(foto: Getty Images)
Brazilski fudbal doživljava velike promene, koje se odražavaju kroz ulazak značajnog kapitala u velike klubove. Sada Brazilci nisu više samo prodavci, već mogu zadržavati i skupo plaćati igrače.
Brazilski klupski fudbal je na prelomnici. Dešavaju se drastične promene koje će dugoročno uticati na njegov razvoj i finansijsku moć. Godine 2021. brazilska vlada je usvojila zakon koji omogućava lakšu privatizaciju fudbalskih klubova. Stvoreni su uslovi za novu korporativnu strukturu sa niskom stopom oporezivanja. Pre toga, klubovi su većinom delovali kao neprofitna društva koja vode izabrani članovi. Promena zakonske osnove odmah je pokrenula "zlatu groznicu", jer su se pojavili razni domaći i strani investitori zainteresovani za kupovinu klubova pod novim uslovima.
Već pre novog zakona, konglomerat Red Bul je 2019. godine ušao u drugoligaški klub Bragantino, preobrazio ga 2020. godine po svom poznatom obrascu i doveo u prvu ligu. Decembra 2021. jedan od najvećih fudbalera svih vremena, Ronaldo, kupio je većinski udeo svog matičnog kluba Kruzeiro, jednog od najvećih brazilskih klubova koji se našao u problemima i "truo" u drugoj ligi. Ronaldo ga je brzo vratio u prvi rang.
Januara 2022. Amerikanac Đon Tekstor kupio je Botafogo, još jednog pao velikana koji je "ždeo" u drugoj ligi, i ubrzo ga preobrazio u kandidata za titulu. Februara 2022. 70% trećeg pao velikana, Vaska da Game, kupilo je američko investiciono preduzeće 777 Partners, koje je zbog finansijskih problema maja 2024. izgubilo pravo upravljanja klubom putem sudskog naloga. Maja 2023. ovoj "veseloj družini" međunarodnih kapitalista pridružila se još emiratska grupa "City Football Group", koja je kupila Bahiu.
Brazilski fudbal je sa više od 200 miliona stanovnika ogroman i nedovoljno iskorišćen fudbalski tržište. Potencijal najvećih dvanaest klubova (nazvanih G-12) da postanu globalne robne marke po uzoru na evropske gigante je izuzetan. Flamengo je sa 46,9 miliona navijača bez konkurencije najveći i najpopularniji klub u Južnoj Americi, a slede ga Korintians (30,4 miliona), Sao Paulo (21,2), Palmeiras (16,5), Vasko da Gama (13,2), Kruzeiro (13), Gremio (9,8), Atletiko Mineiro (9,2), Internacional (7,5), Fluminense (7,2), Santos (6,6) i Botafogo (4,2).
U ovu izabranu družinu bi bez sumnje spadali i Bahia, Koritiba, Atletico Paranaense, Sport Recife i još nekoliko velikih klubova koji takođe imaju milionske navijačke baze. Za poređenje: najveći argentinski klubovi bi se našli tek na petom i šestom mestu. Boka Žuniors ima 16,1 milion navijača, a River Plejt 13,7.
Uprkos izuzetnoj popularnosti, brazilski klubovi finansijski ne mogu da pariraju Evropi. Korintians je 2013. godine bio 16. najvredniji klub na svetu prema Forbesovoj listi, a od tada se nijedan brazilski klub više nije našao među prvih dvadeset. Danas je velikan iz Sao Paula u velikim problemima i bori se čak za opstanak u ligi. Ipak, predsednik kluba Augusto Melo je glatko odbio mogućnost privatizacije, rekavši da klub pripada navijačima.
Pored privatizacije nekih klubova, u Brazilu se rađa i ideja o privatizaciji lige, kao što su to učinili Englezi 1992. godine. Međutim, klubovi se ne mogu dogovoriti oko raspodele prihoda, pa su se podelili u dva tabora. Na jednoj strani je "Liga Brasileira de Futebol (Libra)", koju su maja 2022. godine osnovali najveći klubovi Flamengo, Korintians, Palmeiras, Sao Paulo, Kruzeiro, Santos (koji je trenutno drugoligaš), Red Bul Bragantino, Bahia i još deset drugih. Na drugoj strani je Liga "Forte Futebol do Brasil (LFF)", koju su juna 2022. godine osnovali Botafogo, Vasko, Fluminense, Internacional, Sport Recife, a zatim su im se pridružili još dva osnivača Libre, Korintians i Kruzeiro. Trenutno LFF ima 32 člana iz prve, druge i treće lige.
Libra zagovara model prema kojem bi se 40% prihoda od televizijskih prava ravnomerno delilo među klubovima, 30% bi se delilo prema sportskom uspehu, a 30% prema televizijskoj gledanosti. LFF želi da se polovina prihoda deli ravnomerno, 25% prema uspehu i 25% prema gledanosti. Prema trenutnom medijskom ugovoru sa brazilskim konglomeratom Globo, svaki klub se pojedinačno dogovarao za svoj deo kolača, tako da je jedna četvrtina dobiti otišla samo dvema najpopularnijim klubovima, Flamengu i Korintiansu. Ugovor će ove godine isteći, a 2025. nam se možda obećava osnivanje nove, privatizovane brazilske lige.
Brazilski klupski fudbal stoji na raskrsnici i ako se suprotstavljene strane ne dogovore, moglo bi se desiti čak da dobijemo dve odvojene privatne lige. To sigurno nije u interesu nijednog od klubova i brazilskoj fudbalu kao celini.
Ako se klubovi budu uspeli uskladiti i trend ulaska stranih investitora u brazilski fudbal nastavi, brazilska liga bi u bliskoj budućnosti mogla postati ozbiljan konkurent najvećim evropskim ligama. Nedvojbeno mnogo ozbiljniji nego Saudijska Arabija ili pre nekoliko godina Kina. Već samo time što bi mogli najboljim brazilskim fudbalerima ponuditi slične finansijske uslove kao što im nude najveći evropski klubovi, mogli bi zaustaviti egzodus na stari kontinent i podići nivo domaće lige.
Potencijal je izuzetan, a da li će biti iskorišćen, videćemo u narednim godinama.