(foto: Getty Images)
Skot Mektominej se pokazao kao veliki promašaj Mančester Junajteda. Škot cveta u Napoliju, nakon što su se na Old Trafordu olako odrekli njegovih usluga.
Škotska je zajedno sa Engleskom kolevka fudbala, ali u poslednjih nekoliko decenija daleko je od svetskog vrha. Nekada je imala brojne vrhunske fudbalere koji su igrali za najveće klubove na svetu. Imena poput Kenija Dalgliša, Denisa Loa, Grejema Sunesa i Gordona Strahana i danas znače mnogo na svetskom nivou, ali su dani kada su ti igrači dominirali evropskim fudbalom odavno prošli.
Danas samo trojica škotskih fudbalera igraju u najvećim evropskim klubovima. Endi Robertson je nezamenjiv član odbrane Liverpula, dok su druga dvojica igrači istog kluba – vezisti Bili Gilmur i Skot Mektominej, koji ove sezone nose svetloplavi dres Napolija. Obojica su ovog leta prešla na jug Italije, Gilmur iz Brajtona za 14 miliona evra, a Mektominej iz Mančester Junajteda za značajnih 30,5 miliona evra.
Skot Mektominej je sa 27 godina na fizičkom vrhuncu svoje karijere, koju je u potpunosti proveo u crvenom dresu Junajteda, gde se morao boriti za mesto u startnoj postavi usred konkurencije skupo plaćenih stranih zvezda. Mektominej je rođen u Lankaširu i od malih nogu je bio član jednog od najvećih engleskih klubova, ali uprkos 255 nastupa za Junajted, nikada nije bio previše cenjen.
Na Old Trafordu niko se nije previše uznemirio zbog toga što je energični vezista ovog leta po prvi put u karijeri promenio klub i otišao u Italiju. Novi trener Napolija, Antonio Konte, imao je spisak igrača koje je želeo po svaku cenu u svom timu, a na vrhu tog spiska bio je belgijski napadač Romelu Lukaku, dok je odmah iza njega bio Mektominej. Transfer se malo odužio zbog nerešene situacije sa Viktorom Osimenom, ali je Škot na kraju potpisao za Napoli pred kraj prelaznog roka.
Debitovao je 15. septembra, kada je dobio 16 minuta protiv Kaljarija, a prvi put u startnoj postavi bio je već u sledećem kolu, protiv jednog od najtežih mogućih protivnika – u Torinu protiv Juventusa. Tako je počela "ljubavna priča" koja je zaludela navijače Napolija. Strastveni Napolitanci odmah su prigrlili svetlokosog Škota zbog njegovih sjajnih partija, a oduševio je i uvek izbirljive italijanske medije.
Od kada je u Torinu prvi put odigrao svih 90 minuta u dresu sa stilizovanim slovom N na grudima, Skot Mektominej je zacementirao svoje mesto u prvoj postavi i odmah pokazao zašto ga je Konte želeo po svaku cenu. Svoj prvi gol postigao je u kupu protiv Palerma, dok je prvu asistenciju zabeležio protiv Monce, a u poslednjem kolu pre reprezentativne pauze postigao je i prvi gol u Seriji A, kada je već u 25. sekundi zatresao mrežu gostujućeg vratara Emila Audera u utakmici protiv Koma, što je bacilo u delirij 50.000 navijača na stadionu Dijego Armando Maradona.
Konte nije bio iznenađen. Nedelju dana ranije izjavio je za medije: "Skot je igrač koji ima golove u krvi... fudbaler sa pogotkom u svom DNK." Slavni trener je prilagodio ceo taktički sistem Mektomineju. Pre nego što je Škot stigao, Napoli je igrao sa trojicom centralnih odbrambenih igrača, što je karakteristično za Konteove ekipe. Međutim, protiv Juventusa, sa Mektominejem u prvoj postavi, Konte je prvi put zaigrao sa četvoricom pozadi i to je ostalo u sistemu. Mektominej nominalno igra na levoj strani sredine terena, ali se često ubacuje u napad i postavlja čak više od napadača Lukakua.
Konte je otvoreno priznao da je promena formacije posledica dolaska Mektomineja, Gilmura i Folorunša: "Ranije smo imali samo dva vezista. Sada imamo snažnu grupu na raspolaganju." S obzirom na to da Gilmur i Majkl Folorunšo još nisu startovali u prvoj postavi, jasno je ko je uzrok te promene. Mektominej je tip igrača kakve Konte najviše voli – neumoran, pokriva ogroman deo terena. Trenutno je po pretrčanim kilometrima (u proseku 11,91 po utakmici) prvi među svim igračima Serije A.
Nakon skromnog početka sezone, kada je Napoli izgubio prvu utakmicu protiv Verone sa ubedljivih 0:3, Konteova svetloplava ekipa se stabilizovala i otišla na reprezentativnu pauzu kao vodeći tim u ligi. Veliki deo zasluga za to pripada neumornom i efikasnom škotskom vezisti, koji se neverovatno brzo prilagodio na novu sredinu i Konteov specifični stil fudbala.