(foto: Getty Images)
Gde Fener i Bešiktaš tapkaju u mestu, Galatasaraj leti – evo i zašto.
Galatasaraj je u poslednje tri sezone tri puta zaredom bio šampion Turske i ima priliku da ove sezone ponovi uspeh iz perioda 1997–2000, kada je osvojio četiri uzastopne titule. Fenerbahče je sa 28 titula i dalje najtrofejniji turski fudbalski klub, ali ako se ovakav trend nastavi, Galata bi za dve godine mogla da ga sustigne, jer u svojim vitrinama već ima 26 trofeja namenjenih najboljem u zemlji. Bešiktaš je treći na toj listi sa 21 titulom.
I kada je reč o broju navijača, stvari su se u poslednjih deset godina promenile. Nekada najpopularniji turski klub bio je Fenerbahče, a danas je to Galatasaraj. Prema najnovijem istraživanju, za klub iz bogate istanbulske četvrti Galata navija čak 40% Turaka koji prate fudbal, dok za žuto-plave iz azijskog dela Istanbula – Kadikoja – navija 35%. Galatasaraj dominira i na društvenim mrežama, sa 51,5 miliona pratilaca, dok Fenerbahče ima 38,3 miliona.
Ali sve to teško može da objasni odakle Galatasaraju tolika finansijska nadmoć u poslednjem periodu. Sa prelaskom među žuto-crvene povezuje se sve više svetskih zvezda, i to ne samo onih na zalasku karijere. U prethodnoj sezoni dres Galatasaraja nosili su Mauro Ikardi, Alvaro Morata i Viktor Osimen, svi sa ogromnim platama. Morata i Osimen su se već vratili u svoje italijanske klubove, a na njihovo mesto je iz Bajerna stigao Liroj Sane, koji je odbio nekoliko uglednih zapadnoevropskih klubova kako bi potpisao za istanbulskog velikana. Osim toga, Galata je spremna da otkupi Osimena i plati Napoliju 75 miliona evra, koliko iznosi njegova otkupna klauzula.
Odakle, dakle, novac?
Glavni izvor prihoda je zemljište bivšeg trening centra u rezidencijalnoj četvrti Florija, na zapadu Istanbula. Klub je vlasnik oko 80 hektara gradskog građevinskog zemljišta, što je, prevedeno na „fudbalski jezik“, površina dovoljna za čak 112 terena. Od prodaje tog zemljišta klub očekuje između 500 i 600 miliona evra. Iako prodaja još nije realizovana i Galatasaraj još uvek prikuplja ponude, čelnici kluba se ponašaju kao da je novac već na računu i uvršten u godišnji budžet.
Pored toga, drastično su porasli prihodi od sponzorskih ugovora. Nedavno su „Lavovi“ obelodanili novi ugovor sa sponzorom na dresu – kompanijom Pasifik Holding. Fatih Erdogan, predsednik upravnog odbora te korporacije, koja pod sobom ima 55 firmi i zapošljava 2.500 ljudi, najavio je nedavno širenje i nove investicije, pa povećanje ulaganja u Galatasaraj i nije preveliko iznenađenje. Ova turska građevinska kompanija ranije je plaćala 3,4 miliona evra godišnje za mesto na dresu, a sada će ta suma biti više nego udvostručena – 8,6 miliona evra godišnje. Sveukupno, žuto-crveni od sponzorskih ugovora za narednu sezonu očekuju prihod od čak 80 miliona evra.
Jedan od najefikasnijih načina na koji Galatasaraj manevriše finansijama su strateška partnerstva. Klub sarađuje sa najrazličitijim brendovima i koristi svoju ogromnu navijačku bazu kako bi stvorio obostrano korisne odnose. Istanbulski gigant je, na primer, sklopio ugovore sa velikim kompanijama iz različitih sektora – od telekomunikacija do automobilske industrije – koje ne samo da obezbeđuju finansijsku podršku, već i povećavaju vidljivost kluba i vrednost njegovog brenda.
Jedan od najvizionarskijih poteza turskog kluba je saradnja sa indijskim tehnološkim gigantom HCL ME Tablet. Time je Galatasaraj otvorio vrata ka ogromnom indijskom tržištu, koje u fudbalskom smislu još uvek nije dovoljno iskorišćeno i predstavlja veliku priliku za širenje brenda.
Ako tome dodamo i prihode od evropskih takmičenja, prodaje ulaznica i klupskih suvenira, jasno je da je Galatasaraj u izuzetno stabilnoj finansijskoj poziciji – i da će Fenerbahče, uprkos slavnom imenu na klupi (Žoze Murinjo), teško konkurisati omraženom rivalu. Da ne govorimo o Bešiktašu, koji vodi Norvežanin Ole Gunar Solšer, a koji se trenutno nalazi usred rekonstrukcije tima.