BRAZIL 1950.
(foto: /)
Najveća svetska fudbalska scena je bila spremna za krunisanje novog
svetskog šampiona. Svet se oporavljao od užasa Drugog svetskog rata, a najveća država Južne Amerike je mislila samo na fudbal. Izgradili su najveći stadion na svetu,
"Marakanu", imali sjajnu ekipu i nadali se da će konačno celom svetu dokazati ono što su oduvek znali za sebe, da su najbolji.
Pošto je Evropa bila pod ruševinama, FIFA je imala problema u nalaženju države zainteresovane za domaćinstvo svetskog prvenstva, prvenstveno zbog nemogućnosti da se novac troši na sportska takmičenja, kao i mišljenja većine vlada da održavanje sportske manifestacije neposredno posle rata nije primerno. Iako je FIFA planirala održati ovo prvenstvo 1949. godine, Brazil je u svojoj kandidaturi 1946. godine predložio da se takmičenje održi 1950. godine. Uz Brazil, jedini konkurent bila je Nemačka, koja je ujedno bila konkurent Brazilu i za nikada održano SP 1942. godine.
Posle 17 godina vratile su su britanske reprezentacije pod okrilje FIFA, a
zabranjeno je učešće Nemačkoj i Japanu, samo je Italija ostala netaknuta. Inače, Indija je odustala od takmičenja jer im nije dozvoljeno da igraju bosi!!! Francuzi su odustali kada su čuli da je 3.000 kilometara razdaljine između gradova u kojima se igraju mečevi. Na kraju je umesto 16 reprezentacija, igralo 13. Odustali su Škoti i Turci.
Jedino Svetsko prvenstvo na kome nije odigrana finalna utakmica, već se igrala finalna grupa sa četiri reprezentacije, nam je donela susret Brazila i Urugvaja, u borbi za trofej.
Prethodno su domaćini razbili Švedsku (7:1), a zatim i Španiju (6:1), dok su se Urugvajci provukli sa pobedom i remijem. Kariokama je i remi donosio dugo željeni trofej, Urusima je pobeda bila neophodna. A, i predsednik FIFA Žil Rime je spremio unapred govor o Brazilu kao prvaku sveta.
Brazil je poveo golom Frijase. "Marakana" do tada nije videla takvo slavlje. Čak
200.000 ljudi koji skaču, vrište, urla od sreće. Tribine najvećeg stadiona na svetu su podrhtavale. Varela, iskusno uzima loptu iz gola, i počinje svađu sa sudijom oko nepostojećeg ofsajda. Čak do njih dolazi i prevodilac, doprinoseći da ovaj cirkus potraje nekoliko minuta. Slavljenička atmosfera je splasnula.
Prvo je Skijafino izjednačio u 66. minutu, i unervozio Brazilce i sve na stadionu. Došao je 79. minut. Alsides Giđa je pobegao po desnoj strani i umesto centaršuta, šut na gol. U donji levi ugao. Barbosa se bacio i zakačio loptu vrhovima prstiju. Nedovoljno. Gol za Urugvaj.Na "Marakani" muk. Svih 200.000 ljudi koji u neverici gledaju ka terenu. Kao da im je neko srušio statuu Hrista Spasitelja, izgubili su veru u svoj tim.
I tako je nastala najveća tragedija brazilskog fudbala.
MARAKANASO. Urugvaj je izdržao još 11 minuta, pobedio i postao svetski šampion, po drugi put. Barbosa, legenda, najbolji golman Vasko Da Game u istoriji, ostaće upamćen kao čovek zbog koga je plakao ceo Brazil.
Optužen i osuđen bez zločina, postao je simbol stradanja. Branio je, uglavnom, bez rukavica. Iako visok tek 170 cm, hrabro je uletao u noge protivničkim igračima, lomeći čak jedanaest puta ruke. Bio je pet puta šampion Karioka prvenstva, klupski i reprezentativni prvak Južne Amerike. Sudbina mu je, posle fudbalskog penzionisanja namenila ulogu domara na stadionu "Marakana". Da se svakoga dana vraća u onaj 79. minut.