Mladi reprezentativac Srbije i igrač Radničkog koji je pre par dana dao gol crveno-belima, priča o životu u Kanadi, iskustvima sa nacionalnim timom i koji sport rado igra u slobodno vreme.
Rođeni Kruševljanin i vezista niškog
Radničkog Stefan Mitrović (19) pre samo tri godine se vratio u rodnu Srbiju iz koje se sa svega šest meseci života preselio u kanadski grad Hamilton. Tamo je počeo fudbalsku priču koja preti da preraste u novu veliku, evropsku i svetsku.
"
Počeo sam da igram fudbal sa pet godina u Kanadi. Dok smo živeli u Hamiltonu, otac me je prvi put odveo na utakmicu. Od tog dana sam zavoleo fudbal. Iako sam rođen u Kruševcu, sa šest meseci sam otišao u Kanadu i živeo tamo do 17. godine. Skoro pola veka moji baka i deka žive u Kanadi, pa se tako i cela moja uža porodica preselila. Iz Kanade sam došao u Radnički na probu i potpisao ugovor", počinje priču Stefan Mitrović.
Mitrovićevi igrački počeci osvanuli su u
Kanadi u Hamiltonu. Klub je dom mnogih trenera poreklom iz Srbije. Pomogli su mu da se prilagodi uslovima i prihvati saigrače i sredinu.
"
U Kanadi sam igrao njihovu ligu i bio član akademije. Prvi klub u kom sam zaigrao fudbal se zvao Hamilton Srbija. Bilo je i naših trenera tamo koji su mi pomogli i zaista mi je bilo lakše da se naviknem, jer su svi bili "naši". Značila mi je pomoć, deca su bila poreklom iz Srbije. Pričali smo na srpskom i zaista je bilo baš lepo. Sa 17 godina sam se preselio u Srbiju, iako su moji roditelji i dalje u Kanadi. Otac, majka i brat žive tamo. Posećuju me kad mogu, kao i ja njih".
Mitrović je stigao u Radnički 2019. godine. Debitovao je 23. novembra iste godine u porazu od Crvene zvezde, zamenivši Nikolu Čumića pred kraj utakmice.
Da kanadski fudbal nije ono u čemu bi Mitrović mogao da gradi karijeru, svedoči iskustvo koje on odatle nosi i ističe da se sistemi rada znatno razlikuju nego u Srbiji.
"
U Kanadi me je primetio srpski menadžer. Zbog njega sam otišao na probu u Radnički iz Niša i 2019. godine sam potpisao ugovor. Što se tiče kanadskog fudbala, kada napunite 16 ili 17 godina, posle toga i nema mnogo igre, osim ako niste član NLS akademije. Nije isto kao u Srbiji. Tamo ne postoje mlađe kategorije kao što su pioniri, kadeti ili omladinci. Sistem je takav da samo onaj ko plati može da igra".
Odbio je poziv kanadske reprezentacije da bi mogao da zaigra za Srbiju.
"
Dobio sam poziv da igram za kanadsku reprezentaciju u januaru ove godine. Odbio sam ga, čekao sam drugi poziv. Pre nekoliko godina sam dobio srpski pasoš. Promena sredine i društva nije mnogo uticala na moju igru zato što se fudbal igra ili ne igra. Prosto, umeš ili ne umeš. Brzo sam se uklopio sa igračima u Radničkom. Mislim da su me lepo prihvatili i nije bilo nikakvih problema. Uvek ima iskusnijih igača koji pomognu. Promenio sam dosta trenera, svi su mi uvek davali savete, ne bih nikog izdvojio posebno", iskren je Stefan.
Na debiju sa omladincima Radničkog, Mitrović je postigao gol i trudom i zalaganjem na treninzima zaslužio poverenje šefa struke
Radoslava Bataka, posle čega je ubrzo potpisao profesionalni ugovor.
"
Početak priče sa Radničkim počinje dogovorenom probom. Trebalo je da odem na nekoliko proba i nisam bio siguran da li ću proći. Dobro sam se pokazao u Nišu prvih pet dana. Trenirao sam sa prvim timom, a igrao sam sa omladincima. Na prvoj odigranoj sa omladincima dao sam gol i dobro sam se pokazao na treninzima prvog tima i klub je hteo da potpišemo profesionalni ugovor".
Život i fudbal u Kanadi veoma se razlikuju od
Srbije.
"
Na samom početku samostalnog života je bilo teško. Lakše je kada živite sa porodicom, imate oslonac. Brzo sam morao da odrastem i sam da naučim sve što nisam znao. Podesio sam glavu tako da se naviknem na samostalni život. U Nišu i generalno u Srbiji je sve drugačije. Totalno drugačiji život". Ovde u Srbiji je lepše i lakše živeti nego u Kanadi. Postoji život van posla. Ljudi šetaju, izlaze i druže se, što u Kanadi nije slučaj. Tamo je sistem koji zna samo za posao i kuću. Nema mnogo prostora za uživanje, makar iz mog ugla. Što se tiče igračkih, odnosno fudbalskih razlika, teže je igrati u Srbiji. U Kanadi sam igrao kao dečak, najviše sa mojim godištem. Kada sam se preselio ovde, odmah sam zaigrao za prvi tim i bilo je teško igrati sa starijima. Uklopio sam se dobro i nastavljam dalje".
Za talentovanog vezistu interesovali su se i
večiti rivali. Mitrović kaže da bi mu potencijalni prelazak u jedan od dva najveća kluba u Srbiji -
Partizan ili
Crvenu zvezdu, bio velika čast.
"
Kada sam došao u Radnički, znao sam da je to velika stvar. Zbog toga sam i došao na probu, da vidim kako bih se snašao. Pre nego što sam došao u Srbiju, gledao sam Zvezdu na televiziji sa drugarima u kafiću, a danas igram protiv njih i dajem i gol. Prva utakmica za seniore mi je bila protiv Crvene zvezde. Bilo je interesovanje i iz Partizana i iz Crvene zvezde. Mislim da je velika čast da te traže dva najveća kluba u Srbiji. Ne znam koje su šanse za prelazak u jedan od ova dva kluba, ali svakako se nadam ponudama. Cilj mi je da odem i u inostranstvo, ali zaista bi mi bilo zadovoljstvo da potpišem za jedan od naša dva najveća kluba i da tamo zaigram", veruje Mitrović.
Ambicije kluba su da do kraja sezone tim zadrži četvrtu poziciju i da izbori plasman u
Evropu.
"
Sa Radničkim sam sada na četvrtom mestu tabele Superlige, a cilj je zadržati tu poziciju do kraja sezone i ući u Evropu. Naravno, želim da pružim dobre partije i nadam se da dajem golove i asistiram. Fudbalski cilj mi je da potpišem profesionalni ugovor u Belgiji ili Holandiji" .
Stefan Mitrović bio je član
reprezentacije Srbije za igrače do 20 godina kod selektora
Aleksandra Rogića, a danas se sa
Goranom Stevanovićem i
"Orlićima" bori za odlazak na Evropsko prvenstvo za igrače do 21 godine.
"
Prvi poziv od reprezentacije Srbije mi je bio za selekciju U20. Trener mi je bio Aleksandar Rogić koji me je pozvao na prijateljsku utakmicu protiv Italije. Tada sam odigrao pola sata protiv Italijana, pobedili smo 1:0 i to mi je bilo prvo okupljanje. Nakon toga je bilo okupljanje U21 reprezentacije i to je bilo protiv Ukrajine. Tada sam prvi put debitovao za mladu reprezentaciju i dao gol. Nisam očekivao poziv reprezentacije, bio sam zaista srećan i ponosan na sebe i sve koji su verovali u mene kada sam video moje ime na spisku. Ceo moj život je proteklih nekoliko godina bio ubrzan. Počevši od Kanade, pa do Niša. Brzo sam se navikao na to, život ide brzo, svaki dan je novi za dokazivanje".
Mlada reprezentacija Srbije nalazi se na trećem mestu
grupe H kvalifikacija za Evropsko prvenstvo i da bi ostvarila plasman u baraž, potrebno je da se nekoliko rezultata iz grupe drugih selekcija poklopi.
"
Sa nama u grupi je Ukrajina i ne znamo šta bi sve moglo da se desi za vreme do odlaska na prvenstvo. Ne znamo šta će biti dok se ne završe kvalifikacije. Mi radimo sve što možemo. Imamo još dve utakmice do kraja, protiv Francuske kod njih i protiv Farskih Ostrva i nadamo se pobedama".
Mitrović je fudbalski stasavao u Hamilton sitiju i Torontu, pre nego što je stigao u Srbiju.
Igranje u dresu sa nacionalni grb predstavlja
najveću čast.
"
Pritisak je dokazivati se iz dana u dan. Svakom igraču je san da zaigra za reprezentaciju i da neko to ostvari je zaista velika stvar, ako ne i najveća. Igrati za svoju zemlju, ne postoji ništa veće", jasan je Mitrović.
Za nekoliko godina, sebe vidi kao igrača u klubu iz lige "petice", a kapitena A reprezentacije Srbije
Dušana Tadića i jednu od najvećih svetskih fudbalskih zvezda
Kristijana Ronalda, izdvaja kao fudbalske idole.
"
Kristijano Ronaldo i Dušan Tadić. Pratim ga duže vreme i igramo na sličnoj poziciji i pratim njegove poteze. Vidim se u jednom od klubova lige petice. Najviše pratim špansku ligu i navijam za Real Madrid".
Mitrović je našao i alternativu fudbalu i kaže da bi ga bez problema zamenio tenisom.
"
Da ne igram fudbal, možda bih postao teniser. Do 12. godine sam igrao i fudbal i tenis svaki dan. Zaista sam bio talentovan u tenisu. Otac mi je rekao da moram da se odlučim i da izaberem kojim ću se sportom baviti. Odlučio sam da nastavim sa fudbalom i mislio sam da ću moći da napravim nešto veće u njemu. Tenis je jako skup sport, a moji roditelji nisu imali toliko novca da podrže i tenis i fudbal. Uopšte se ne kajem što sam izabrao fudbal. Tenis igram u slobodno vreme, volim da ga igram sa društvom. Pored Đokovića, volim da gledam Nika Kiriosa" , rekao je Stefan.