Masterklas na Etihadu: Pep Gvardiola uništio Mikela Artetu i otvorio put ka novoj tituli

I konačno smo ga dočekali. Veliki okršaj za engleskog prvaka. Utakmicu sezone. Apokaliptični sudar kluba koji novcem zasipa bliskoistočna diktatura i kluba koji uzima sponzorski novac od osiromašene afričke diktature (Visit Rwanda) i koji je pre izvesnog vremena otpustio svog službenika jer je pokazao solidarnost sa Palestinom. Sukob elitnih superklubova u elitnoj mašini za poliranje imidža Velike Britanije u svetu, u ligi koja je najuspešniji „sportswashing“ projekat u istoriji čovečanstva. Super Sunday! Gigantski okršaj na sve ili ništa. Prvorazredna drama! Prvorazredni medijski događaj!

Ali, ako ostavimo po strani mučnu realnost savremenog sveta i prihvatimo svoju ulogu posmatrača spektakla, neme mase koja želi samo hleba i igara, i posvetimo se isključivo onome što smo gledali na terenu, možemo reći da smo prisustvovali fascinantnom susretu učenika i učitelja. Mikel Arteta protiv Pepa Gvardiole. Dva različita stila, dva različita pogleda na to kako se stiže do ultimatovnog fudbalskog cilja – pobede. Mnogi putevi vode na brdo, ali sa vrha svi gledamo u isti mesec.

Već prvo poluvreme ponudilo je pregršt „sadržaja“, kako za taktičke analitičare, tako i za društvene mreže. Ali i za one koji fudbal gledaju prvenstveno zbog estetskog užitka. Gol Rajana Šerkija u 16. minutu bio je pravo remek-delo. Majstorija za Luvr. Kako se elegantno, tehnički savršeno i smireno prošetao kroz najbolju odbranu u ligi. Možda čak i najbolju odbranu u Evropi. Kao da je na dečjem igralištu i malo se poigrava sa prijateljima. Bojazan da će Pep Gvardiola zauzdati Šerkijevu kreativnost i spontanost, kao što je to učinio sa Džekom Grilišem, očigledno je bila suvišna.

Siti se još nije ni navikao na činjenicu da u ovoj presudnoj utakmici vodi već u ranoj fazi, a odjednom je bilo 1:1. Dva minuta kasnije. Nešto više od pola minuta nakon što je Arsenal krenuo sa centra. Aut koji je izveo Mateus Nunjes nije bio idealan, ali je italijanski golman morao drugačije da reaguje. Kai Havertc, koji je igrao umesto Viktora Đekereša, instinktivno je „nanjušio“ priliku, podmetnuo nogu i rezultat je ekspresno izjednačen.

U prvom poluvremenu ekipe su bile prilično izjednačene. Arsenal se nije previše povukao, Siti nije previše jurišao. Londonci nisu delovali tako rigidno i nervozno kao u poslednjih nekoliko utakmica. Kornera, svog najjačeg oružja, imali su poprilično, ali ih ovog puta nisu znali iskoristiti. Siti, koji je bio nešto preduzimljiviji, nekako nije uspeo da uđe u onaj svoj klasični ritam u kojem steže, polako guši i melje protivnika poput nekakvog svetloplavog pitona.

Prvih petnaest minuta drugog dela Siti je bio bolji. Odlučan, željan igre, potentan. Haland je pogodio stativu, Doku je šutirao u golmana, Semenjo zamalo nije uspeo da stigne odličnu loptu u prazan prostor. A onda je Donaruma dobio priliku da se iskupi za grešku kod izjednačenja. Odbrana Sitija je nestala u nepoznatom pravcu, Edegor je lepo proigrao Havertca, ali je Donaruma spasao nemoguće. Ubrzo zatim stativu je uzdrmao i Eze. Arsenal je pokazao zube.

Ali Siti je Siti. Smirenost i kvalitet. U 65. minutu ekipa Pepa Gvardiole je po drugi put preuzela vođstvo. Elegantno. Estetski. Guardiolisimo u svom punom sjaju. Donaruma do O'Rajlija, ovaj do Dokua, Belgijanac je zaplesao i poslao primamljivu loptu u kazneni prostor. Promašili su je svi osim Halanda. Norveški kiborg ju je dočekao i poslao u mrežu. 2:1. Fudbal na najvišem nivou može delovati zaista jednostavno.

Tobdžije se nisu predale. U 73. minutu, nakon slobodnog udarca, nastao je haos u kaznenom prostoru Sitija. Duga lopta na Gabrijela. Udarac glavom. O'Rajli nije znao šta se dešava kada se lopta odbila od njega u stativu. Ali gola nije bilo.

I što se utakmica više bližila kraju, Arsenal je bio sve nervozniji. Gabrijel je nakon rasprave sa Halandom zbog „pokušaja“ udarca glavom dobio samo žuti karton. Neki stroži i pedantniji sudija mogao je zbog toga i da ga isključi.

Arteta, koji je inače opsednut strukturom, u završnici je krenuo na sve ili ništa. Umesto Zubimendija u igru je uveo Đekereša. Ali jednostavno nije išlo. Prvi korner u drugom poluvremenu Tobdžije su dobile tek u 93. minutu. Nisu ga iskoristili. Potom je usledio i onaj udarac glavom Havertca koji je mogao potpuno da promeni tok utakmice i borbe za titulu. Ali lopta je prohujala preko gola. I Gvardiola je umesto Semenja za poslednja dva minuta u igru uveo Akea, koji je raščistio i poslednji pokušaj gostiju. Najpre zdravlje, potom kultura.

I to je bilo to. Siti je pobedio. Majstor Gvardiola je pobedio svog nekadašnjeg šegrta Artetu. I sada ima sve u svojim rukama. Utakmica sezone još nije dala prvaka. Ali, prema viđenom, čini se da je sada Siti bliži nego Arsenal. Prilično bliži.