Pele je bio istinska legenda. (foto: Getty Images)
Po mnogima najbolji igrač u istoriji fudbal izgubio najvažniju životnu bitku u 83. godini.
Pele. Jedan, jedini, neponovljivi. Za sve starije ljubitelje fudbala najbolji igrač bez konkurencije u istoriji. Sve ostalo im je bilo bledo. Izgubio je životnu utakmicu, kancer je bio jači, ali legenda o DESETKI živi i živeće večno, i ne samo u Brazilu.
Edson Arantes do Nasimento, poznatiji kao Pele, već sa 17 godina je zaigrao je za reprezentaciju Brazila na Svetskom prvenstvu 1958. I odmah je osvojio titulu, a kasnije još, 1958, 1962 i 1970. Od reprezentacije Brazila Pele se oprostio 18. jula 1971. godine na prijateljskoj utakmici protiv Jugoslavije (2:2).
Poslednju utakmicu je odigrao 1. oktobra 1977. godine. Bio je to prijateljski meč Kosmosa i Santosa, dva njegova kluba. Karijeru je završio sa 1.281 postignutim golom u 1.363 utakmice. Smatra se jednim od najboljih sportista svih vremena. Naveden u Ginisovoj knjizi rekorda kao osoba sa najviše golova tokom fudbalske karijere.
Njegova popularnost nadilazila je okvire sporta čak i u vreme dok je još igrao, a opet postoje priče koje mnogi možda nisu čuli o jednom od najslavnijih ljudi u istoriji.
Kako je Pele isključio sudiju
Peleov klub Santos igrao je prijateljsku utakmicu protiv kolumbijskog Olimpika 18. juna 1968. godine u Bogoti. Dupke pun stadion je kolektivno uzdahnuo kad je sudija Giljermo Velaskez naredio Peleu da napusti teren, jer je crveni karton uveden tek 1970. godine, pošto je Brazilac faulirao odbrambenog igrača i, prema Velaskezu, uvredio ga.
Tada je izbio haos, igrači Santosa besno su opkolili sudiju, a na slikama sa utakmice vidi se Velaskez sa masnicom na oku. Publika je takođe protestovala zbog odluke. U intervjuu 2010. godine, sudija je ispričao da mu je posle toga rečeno da napusti utakmicu i preda pištaljku jednom od linijskih kolega. Pele je po hitnom postupku vraćen u igru.
Pele zaustavio rat
Šezdesetih je Peleov klub Santos bio jedan od najslavnijih fudbalskih timova na svetu, a oni su tu slavu naplaćivali igrajući prijateljske utakmice širom planete. Jedan od tih mečeva odigran je u ratom zahvaćenoj Nigeriji 4. februara 1969. godine. Santos je pobedio lokalni klub 2:1 u Benin Sitiju.
U Nigeriji se u to vreme vodio krvavi građanski rat koji je izbio posle pokušaja otcepljenja države Bijafra. Prema rečima istoričara fudbalskog kluba Santos Giljermea Guarčea, Brazilci su bili zabrinuti za bezbednost tako da su zaraćene strane postigle primirje.
Pele sa Mikom Džegerom. (foto: Zvanični FB/TW/IG igraća)
Ova priča je osporavana u poslednjih nekoliko godina i upadljivo je odsutna iz Peleove prve autobiografije objavljene 1977. godine. Ali u drugoj autobiografiji, objavljenoj 30 godina kasnije, Brazilac pominje tu epizodu. Napisao je da je igračima rečeno da će "građanski rat biti obustavljen tokom trajanja njihove egzibicione utakmice".
"Nisam baš siguran da je to do kraja istina, ali Nigerijci su se postarali da Bijafranci ne napadaju dok smo mi tamo", napisao je Pele.
Hlađenje Bitlsa
Pele se 1975. godine preselio u Njujork da bi igrao za Kosmos tokom prvog američkog pokušaja osnivanja profesionalne fudbalske lige od 1968. do 1984. godine. Pohađao je časove engleskog u jezičkoj školi i, tokom jedne od pauza, legendarni Brazilac je naleteo na bivšeg člana Bitlsa Džona Lenona, koji je tada takođe živeo u Njujorku.
"Lenon je učio japanski u istoj školi", napisao je Pele u memoarima 2007. godine.
Brazilac tvrdi da mu je Lenon ispričao kako su on i drugi Bitlsi pokušali da posete hotel brazilskog tima tokom Svetskog prvenstva 1966. godine u Engleskoj. Pele je napisao da je rukovodstvo Brazilske fudbalske federacije sprečilo pokušaje muzičara da se sretnu s njim i ostatkom tima.
Nije zaigrao u Evropi
Posle 18 godina igranja u brazilskom Santosu, Pele je otišao da igra za njujorški Kosmos. Peleovi kritičari tvrde da mu je činjenica što nikad nije igrao klupski fudbal u Evropi olakšala život.
Problem je u tome što je, za razliku od mnogih drugih brazilskih igrača, slavnih ili manje slavnih i neslavnih, Peleu na vrhuncu slave bukvalno bilo zabranjeno da se preseli u inostranstvo. Santos je odbijao ponude klubova kao što su Real Madrid i Milan u vreme kad igrači nisu mogli previše da utiču na to gde će igrati.
Pritisak da se on zadrži u Brazilu potekao je čak i iz viših ešalona vlade, a tadašnji predsednik Žanio Kvadros je 1961. godine izdao uredbu kojom je Pele proglašen "nacionalnim blagom" koje ne sme da se izvozi. Brazilska legenda na kraju je ipak igrala u nekom inostranom klubu, ali tek 1975. godine, kad se pridružio američkom klubu Njujork Kosmos.
Kapitenska traka samo san
Pele je prvi put bio kapiten brazilskog tima tek 1990. godine! Da, dobro ste pročitali. Pele je poneo kapitensku traku brazilske fudbalske reprezentacije samo jednom u karijeri, uvek je odbijao da bude kapiten i u klubu i u reprezentaciji.
Izuzetak je bio dan kad je zaigrao za Brazil u 50. godini. To se desilo 1990, 19 godina pošto se povukao iz nacionalne selekcije. Odigrao je prijateljsku utakmicu Brazil protiv Ostatka sveta u Milanu, organizovanu u čast njegovog 50. rođendana, a Pele je igrao prvih 45 minuta.
Obožavan od navijača i saigrača. (foto: Zvanični FB/TW/IG kluba/saveza)
Iako je Brazil poražen sa 2:1, o ovoj utakmici se dugo pričalo, ali iz drugog razloga. Napadač Fluimensea Rinaldo imao je šansu da Peleu namesti gol, ali je šutirao iz daljine umesto da prosledi loptu veteranu kog u tom trenutku niko nije čuvao na meču organizovanom u njegovu čast.
"Jeste prvo se malo ljutio na mene", priznao je Rinaldo za brazilski sajt "Globo esporte" 2010. godine.
Otmica na Karibima
Pelea su navijači često nosili na ruklama, ali ono što se desilo na Trinidadu bilo je novo iskustvo. Fudbaleri Santosa nisu bili srećni što će igrati na Trinidadu i Tobagu 5. septembra 1972. godine.
"Došlo je do nekih ozbiljnih građanskih nemira i videli smo tenkove na ulicama", rekao je odbrambeni igrač Oberdan za brazilski list Zero Ora 2010. godine. "Svi smo se složili da ćemo morati da odigramo utakmicu što brže možemo kako bismo posle mogli odmah da uskočimo u avion."
Ali delegacija nije računala na reakciju publike kada je Pele dao gol u 43. minutu. Navijači su utrčali na teren stadiona u Port of Spejnu i zatim marširali ulicama grada sa Peleom na ramenima, u spontanoj slavljeničkoj paradi. Prošlo je nekoliko ne baš prijatnih minuta pre nego što je bio spasen.
Slavniji od Stalonea
Silvester Stalone nije bio vešt sa fudbalskom loptom, pa je ustupio ulogu napadača Peleu u filmu "Beg u pobedu" 1981. godine. Kad je počelo snimanje filma, Silvester Stalone je već bio veliko ime u filmskoj industriji zahvaljujući uspehu prva dva filma o Rokiju.
"Beg u pobedu" je priča je o fiktivnoj utakmici nacističkog i tima sastavljenog od savezničkih vojnika koje su zarobili Nemci tokom Drugog svetskog rata. U filmu je igrao i Pele, zajedno sa drugim aktivnim i penzionisanim profesionalnim fudbalerima, kao što su bili osvajači titula svetskih prvaka Bobi Mur i Osi Ardiljes, dok je Stalone neubedljivo glumio golmana.
Pele je čak u jednoj od scena izveo akrobatski udarac, makazice, savršeno plasiravši loptu u gol iz prve kad je zatraženo od njega. Da sve bude čudnije, Pele je izjavio za brazilski sajt UOL, u video intervju, da je Stalone trebalo da bude taj koji daje golove.
"U originalnom scenariju, Stalone je bio napadač, a trebalo je ja da budem golman", izjavio je Pele. "Ali nije umeo da šutne loptu ni da mu život od tog zavisi".
I golman za ponos
Pele u svakom slučaju ne bi razočarao da je odigrao golmana u "Begu u pobedu". U stvarnom životu, slavni Brazilac je bio određen kao zamena za golmana i u klubu i u reprezentaciji, u vreme kad su timovi smeli da imaju samo jednu izmenu po utakmici.
Zapravo je u karijeri navukao rukavice i stao između stativa četiri puta za Santos, uključujući i polufinale brazilskog kupa 1964. godine. Njegov tim je dobio sve te utakmice, a Pele nije primio nijedan gol.
Pele ima i kopiju
Navijači su možda uživali dok su pevali: "Samo je jedan Pele", ali to, naravno, nije stvarno istina. Peleovi podvizi su toliki da ima imenjake širom sveta, na terenu i van njega.
Jedan od najslavnijih afričkih fudbalera rođen je kao Abedi Aju, ali je postao poznat kao Abedi Pele igrajući za Ganu i brojne druge evropske klubove.
U Engleskoj, odbrambeni igrač Zelenortski Ostrva Pedro Monteiro, koji je došao u Sautempton 2006. godine, takođe je bio poznat kao Pele, što je nadimak koji je stekao još u detinjstvu. Ali jači pokazatelj Peleovog uticaja moglo bi da bude njegovo kršteno ime.
Prema brazilskom Institutu za geografiju i statistiku, vladinoj agenciji, Edson je eksplodirao kao izuzetno popularno ime posle Peleovih bravura. Pedesetih godina u Brazilu je bilo je 43.511 ljudi s imenom
Edson. Dve decenije kasnije, pošto je Pele dao više od 1.000 golova i osvojio tri Svetska prvenstva, taj broj narastao je na više od 111.000.
Podrška Brazilaca u Kataru. (foto: Zvanični FB/TW/IG kluba/saveza)
Mogao da bude predsednik
Nikada se nije kandidovao za predsednika Brazila, ali je tri godine bio ministar sporta tokom devedesetih prošlog veka. Pele je 1990. godine izjavio za inostranu štampu da razmišlja da se kandiduje za brazilskog predsednika na izborima 1994. godine.
To se nikad nije desilo, ali Pele iste decenije je ušao u politiku i tamo bio od 1995. do 1998. godine. Bio je brazilski ministar za sport i zalagao se za zakon koji je profesionalnim fudbalerima davao veću moć u pregovorima sa klubovima, čime je želeo da izdejstvuje ono za šta je njegova generacija bila uskraćena.