(foto: Getty Images)
Nekada veliki engleski talenat, danas fudbaler u drugoj ligi UAE — životni put Džonža Šelveja otišao je u pravcu koji niko nije očekivao. U iskrenoj ispovesti otkrio je koliko ga je osamljenost u Turskoj gurnula u ozbiljne probleme.
Bivši engleski reprezentativac Džonžo Šelvi, koji je nekada igrao za velike engleske klubove kao što su Liverpul, Njukasl i Notingem Forest, danas sa 33 godine zarađuje hleb u drugoj ligi Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nekada jedan od najperspektivnijih engleskih vezista napustio je Englesku 2023. godine i prešao u turski Čajkur Rizespor iz grada Rize na obali Crnog mora. Nedavno je za engleske medije otkrio da je to za njega bilo veoma teško razdoblje.
„Kada sam otišao u Tursku, 18 meseci sam živeo sam,“ rekao je. „To je bilo najteže razdoblje u mom životu. Postao sam zavisan od tableta za spavanje. Dolazio sam kući sa treninga i vreme se vuklo.“
Rize, koji se nalazi na krajnjem severoistoku Turske, nije mu se previše dopao: „Grad je bio pretežno muslimanski, sa samo tri restorana. U suštini su postojale tri stvari: Starbucks, McDonald's, Domino's. Dolazio sam kući, buljio u četiri zida i da bih ubio vreme, uzimao sam tri ili četiri tablete za spavanje i zaspao. Sledećeg jutra odmah sam se vraćao na trening — samo da bi vreme prošlo.“
Uprkos svemu, na terenu mu je išlo dobro, kao i njegovom klubu. U sezoni 2023/24 Rizespor je završio u zlatnoj sredini turske Superlige, a Šelvi je odigrao 32 utakmice i postigao tri gola. To mu je omogućilo transfer u ambicioznog novog prvoligaša Ejupspor iz Istanbula, gde mu je trener bio slavni Arda Turan, a saigrač bi mu bio i naš reprezentativac Svit Sešlar, da nije bio pozajmljen u Celje.
Ejupspor je imao odličnu sezonu i završio na izuzetno visokom šestom mestu, ali Šelvi nije mnogo doprineo tome, jer je odigrao svega šest utakmica. Zavisnosti od tableta nikako nije mogao da se odrekne: „Onda se to pretvorilo u zavisnost. Preselio sam se u Istanbul, gde je bilo življe. Mogao si da izađeš, ali ja sam i dalje bio sam. Nisam tip čoveka koji ide sam napolje — mrzim usamljenost.“
To je za Šelveja bilo izuzetno mučno razdoblje: „Rekao sam sebi: ‘Ako ovako nastavi, počeću da posežem za alkoholom ili tabletama.’ Alkohol nije dobar za fudbalera, pa sam se umesto opijanja držao tableta. ‘Bar se neću ugojiti’, pomislio sam.“
Njegova dnevna rutina vrtela se oko treninga i tableta: „Oko jedan popodne dolazio sam na trening. Oko tri sam ručao i to mi je bio poslednji obrok u toku dana. Onda bih uzeo tri ili četiri tablete. Oko ponoći bih se probudio, uzeo još tri ili četiri tablete i — otišao na jutarnji trening.“
Takav način života uticao je i na odnose sa porodicom: „Iskreno, to je uništilo moj odnos sa decom. Bio sam mentalno odsutan. Mislim da je ovo prvi put da o tome govorim.“ Na kraju ga je spasila upornost njegove žene, bivše pop pevačice Dejzi Evans: „Imao sam sreće — moja žena je stvarno dobra žena. Ona me je zapravo izvukla iz toga. Bilo je stvarno teško. Bio sam toliko usamljen. Zato sam uzimao tablete — samo da bih ubio vreme.“
U januaru 2025. pokušao je da oživi karijeru u Engleskoj. Potpisao je za drugoligaša Barnli, ali je odigrao samo dve utakmice i u junu, posle pola godine, napustio klub, koji se plasirao nazad u Premijer ligu. U septembru je sa 33 godine potpisao za dubajskog drugoligaša Arabian Falcions, gde se preselio zajedno sa još jednim propalim velikim engleskim talentom — Ravelom Morisonom.
Klub, osnovan tek 2023. godine i koji se ubrzano probio iz četvrte u drugu ligu, namenjen je pre svega razvoju mladih afričkih fudbalera, a Šelvi i Morison trebalo bi da im pomognu svojim iskustvom.