Miroslav Ćiro Blažević (87). (foto: //)
Čuveni trener Miroslav Ćiro Blažević emotivno objavio da mu kancer vratio i da ne veruje u novu pobedu.
Legendarni trener Ćiro Blažević (87) imao je emotivno izlaganje na društvenim mrežama. Pričao je o životu i smrti i svemu kroz šta je prošao do sada. Sve je opisao kroz knjigu srpskog pisca Ive Andrića. Kancer se vratio i ne veruje da će uspeti da pobedi opaku bolest još jednom.
"Andrićevi "Znakovi pored puta" možda nije baš idealna knjiga za poneti na plažu, pogotovo ako vam plaža nije blizu, jer knjiga ima preko 600 stranica, ali svakako je vredi pročitati još ovog leta. Reč je o fragmentima njegove životne i duhovne borbe, mudrustima do kojih je došao tokom svog veka i nekih zanimljivih dešavanja sa njegovih putovanja", počinje izlaganje Ćiro.
Zatim prelazi na delove koji njega najviše pogađaju...
"Najviše se, međutim, bavio upravo onim pitanjima koja i mene u poslednje vrijeme najviše zaokupljuju: pitanjima života i smrti. Borim se, naime, s permanentnom mišlju da je moje vreme prošlo i da polako odlazim s ovoga sveta. Moji prijatelji, igrači iz moje generacije, svi oni su već odavno sahranjeni. Samo sam ja živ. Život je kratak, kaže to i Andrić u ovoj velikoj knjizi, a ja sam se, kada gledam ovako unazad, na što me ova knjiga konstantno tera, napatio i previše".
Emotivno izlaganje nastavlja sećanjima na neke situacije iz života.
"Kad rezimiram ceo svoj život, onda imam potrebu da se zatvorim u svoja četiri zida i da toliko plačem, da nikada ne prestanem. Ništa me u životu nije mimoišlo! Dva raka sam imao, a sada se, evo, pojavio i treći. U detinjstvu sam bio takva sirotinja da sam gaće na štapu nosio, a kasnije u mladosti, kada sam se već bio i oženio, supruga i ja nismo znali hoćemo li imati za ručak ili nećemo. Život mi je bio jedna obična havarija i trebalo je sve to proći", piše Blažević.
Poseban deo posvetio je majci.
"Ni ovaj trenerski posao, koji možda iz drugog ugla drugačije izgleda, nije ništa drugo nego jako malo satisfakcije, a puno razočaranja... A, moja majka, koja je bila jedna svetica, i koja je toliko verovala da ću ja uspeti u životu i da ću postati neko i nešto, nije doživela da vidi kako sam uz mukotrpan rad na kraju ipak napravio nešto od sebe. Umrla je u vreme moje najveće bede i to mi je neizmerno žao jer znam kako roditelj, pogotovo tako plemenit kao što je to bila moja majka, želi da mu dete uspe. U amanet mi je ostavila da se pobrinem za svoje sestre iako sam bio najmlađi, toliko je, eto, bila uverena u moj uspeh, a ja sam to zaista i učinio. Tešim se time da je ona to negde odozgo ipak videla, ali da vam budem iskren, mala je to uteha".
Vratio se i na knjigu Ive Andrića.
"Možda ova Andrićeva knjiga, palo mi je upravo na pamet dok ovo pišem, nije preteška za plažu samo zbog velikog broja stranica, već bi i sadržaj mogao biti malo lakši za ove tople dane, neki koji ne navodi na ovakve misli, ali moja preporuka svakako i dalje stoji. Možda ne mora biti preporuka baš za leto, ali za jesen svakako, i to onu životnu", poručio je Blažević.