(foto: Getty Images)
Denis Lo ostaće zauvek upamćen kao jedan od najvećih i najvoljenijih fudbalera Mančester junajteda, a njegov lik ispred Old Traforda podsećaće navijače na njegovu veličinu i neprolaznu slavu.
Ispred stadiona Old Traford u Mančesteru stoji bronzana statua "svetog trojstva" Mančester Junajteda, postavljena 2008. godine. "Sveto trojstvo" čine Džordž Best, Bobi Čarlton i Denis Lo, koji su 1968. godine Junajtedu doneli prvi naslov šampiona Evrope. Alkoholisan Best preminuo je 2005. godine, Čarlton nas je napustio pre dve godine, a pre nekoliko dana svet je ostao bez Denisa Loa.
Visoki, mršavi i plavokosi Škot rođen je u Aberdinu kao najmlađe od sedmoro dece. Odrastao je u siromaštvu i oskudici. Majka mu je još kao detetu govorila: "Ako te neko šutne, uzvrati šut." Nije izgledao kao fudbaler – bio je previše mršav, slab i nosio je naočare, ali kada bi dobio loptu, postajao je nezaustavljiv.
Godine 1954, sa samo 14 godina, primetio ga je skaut Hadersfilda i odveo na probu u Jorkšir. Kada ga je trener Endi Biti prvi put video u svojoj kancelariji, bio je uveren da od tog momka neće biti ništa. Međutim, već na prvom treningu Lo je pokazao izvanredan talenat i stručni štab Hadersfilda je shvatio da ima biser u svojim rukama.
U dresu plavo-belih razvio se u elegantnu "desetku" u tadašnjem sistemu 2-3-5. Njegova igra podsećala je na ples baletana – postizao je golove iz blizine i daljine, a na terenu je delovao kao pravi predator. Nije čudo što ga je 1960. godine kupio veći klub, Mančester Siti, za tada značajnih 55.000 funti. Ikona svetloplavih, Majk Samerbi, koji je sa Loem igrao sedamdesetih godina, ovako ga je opisao: "Čak i ako si bio u prostoriji sa hiljadu ljudi, odmah si osetio da je tu neko poseban. Imao je neku vrstu aure."
Nakon samo jedne sezone, Siti ga je prodao u Italiju za 110.000 funti, što je tada bio novi britanski rekord. Sledeće sezone nastupao je za Torino u Seriji A. Međutim, defanzivni stil italijanskog fudbala nije mu odgovarao, pa je ubrzo želeo da ode. Torino je planirao da ga proda rivalu Juventusu, ali Lo na to nije pristao i "pobegao" je u rodni Aberdin. Na kraju je uprava Torina popustila i prodala ga Mančester Junajtedu za 115.000 funti, gde je Denis Lo postao legenda.
Narednih jedanaest godina briljirao je u crvenom dresu pod vođstvom škotske ikone Meta Bazbija i uz legende Junajteda poput Bobija Čarltona i Džordža Besta. Bazbi ga je iz veznog reda prebacio u napad, što Lo u početku nije želeo, ali rezultati su pokazali da je trener bio u pravu.
Pored golova, borbenosti i karakterističnog slavlja podignutom rukom, Denis Lo je bio poznat po dresovima sa dugim rukavima. Nosio ih je čak i kada su svi drugi igrali u dresovima sa kratkim rukavima, jer je na taj način mogao da briše nos tokom igre.
Sezone 1964/65. Junajted je prvi put nakon minhenske tragedije postao šampion Engleske, a Lo je sa 28 golova bio ključni igrač. Te godine je osvojio i Zlatnu loptu. Uspeh je ponovio u sezoni 1966/67, kada je Junajted ponovo bio prvak, a Lo najbolji strelac lige.
Godine 1966. Junajted je stigao do polufinala Kupa evropskih šampiona, ali ih je eliminisao Partizan u dve legendarne utakmice. Dve godine kasnije, tačno deceniju nakon minhenske nesreće, Junajted je na Vembliju savladao Benfiku Euzebija i postao prvi engleski klub koji je osvojio najprestižniji evropski trofej. Međutim, Lo nije učestvovao u tom trijumfu zbog hronične povrede kolena.
Povrede su mu obeležile nastavak karijere, a Junajted je nakon Bazbijevog povlačenja zapao u krizu koja je trajala sve do dolaska Aleksa Fergusona. Lo je napustio Old Traford 1973. godine i vratio se u Mančester siti. U crvenom dresu odigrao je 404 utakmice i postigao 237 golova, što ga čini trećim najboljim strelcem u istoriji kluba.
Karijeru je završio 1974. godine u dresu Sitija. Za reprezentaciju Škotske nastupao je od 1958. do 1974. godine i postigao 30 golova na 55 utakmica. Iste godine igrao je na Svetskom prvenstvu u Zapadnoj Nemačkoj. Uz Kenija Dalglisa, smatra se najboljim škotskim fudbalerom svih vremena.
Njegov saigrač Pet Krerend opisao ga je rečima: "Ako bi Denis imao 95% šansu za gol, a neko drugi 99%, uvek bi dodao. Uvek je radio ono što je ispravno."