Uroš Milovanović za Nogomania.rs: Kad je zvala Crvena zvezda, rekao sam hoću odmah!

Talentovani Čačanin i napadač mlade reprezentacije Srbije Uroš Milovanović (21) za portal Nogomania.rs pričao je o pozivu iz Crvene zvezde, iskustvima iz Valensije i rekao koliko mu otac Goran i stric Neško, nekadašnji fudbaleri pomažu u karijeri.

"Otac mi je bio fudbaler i igrao je Bundesligu. Rodio sam se dok je on igrao u Duizburgu, a igrao je i u Hanoveru. Živeo sam tamo samo par meseci i odmah sam se vratio u Srbiju kod bake i deke. Tata je tad igrao u Nemačkoj, pa nisam toliko provodio vreme sa njim. Odrastao sam uz baku i deku i gledao sam ih kao roditelje" , počeo je Milovanović.

Visoki napadač (190cm) dolazi iz grada košarke - Čačka. Međutim pored oca i strica nekadašnjih fudbalera, košarka je bila misaona imenica.

"Moji su iz Čačka, što bi se reklo "kada idem na odmor, idem kući". Počeo sam da treniram sa šest godina u Borcu iz Čačka. Tu sam prošao mlađe kategorije do kadeta i bio sam kapiten. Od kadeta sam prešao u OFK Beograd i prvi put se preselio da živim sam. Tada sam imao 15 godina i sa OFK sam stigao do prvog tima. Prvi trener koji mi je dao šansu je Petar Divić. Sa 16 godina sam debitovao za OFK Beograd koji je tada igrao drugu ligu. Izborio sam se da budem standardan u prvom timu u drugom delu sezone", priseća se Milovanović.


Selidba u Beograd i samostalni život teško su mu pali. Sumnje i misli o povratku u rodni grad brzo su isplivale. Međutim, motiv i želja za uspehom bili su dovoljni da Milovanović nastavi fudbalsku priču.

"U jednom trenutku sam hteo i da se vratim kući. Bio sam mnogo vezan za porodicu. Jedva su me moji roditelji ubedili da ostanem. Najteže mi je bilo što nisam imao nikog, čak ni društvo. Mučio sam se da se koncentrišem na treninzima. Posle tri meseca sam se navikao i adaptirao i tek tada krenuo da pružam najbolje partije. Nije mi žao što sam napravio taj izbor. Radim ono što volim i nije mi žao" , rekao je Milovanović.

Milovanoviću su stigle ponude iz Španije. Valensija se dala u trku za mladim napadačem, ali on je smatrao da bi veću šansu u prvom timu imao kao igrač Levantea, u kom je posle OFK Beograda nastavio da gradi karijeru.

"Posle OFK, otišao sam na probu u Valensiju u Španiju. Dva meseca sam bio tamo i potpisao sam predugovor na pet godina. Pojavile su se ponude iz Levantea i gledao sam gde su mi bolji uslovi. Pošto je manji klub od Valensije, pre bih mogao da stignem do prvog tima. Potpisao sam za Levante, a ne za Valensiju. Za Levante sam igrao godinu dana u B timu. Bio je plan da posle godinu dana pređem u A tim, ukoliko se dobro pokažem. Dobro sam igrao na 10 utakmica i dao sam 13 golova" , kaže Milovanović.

Brzo se navikao na život u Španiji i na mentalitet ljudi. Iako mu je ponašanje Španaca više odgovaralo, Uroš kaže da je on ipak "Nemac u glavi" .


"Navikao sam se na život u Španiji. Nije mi bio problem da se snađem, jer sam već postao samostalan odlaskom u OFK. Tamo sam usavršio jezik. Španski fudbal u odnosu na naš se veoma razlikuju. Pre svega u brzini odigravanja i tehnički su veoma obučeni. Igrači su me odlično prihvatili, Španci imaju mentalitet sličan nama. Druželjubivi su, nisu kao Nemci. Ja sam više "Nemac u glavi", našalio se Milovanović.

Objasnio je šta znači kada ste "rođeni Nemac" i da na fudbal gleda kao posao i obavezu, a ne samo kao igru.

"Volim da sve bude kako treba. Ništa ne sme da fali i da se klati. Samo rad, a Špancima je sve "trankilo" i opušteno. Sve može da se stigne. Dobro su me prihvatili i mislim da sam se dobro uklopio", kaže Milovanović.

Situacija u Španiji sa Valensijom i Levanteom nije se završila onako kako je želeo. Ubrzo nego je shvatio da za njega nema mesta u prvom timu Levantea, dobio je poziv prvog čoveka Crvene zvezde - Zvezdana Terzića da postane jedan od crveno-belih.

"Posle nekog vremena su mi rekli da me ne vide u A timu i da samo nastavim u B timu. U međuvremenu tokom dešavanja u Španiji, dobio sam poziv od Zvezdana Terzića da dođem u Zvezdu", otkriva Milovanović.

Milovanović od malih nogu sanja da igra na Marakani i kaže da je bez razmišljanja prihvatio njihovu ponudu, iako mu je žao što nije uspeo da u Španiji nastavi karijeru.

"Ceo život igram protiv Zvezde i sanjam da igram za njih. Bez razmišljanja sam pristao da dođem u Zvezdu i vratio sam se u Srbiju. Žao mi je što nisam uspeo u Španiji, ali sve se dešava sa razlogom i ne kajem se ni zbog čega" , kaže Milovanović.

Milovanović priznaje da u početku nije ozbiljno shvatio ponudu Crvene zvezde, ali mu je zahvaljujući ocu, bivšem fudbaleru, koji mu je predstavio ponudu crveno-belih, bilo lako da donese odluku.

"To je Zvezda, Zvezdan Terzić te hoće. Nisam odmah shvatio ozbiljno, moj otac se bavio tim poslovima i rekao mi je "Hoće te Zvezda, a ti odluči sam". Kada sam čuo "Zvezda" , rekao sam hoću odmah!", bio je odlučan Milovanović.

Pošto je u Ljutice Bogdana bila velika konkurencija na mestu napadača, klub je Milovanovića poslao na pozajmicu u Grafičar. Tamo je proveo godinu dana i prvi put zaigrao na seniorskom nivou, od mlađih kategorija koje je prošao u OFK Beogradu.

"Bio je plan da oni tada prodaju Boaćija i Pavkova i da ja budem u prvom timu. Međutim, nisu prodali ni jednog ni drugog, pa sam tako otišao u Grafičar. Tamo sam bio godinu dana. Prvo sam se vratio u Zvezdine omladince i tu mi je trener bio Slavoljub Đorđević. Dolaskom u Grafičar sam debitovao u seniorskom fudbalu, iako sam sa 16 godina sa OFK igrao i u Srpskoj ligi" . U početku je bilo teško igrati, dok ne steknete iskustvo. Iz utakmice u utakmicu sve se bolje osećam i najbitnije za mladog igrača jeste da igra, što osećam na svojoj koži" , rekao je Milovanović.

Milovanović je bio na radaru Benfike i Rome. Po dolasku u Radnik, skauti "vučice" prisustvovali su utakmici u kojoj je mladi napadač dao gol Crvenoj zvezdi.

"Tačno je da me je tražila Benfika, ali ništa se nije realizovalo. Kada sam došao u Radnik, tačnije pre godinu dana, došli su skauti iz Rome da me gledaju. Tada sam dao gol na Marakani protiv Zvezde za 1:0" , priseća se Milovanović.

Za godinu dana promenio je nekoliko klubova. Od Valensije do Zvezde. Crveno-beli su ga poslali na probu u Radnički iz Niša, u kom nije imao sreće da zaigra zbog povrede. Nedugo zatim, vratili su ga u Beograd gde su sporazumno prekinuli saradnju.

"Posle odigranih polusezona u omladincima Zvezde i Grafičaru, nisam hteo da ostanem tu. Dogovorili smo se da odem na pozajmicu u Radnički iz Niša. Tamo sam imao povredu i nisam igrao dva meseca, najviše dve ili tri utakmice dok sam se oporavio. Što bi se reklo, nisam se nešto naigrao. Dosta sam klubova promenio do tad. Tražiš se negde gde ćeš moći najbolje da se uklopiš. Naravno da nije svejedno gde igraš, pogotovo kao napadač. Dosta igrača u jednom klubu "eksplodira" , pa onda odu u drugi klub i "nema ih nigde" , iskren je Uroš.

Posle odlaska sa Marakane, stigla je ponuda iz Surdulice. Milovanović kaže da se u Radniku najbolje snašao i da tim gleda kao svoju porodicu.

"Posle toga sam došao u Niš, ali se i vratio u Crvenu zvezdu. Tada smo napravili ponovni dogovor da raskinemo ugovor i sporazumno se razišli. Radnik iz Surdulice me zvao. Imali su veliku želju da me dovedu i u dogovoru sa roditeljima i Radnikom sam pristao. Ovde sam se najbolje pronašao. Klub gledam kao jednu porodicu, familiju. Ljudi iz kluba su maksimalno korektni. Kako kažu, tako i bude. Razmišljam samo o Radniku i lepo se osećam", kaže Milovanović.


Predsednik i sportski direktor Radnika Novica i Stanislav Tončev prepoznali su talenat visokog napdača i on ističe da je dobio maksimalnu podršku od svih članova uprave kluba.

"U Radnik sam došao na poziv sportskog direktora i predsednika. Fudbalski put je takav da mora sve da se prođe da bi se stiglo do uspeha. Drago mi je što sam se pronašao ovde i ljudi iz kluba su mi dali maksimalnu podršku", rekao je Milovanović.

O odnosu igrač - trener, suvišno je govoriti. Trener je uvek u pravu! Dušan Đorđević sa velikim uspehom vodi radnik.

"Odnos sa trenerom je veoma bitan. Pod a, trener je uvek u pravu. Pod b, kada trener nije u pravu, slušaš ono što je pod a. Igrači se prilađođavaju treneru, a ne on nama. U kojoj god da si ekipi, najbitnije je da se njemu prilagodiš kakv god da je. Nekad je teško, a nekad zaista lako. Zavisi od trenera" , kaže Milovanović.

Uroš kaže da nije svuda situacija da se igrači međusobno druže. Prave se klanovi, gleda se međusobni učinak. U Surdulici, svi su porodica i podrška jedni drugima.

"Saigrači su sjajni. Ovo je mali grad, skoro svaki put smo svi zajedno. Od prvog dana mi nije bilo teško da se naviknem na saigrače. Politika kluba je takva da se svi družimo zajedno i da budemo kao jedna porodica, što nije svuda tako", kaže Milovanović.

Košarka ga nikad nije interesovala, iako je rođen u "gradu košarke". Otac i stric su mu najveća podrška, ali i najoštriji kritičari.

"Nikad me nije interesovala košarka, ni dan danas. Tata i stric me više kritikuju, uvek nađu neku zamerku. Nekad me nervira u tom momentu, ali znam da je iz najbolje namere. Posle kada se "ohladim" i razmislim, vidim da ne misle ništa loše, nego žele da izvuku najbolje iz mene" , kaže Milovanović.

Cilj kluba iz Surdulice bio je opstanak u ligi. Sada kada je to obezbeđeno, Milovanović je imao da kaže da su svi zadovoljni postignutim.

"Zadovoljan sam celokupnom sezonom u Radniku. Mislim da smo mogli da stignemo do plej-ofa, imali smo kvalitet za to. To je fudbal, ništa ne može da se predvidi. Najbtinije je da ostanemo u ligi i mislim da su ljudi u klubu zadovoljni. Prioritet na početku je bio da se ostane u ligi, isti taj i cilj" , kaže Milovanović.

Uroš Milovanović je prošao sve mlađe kategorije sa "Orlićima". Trenutno je član U21 mlade reprezentacije Srbije sa kojom igra kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Veruje u nemoguće i nada se odlasku na pomenuto takmičenje.

"Kada sam bio u OFK, bio sam pozvan za U19 reprezentaciju. Tada sam debitovao za prvi tim. Sada je mnogo ozbiljnije za U21. Tu sam igrao kvalifikacije i debitovao. Debitovao sam protiv Farskih ostrva. Mnogo toga mora da se poklopi kako bismo otišli na prvenstvo. Da ne verujem u to, ne bih igrao fudbal. Verujem u nemoguće i mislim da možemo da se kvalifikujemo. Iako je mnogo teško, može da se desi" , nada se Milovanović.

Fudbalski idoli su mu Robert Levandovski i Zlatan Ibrahimović, a za Real Madrid navija od malih nogu i sebe u budućnosti vidi u nekoj od najjačih evropskih fudbalskih liga.

"Fudbalski idoli su mi Ibrahimović i Levandovski. Voleo bih da igram u ligama "petice" . Ceo život navijam za Real Madrid. Mislim da bih mogao da igram na tom nivou", kaže Milovanović.

Za kraj, talentovani fudbaler ističe da odustajanje ne sme da bude opcija ni u kom slučaju i da se rad i trud uvek na kraju isplate.

"Morate da verujete u sebe i budete spremni na sve. Nikada ne odustajte, najlakše je odustati, a sve dođe na svoje. Puno radite, ako radite, verujete u sebe i nikad ne odustajete, nema potrebe za brigom za uspeh. Teško je, ali nema potrebe za brigom. Na kraju se isplati", zaključio je Milovanović za Nogomania.rs.