(foto: Nogomania)
U Beogradu smo posetili slovenskog reprezentativca Timija Maxa Elšnika, koji je sa Crvenom zvezdom došao do prve pobede u Ligi šampiona.
Evropsko prvenstvo u Nemačkoj donelo je Timiju Maksu Elšniku, tada još uvek kapitenu Olimpije, vrhunac fudbalske karijere. Upravo tokom završnice Eura, tokom velikog finala, Elšnik je primio poziv iz Berlina koji je promenio tok njegove karijere. Zvezdan Terzić, prvi čovek Crvene zvezde, tada je započeo aktivnosti koje su nakon nekoliko dana razgovora i pregovora dovele do Elšnikovog milionskog transfera u Crvenu zvezdu.
Četiri meseca kasnije, Timi Maks Elšnik sa Crvenom zvezdom ubedljivo vodi u domaćem prvenstvu i na putu je ka osvajanju titule, dok je u Ligi šampiona nedavno odigrao svoju najbolju utakmicu, upisavši dve asistencije u visokoj pobedi protiv Štutgarta (5:1).
Elšnika smo posetili u Beogradu, gde se slovenački fudbaleri oduvek dočekuju s naklonošću. Takav status u Crvenoj zvezdi, koja je u odnosu na Olimpiju veliki korak napred u njegovoj karijeri, uživa i Timi Maks Elšnik.
"Partnerku sam morao da ubedim da prihvati selidbu u Beograd (smeh). Verovatno zna šta Beograd predstavlja. U stvari, nemam vremena za zabavu. Igramo na svaka tri dana, a kada nema klupskih utakmica, čekaju me reprezentativne obaveze. Poslednji meseci su bili lepi, ali intenzivni. Ono malo slobodnog vremena provodim mirno, s porodicom," rekao je Elšnik u razgovoru nakon utakmice sa Štutgartom i uoči duela s Mladošću.
Pre nekoliko dana Crvena zvezda je, nakon četiri uzastopna poraza, ostvarila prvu pobedu u Ligi šampiona, uz vas u jednoj od ključnih uloga. Da li je to bila vaša najbolja utakmica od dolaska u Crvenu zvezdu?
Utakmica protiv Bodo/Glimta, kada smo izborili plasman u Ligu šampiona, takođe je bila odlična. Početak meča protiv Štutgarta bio je loš, brzo smo primili gol. Tada ti kroz glavu prolazi film: „Jao, ne opet.“ Primili smo jeftin, brz gol. Ipak, nismo se slomili. Pre utakmice sam rekao da će sredina terena odlučiti i na kraju se to obistinilo. Sa Radetom Krunićem odigrao sam dobru utakmicu, pobedili smo i to ubedljivo. San snova!
Da li je posle poraza i kritika, koje su možda bile još žešće zbog pobeda Dinama iz Zagreba u Ligi šampiona, sada atmosfera u Crvenoj zvezdi bolja?
Svima je to malo smetalo, jer je Dinamo iz Zagreba pobeđivao u Ligi šampiona, a Crvena zvezda nije. Rival je rival (smeh). Možda je zbog toga pritisak bio još veći. Moram reći da imamo teži raspored nego Dinamo. Čini mi se da nam je ovom pobedom pao kamen sa srca. Treba imati na umu da je Crvena zvezda veliki klub, bivši evropski šampion, koji je nekada pobeđivao najveće klubove i ljudi ovde to pamte. Njihova očekivanja su zato velika, ponekad možda i nerealna.
Da li ste očekivali da ćete praktično od prvog dana biti u startnoj postavi?
Što se toga tiče, zadovoljan sam i teško da je moglo bolje. Brzo sam se uklopio, dobio minutažu i stalno igram u prvoj postavi. Došao sam zbog Lige šampiona i taj cilj smo ostvarili. Ubedljivo smo zatim pobedili Partizan. Naravno, imam sada i druge ciljeve, jedan od njih bila je pobeda u Ligi šampiona, želim i gol u tom takmičenju. Doživeli smo nekoliko gorkih trenutaka, ali igrali smo protiv velikih klubova (Benfika, Barselona, Inter, Monako, prim. aut.). Sada, u drugom delu, imaćemo više šansi.
U Crvenoj zvezdi nastavljate tradiciju Slovenaca koji su ostavili veliki trag u klubu.
Znam za našu istoriju u Crvenoj zvezdi. Velika imena su bila ovde, od Marka Elsnera, Mileta Ačimovića, pa trenera Slaviše Stojanovića. Dejan Kelhar i Nejc Pečnik su ovde veoma cenjeni, jer su tada osvojili tu titulu koja navijačima i ljudima u klubu mnogo znači. Slovenci su ovde ostavili veliki trag, vole nas, to mogu da potvrdim. Privilegija je biti ovde.
Kako po vama Srbi gledaju na slovenački fudbal?
Kao narod nas vole, mislim da se u mnogo čemu ugledaju na Slovence. Što se fudbala tiče, Evropsko prvenstvo je mnogo promenilo. Pre su nas možda više smatrali skijašima, ali na Evropskom prvenstvu su mogli da vide šta možemo. Primećujem da su promenili mišljenje. Reprezentacija je uradila svoje, a i Olimpija i Celje su igrali u Evropi. Slovenci smo podigli svoj status u fudbalskom svetu, pa i u Srbiji.
Zašto ste se odlučili za prelazak u Crvenu zvezdu?
Posle Eura bilo je manje ponuda nego što smo mi Slovenci možda očekivali. Prešli smo samo ja i Vanja Drkušić, koji je sa Sočijem ispao u drugu ligu. Verovatno bi prešao i Žan Karničnik da se nije povredio. U Sloveniji sam bio četiri i po godine, bilo je vreme za moj transfer, krajnje vreme. Govorilo se i pisalo o raznim stvarima, bilo je interesovanja iz različitih država. Tokom finala Eura dobio sam poziv predstavnika Crvene zvezde koji su tada bili u Berlinu. Tako je sve počelo. Crvena zvezda je bila brza, konkretna i tako sam završio ovde.
U ovoj godini desilo vam se mnogo toga, kao zvezda slovenske lige ste prešli, igrali na Evropskom prvenstvu i postali standardni u Crvenoj zvezdi. Kako ste fizički i psihički prevazišli sve prepreke?
Ljudi verovatno nemaju predstavu kakav je to skok. Od utakmica protiv Radomlja do utakmica protiv Engleske, Portugala, Barselone. U Olimpiji smo trenirali na lošem terenu, koji je većinu vremena bio njiva, ovde su uslovi mnogo bolji, igrači su mnogo bolji, očekivanja su mnogo veća. Otkako sam ovde, uvek sam igrao najbolje što mogu. Mislim da nikada nisam bio najlošiji, da bi ekipa trpela zbog mene, važno je da uvek obavim svoj posao i ono što trener od mene očekuje. U Olimpiji sam sve podredio Euru, tako smo se dogovorili u klubu. Radio sam planski, naporno, tempirao formu za leto, sve to me ojačalo.
Kažete da ste sve podredili Euru. Kako ste nakon povratka iz Nemačke prešli u novu realnost?
Moj odmor nakon Eura trajao je sedam dana. Posle Eura sam želeo da pređem, znao sam da moram da idem dalje, više nisam mogao da ostanem u Olimpiji. To nesigurno razdoblje je bilo teško, ali se onda transfer desio i moja realnost se brzo promenila. Takvo iskustvo menja te kao igrača. Posle takvog turnira, igrač se više ničega ne boji. Na kraju, u Minhenu je bilo 80.000 ljudi, tada vidiš da možeš. To mi sada u Ligi šampiona puno znači.
Slovenija je nakon Eura igrala B Ligu nacija, gde će se još boriti za opstanak. Da li se slažete sa selektorom Matjažom Kekom, koji je u poslednjem periodu problematizovao atmosferu oko reprezentacije?
U Ligi nacija zaista nije isto kao pre, to je jasno, iako dajemo sve od sebe. Verovatno bi bilo drugačije da su odmah počele kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, koje je naš sledeći cilj. Negativnosti? Ne, ne osećam ih. Nije prošlo ni pola godine od jednog od najvećih uspeha slovenskog fudbala. Očekivanja su se povećala, to je razumljivo. Imali smo dva veoma teška protivnika, koji spadaju u A ligu. Sada nas čeka Slovačka, koju moramo pobediti. Ne smemo da ispadnemo i igramo sa San Marinom. Znam da neće biti lako, dobili smo najtežeg mogućeg protivnika, ali sam siguran da ćemo biti pravi.
Čemu pripisujete manje ubedljive utakmice Slovenije ove jeseni?
Protivnici su nas malo pročitali. Počeli su da nas shvataju ozbiljnije. Austrija i Norveška su nas napale maksimalno. Već neko vreme igramo isto. Svi imaju bar tri vezista, mi smo dva, nije onda lako igrati. Zato nam nedostaje, šaljemo duge lopte napred, a tamo ih je teško zadržati. Protivnici su nas sa Adamom Gnezdom Čerinom počeli da vuku "napolje", onda jednostavno moraš da ideš, a u sredini ostaneš samo ti. I na Euru, sa Adamom nismo bili tamo da imamo 60 posto poseda lopte i da gradimo neku igru, već da dobijamo duele i trčimo koliko možemo i da lovimo druge lopte. U toj formaciji smo radnici i tu ulogu smo prihvatili. Kada nema rezultata, naravno da se mogu tražiti krivci, ali pitanje je šta se može učiniti.
Olimpiji ide veoma dobro nakon vašeg odlaska, još uvek pratite svoj bivši klub?
Koliko mi vreme dopušta. Ipak sam tamo proveo četiri i po godine. Doživeo sam toliko stvari, da me sada teško nešto može iznenaditi, razlika je samo u tome što sada ima više medijskog pritiska i više ljudi na utakmicama. Još uvek se čujem s sportskim direktorom Boromisom i predsednikom Deliusom. Dobro im ide i očigledno rade nešto ispravno.