. (foto: Uradni Twitter profil kluba/zveze )
Italija i Argentina su pet puta zaredom igrali na svetskim prvenstvima, i Argentinci nikad nisu dobili, čak ni kad su bili prvaci '78. i '86. Ali je ta julska noć u Napulju za njih bila magična.
Kako je Kaniđa započeo rat
Čudno polufinale. Maradona je par meseci pre tog duela doneo drugu titulu Napoliju. U gradu pod Vezuvom su ga smatrali božanstvom, ali u svim ostalim gradovima u kojima su igrali, Argentinci su bili okruženi mržnjom i zvižducima. Skilaći je dao gol za Italiju već na početku, i svi su domaćine već videli u finalu. A onda se niotkuda pojavio on, "Sin vetra", i raspršio snove miliona Italijana.
Klaudio Paul Kanihia, ili Kaniđa kako ga mi zovemo. "El hijo del viento - Sin vetra". Vrela indijanska krv pomešana sa Italijanskim korenima. Sa 15 je pobeđivao na regionalnim takmičenjima u trkama na 100 i 200 metara. Sa osamnaest je debitovao za River. Tu se okitio istorijskom triplom krunom i već u 21. se preselio u Evropu. Prvo Verona pa Atalanta.
Čudno polufinale. U 69. minutu je Olartikoečea ubacio jednu loptu na ivicu peterca, Zenga je bio kratak, a Kaniđa spretno, glavom, šalje loptu u suprotan ugao. Prvi gol koji je Italija primila na celom turniru. Na "San Paolu" muk. Samo su se malobrojni Argentinci radovali. Uskoro je utakmica otišla u produžetke, a nešto kasnije i penale. A tamo je heroj bio Goikoečea. I odveo svoje u Rim, na finale.
Fudbal i kokain verni pratioci
A u Rim je 1992. otišao i Kaniđa. Kod Vujadina Boškova, u Romu. I umesto titule u koju su svi verovali, Argentinac je donosio nevolju za nevoljom. Tu je i pao na doping testu i zaradio suspenziju od 13 meseci. U krvi mu je pronađen kokain. Italijani mu, kao ni Maradoni, nikada nisu oprostili onu napuljsku noć.
Svi su znali za njegovu sklonost ka drogama, ali im to nije smetalo dok ih direktno nije ugrožavalo. Ali taj gol Zengi je Italijanima direktno oduzeo milione dolara i šansu da na svom terenu osvoje Mundijal.
Šik-šok zvezda kakva je bio, davao je izjave tipa: "Ako je kokain droga, ja sam narkoman".
Oženio je čuvenu argentinsku glumicu, Marijanu Nanis, dobio sa njom troje dece, ali se nije smirio. Stekao je milionsku armiju obožavalaca u celom svetu. Ne samo zbog svoje brzine i sjajnih fudbalskih kvaliteta, već i zbog svog burnog života. Prava rokenrol zvezda.
Kaniđa nije igrao u finalu protiv Nemaca, zbog drugog žutog kartona zarađenog na meču sa Italijom. Zato je uspeo da se sa reprezentacijom domogne Kopa Amerike '91. Strelac i asistent, leteo je po terenu, pretrčavao odbrambene igrače kao od šale. I doneo veliku radost Argentincima, ali i pretposlednju titulu kontinentalnog šampiona, do one u Brazilu prošlog jula.
Poljubac u usta Kaniđe i Maradone. (foto: Uradni Twitter profil kluba/zveze )
Ta titula im je omogućila da se sastanu sa Italijom za trofej "Artemio Franki".
"Ko će pobjedit`, a, na koga tipuješ, Mesi ili Žabari?", živnuo je Miran posle ovog evociranja uspomena iz devedesetih. "Ma da im je sad jedan Kaniđa, ne bih brinuo, ovako... Pa i onda su Argentinci dobili Dance i uzeli trofej "Franki", jel, kako ono bi?"
Drugi trofej Argentincima
Jesu, uzeli su trofej "Franki".
Sudar evropskog i južnoameričkog šampiona, igran je samo dvaput do sada. Kup "Artemio Franki". Prvi su osvojili Francuzi pobedivši Urugvajce, a drugi Kaniđa i drugari. U Mar Del Plati, naravno na penale. Poveli su Danci, pa je Kani izjednačio. Šutirani su penali. Maradona, Batistuta, Simeone i Mankuso su pogodili ali je Kaniđa promašio u petoj seriji. Tada na scenu opet stupa Goikoečea, brani penal više od Šmajhela seniora i donosi trofej Argentincima. Poslednji koji će osvojiti Maradona sa reprezentacijom.
"Goikoečea, a? Ih kako smo ga mrzeli onda u Firenci kad odbrani šut Hadž`begiću, sjećaš se? A posle mi bi drago to sa Dancima. Ćuj, Danci prvaci Evrope, sramota. Pa nama su tu ukrali titulu. Švabo bi bio prvak Evrope i sa onim timom. Ma timčinom".
Šta je bilo posle?
Kaniđi je istekla suspenzija malo pre svetskog prvenstva u Americi. Tu je postigao 1.500. gol ikada na Mundijalima. Posle je otišao u Boku da igra sa Maradonom. Svom matičnom Riveru je dao het trik u prvoj tekmi na "Bombonjeri". Šokirali su svet kad su jedan gol proslavili poljupcem u usta. Kokaniđa i Maradona, koka drugari, tako su ih zvali.
Igrao je kratko i za Benfiku i opet za Atalantu, pa za Dandi. U 34. je prešao u Rendžers, doneo im titulu i kup, golom protiv Seltika u finalu. Navijači na "Ajbroksu" su ga obožavali. Neverovatna karijera se bližila kraju.
Kaniđa u dresu Rendžersa. (foto: Uradni Twitter profil kluba/zveze )
A onda je usledio poziv selektora. Na spisku od 23 igrača za Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji bilo je i Kaniđino ime. Prava satisfakcija za izostanak sa prethodne svetske smotre.
Naime, 1998. ga Pasarela nije zvao, jer nije hteo da skrati kosu. Ostao je svoj. I 2002. nije odigrao ni minut, ali je zbog psovanja sudije isključen sa klupe. Jedini igrač koji je na Mundijalima dobio crveni karton na klupi za rezerve. Klaudio Kaniđa.
"Znaš li ti, Mirane, da se Kaniđa vratio iz penzije u 45. da odigra dve utakmice za Vembli FC?"
I na prvoj, gol i asistencija. Neverovatan lik.
"`Oš doć` da zajedno gledamo tekmu, igraju baš na Vembliju".
Dolazim.