Dejan Savićević - Genije. (foto: ataimages.rs)
Morao sam da dobijem Zlatnu loptu, poručio je legendarni igrač Zvezde i Milana, popularni Genije.
Zvezda i Milan su imali svog Genija. Dejan Savićević je umeo da raspali strast kod navijača, a protivnike da dovede do ludila potezima na terenu. I obožavali su ga.
Na čelu crnogorskog Saveza je od 2001. godine.
"Zarađujem malo, gotovo ništa. Ali malo i radim. Nemam problema, sve je u redu, ostavio sam neki novac sa strane. Investirao sam u nekretnine. Imam svoje poslove, tako nemam problem da sarađujem sa Savezom. Nije kao da treniram, to bi bilo izazovno", našalio se Savićević.
Kada je završio igračku karijeru bio je selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore.
"U početku sam razmišljao, ali već neko vreme trenerski posao me ne zanima. Previše je stresa i ljudi sa kojima treba raditi u tome. Živim u Podgorici i ovde je drugačije. Kod kuće sam, sa svojim ljudima, a imam i stan na moru u Budvi, našem Monte Karlu. Često se vozim svojim brodom".
U startu mu je bilo teško da napusti Crvenu zvezdu.
"Mogao sam u Juventus, pa u Romu, Monako. Bio sam Crvenoj zvezdi i sve mi je bilo potaman. Osvojili su evropsku krunu, pobedili Marselj u Bariju. Morao sam da osvojim Zlatnu loptu, ali dali su je Papenu. Izgubio je u finalu, ali bio je Francuz".
Arijedo Braida ga je nagovorio da dođe u Milan.
"Prvih godinu i po dana je bilo teško. Nisam se snalazio. Ludeo sam, želeo kući. Imao sam fizičkih problema, a povrh svega tu su bili i Gulit, Van Basten i Rajkard".
Van Basten je prerano završio igračku karijeru.
"Ne znamo šta smo izgubili. Ibrahimović je rekao za njega da je savršen napadač, njegov idol od malih nogu. Kapelo mu je u Juventusu pokazivao Van Bastenove golove, a ja sam ga gledao uživo. Boban je u pravu, Marko je Bog napadača".
Najdraži gol postigao je protiv Barsleone u finalu Lige šampiona 1994.
"Bez sumnje. Oni su bili favoriti, ali su napravili totalni haos. Potcenili su nas, bili nadobudni i uvereni da će nas masakrirati, a na kraju smo ih dobili 4:0. Ne pobeđuje uvek favorit".
Igrao je i sa legendom Milana Paolom Maldinijem i protiv Masimilijana Alegrija.
"Maldini i Barezi su bila dva najveća italijanska igrača u moje vreme. Paolo je sada dobar menadžer, ima veliko iskustvo, osvojio je titulu. Milan mu teče venama. Alegri je bio spor za vezistu. Kao trener je sa druge strane šampion. Razume fudbal i igrače, osvojio je brojne titule i nastaviće da ih osvaja".
Ističe da i dan danas pomno prati bivši klub.
"Zaslužena titula, igrali smo sa kontinuitetom. Možda u određenim delovima sezone nismo bili najjači, ali smo imali izvanrednog trenera. Zaista, sve zasluge idu Pioliju. Za mene je bio bolji od Sakija, Kapela, Zakeronija, Anćelotija, Alegrija. Oni su imali velike šampione poput Gulita, Van Bastena, Barezija, Vee, Bobana, Ševčenka, Kake, Pirla, Sedorfa, Ibrahimovića. Pioli je morao da oblikuje mladu grupu momaka i zato je napravio najveći podvig".
Silvio Berluskoni je obožavao Savićevića.
"Ako je Kjeza najbolji Italijan, Leao je najbolji stranac. Prilično je sazreo, kao i Ernandez. Mogu da nastave da napreduju i uveren sam da će sa Piolijem napraviti dobre stvari".
Smatra da je Leo Mesi napravio grešku prelaskom u PSŽ.
"Tim mora da ima i balans. Novac i moć nisu dovoljni. Mesi je na pogrešio što je otišao u Pariz. Kao što je ranije Ibrahimović pogrešio kada je prihvatio ponudu Barselone".
Teško će neko naslediti Argentinca i Kristijana Ronalda.
"Ponuda nije preterano bogata, hajde da vidimo šta će Haland da uradi u Mančester Sitiju. Mbape ostaje u PSŽ, Levandovski menja klub, ali on više nije klinac. Posle Mesija i Ronalda ostaje samo Mbape. Možda Nejmar".
Serija A mora da napreduje.
"Englezi, Nemci i Španci su ispred. Ove godine će u Italiji biti drugačije i Milan će se mučiti, jer je šampion koga će svi hteti da pobede. To je neizbežno. Inter i Napoli prete da ga skinu sa trona. Hajde da vidimo kako će se transfer pijaca završiti, kako će timovi izgledati, gde će imati probleme. Teško je sastaviti šampionsku ekipu, previše je faktora. Verujem i u povratak Juventusa sa talentovanim igračima poput Kjeze. On mi se veoma dopada, možda je i najbolji italijanski igrač. Šokira vas svaki put kad šutne. Njegov otac Enriko je bio još bolji. Sećam ga se iz Kremonezea i Sampdorije".
Nije oduševljen tandemom italijanskih reprezentativaca iz Rome.
"Zaniola sam par puta gledao na TV, ali i uživo u Tirani tokom finala Lige konferencije. Očekivao sam više. Nisu me on i Pelegrini ubedili. Murinjo se na kraju radovao kao da je osvojio Ligu šampiona. Ali pored toga što je dobar trener, on je i sjajan glumac. Napravio je puno uspeha u Italiji i širom Evrope, ostaće upamćen kao jedan od najvećih".
A, kako će Dejan Savićević ostati upamćen?
"Uradio sam mnogo dobrih stvari, manje ovih drugih. Milan mi je dao puno, možda sam ja njemu mogao više. Žao mi je zbog finala u Beču 1995. godine. Bio sam povređen, možda bi savladali Ajaks da sam igrao. Prve godine smo imali šest stranaca, a samo su trojica mogla da igraju. Nije bilo jednostavno živeti u takvoj sredini. Poslednje sezone, kada se vratio Kapelo, bilo je loše i tužno. Onda me je Bergomi povredio u derbiju na Kupu Italije i nije mi više bilo", zaključio je Savićević.