Hansi Flik (foto: Getty Images)
Barsina vojska od 650 miliona evra napada Ligu šampiona – bez ožiljaka iz prošlosti!
Barselona je poslednji put bila evropski prvak davne 2015. godine. Hansi Flik želi da se ponovo popne na krov Evrope, što bi bila prava kruna njegove bogate karijere. Nedavno održani izbori u klubu potvrdili su da rezultati na terenu diktiraju politiku: grandiozni, turbokapitalistički, svetski poznati klub je u svojoj osnovi sportsko društvo koje se ne može kupiti. Njegov predsednik postaje se samo glasovima članova (sociosa). Ubedljivo je pobedio dosadašnji predsednik Đoan Laporta sa 68,18% glasova, dok je izazivač Viktor Font dobio tek 29,78%.
Iako bi Viktor Font verovatno bio bolji izbor za dugoročnu finansijsku stabilnost kluba, glasači u sportskim društvima su, baš kao i na državnim izborima, skloni zaboravu i lako ih zaslepe blještavi "uspesi". Laporta vodi klub kao sopstveni feud i prilično se lakomisleno odnosi prema nepremostivim finansijskim problemima. Ipak, ekipa je na terenu uspešna, što je većini glasača bilo dovoljno. Zasluga za Laportinu pobedu, pre svega, ide nemačkom treneru Hansiju Fliku.
Flik svojom filozofijom nastavlja "kraljevsku" liniju Barselone, koju je započeo Johan Krojf, a vrhunac dostigao Pep Gvardiola. Ne radi se o tome da igra identičan fudbal kao njegovi slavni prethodnici; on tradiciju nastavlja insistiranjem na tome da nije važno samo pobediti, već i kako se do te pobede dolazi. Pobediti se mora sa stilom. Flik ne odstupa od principa, od kojih je najizraženija "samoubilački" visoka zadnja linija. Zbog toga Barselona ponekad deluje preotvoreno i naivno, ali Flik je Flik – dok je on trener, igraće se tako.
On smatra da je Krojf izvršio ogroman uticaj na njegovo razmišljanje. Kao i holandskog inovatora, i Flika privlače ekstremističke taktičke ideje. Dok je Krojf bio nekonvencionalan zagovarajući ofanzivu, Flik tu ideju gura do ekstrema, pretvarajući "ofsajd zamku" u ključno oružje proaktivnog fudbala. Istovremeno, njegova Barselona je ubitačna u tranziciji, što se na prvi pogled čini suprotnim od opsesivnog poseda lopte koji je definisao Blaugranu u prošlosti. Uz igrače kao što su Rafinja, Lamin Jamal, Fermin Lopez i Feran Tores, brza tranzicija je prirodna i pisana "na kožu" profilu kadra kojim raspolaže.
Uspeh na najvišem nivou zahteva da trener bude i dobar psiholog, pedagog i političar. Voditi grupu mladih ljudi koji su plaćeni u suvom zlatu i imaju visoko mišljenje o sebi nije lak zadatak. Fliku međuljudski odnosi idu sjajno. Svestan je da svakom igraču mora pristupiti posebno. Sa veteranom Robertom Levandovskim ima prijateljski, skoro bratski odnos, dok je mladunčadi poput Paua Kubarsija i Lamina Jamala očinska figura – strog, ali pošten.
Flik raspolaže izuzetno mladom ekipom. Ove sezone nastupilo je već 14 igrača poniklih u La Masiji, a njihova vrednost je oko 650 miliona evra. Najviše vredi "čudo od deteta" Lamin Jamal (200 miliona), ali to ne menja činjenicu da domaći fudbaleri Barselone vrede više nego ceo tim Atletiko Madrida, koji će biti teška prepreka u četvrtfinalu Lige šampiona.
Ova generacija mladih zvezda nije iskusila traume koje su obeležile klub nakon 2015. godine. Oni nemaju ožiljke od sramotnih poraza protiv Rome, Bajerna i Liverpula. Flik je upravo ona očinska figura koja im je potrebna da usmeri tu mladalačku neustrašivost. Nemački strateg više nije mlad; ove godine je napunio 61 godinu i izjavio je da će mu Barselona biti poslednji klub u karijeri. Ako uspe da vrati pehar Lige šampiona u Kataloniju, otići će kao istinska legenda.