Iz provincije do polufinala Evrope: Priča o Bode/Glimtu

Norveški grad Bode nalazi se unutar arktičkog kruga, gotovo 1200 kilometara od prestonice Osla i oko 2500 kilometara od Severnog pola. Sa oko 43.000 stanovnika, tek je petnaesti po veličini grad u Norveškoj, ali uprkos tome ima jedan od najuspešnijih norveških fudbalskih klubova u poslednjih nekoliko godina.

Fudbalski klub Bode/Glimt u poslednjih pet godina osvojio je četiri titule norveškog šampiona i ostvario nekoliko zapaženih uspeha i u evropskim takmičenjima. U ovoj sezoni, međutim, postigli su nešto što nijedan norveški klub do sada nije uspeo – plasirali su se u polufinale Lige Evrope. Za tim koji je još 2017. godine igrao u drugoj ligi, a 2010. bio na ivici bankrota, to je zaista neverovatan podvig.

Klub ima dugu i bogatu istoriju. Osnovan je usred Prvog svetskog rata, u drugoj polovini 1916. godine kao FK Glimt, što znači "blesak" ili "bljesak". Međutim, 1948. godine odlučeno je da se u ime kluba doda i ime grada, jer je u nešto južnijem mestu Trøndelag već postojao klub s istim imenom. Najpre su se zvali Bode-Glimt, ali su osamdesetih godina odlučili da umesto crtice koriste kosu crtu, jer je crtica na kladioničarskim listićima razdvajala timove i često je dolazilo do zabune.

Više od pola veka klub nije smeo da učestvuje u nacionalnim norveškim takmičenjima, jer je fudbalski savez smatrao da su klubovi sa severa predaleko i suviše slabi za državnu konkurenciju. Prvi put su im dozvolili da nastupe u Kupu Norveške 1963. godine, dok su u prvu ligu pušteni tek 1972. godine. Tako se Bode/Glimt 1976. konačno probio u elitu.

Već pre toga osvojili su prvi trofej, kada su 1975. godine trijumfovali u Kupu Norveške i sledeće sezone igrali u Kupu pobednika kupova. U prvom kolu ih je eliminisao Napoli, koji je na dalekom severu slavio sa 2:0, a kod kuće na "San Paolu" pobedio samo 1:0, zbog čega su im sopstveni navijači zviždali.

Pola veka kasnije, Bode/Glimt je mnogo više kod kuće u evropskom fudbalu. U poslednjih pet godina igrali su protiv mnogih velikana i pokazali da zaslužuju da budu u njihovom društvu. Tokom pandemijske 2020. godine igrali su na "San Siru" i tesno izgubili od Milana (2:3) u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a u sezoni 2021/22 stigli su do grupne faze Lige konferencija, gde su razneli Murinjovu Romu (6:1). Pobedama nad Seltikom (koji je tada vodio Anđ Postekoglu) i AZ Alkmarom stigli su do četvrtfinala, gde ih je eliminisala – ponovo Roma.

U sezoni 2022/23 zagrebački Dinamo ih je izbacio u plej-ofu za Ligu šampiona, iako su Norvežani dobili prvi meč na Maksimiru. Pali su u grupnu fazu Lige Evrope, gde su se dostojno nosili sa Arsenalom i PSV Ajndhovenom. U narednoj sezoni ponovo su igrali grupnu fazu Lige konferencija, gde su bili ravnopravan rival Klub Brižu i Bešiktašu, dok ih je u plej-ofu za dlaku izbacio Ajaks.

Tako dolazimo do ove "čudesne" sezone. U plej-ofu za Ligu šampiona posle velike borbe ih je izbacio još jedan velikan iz bivše Jugoslavije – Crvena zvezda, a zatim su u grupnoj fazi Lige Evrope igrali sa velikanima poput Porta (3:2), Mančester Junajteda (2:3), ponovo Bešiktaša (2:1) i Nice (1:1). U nokaut fazi izbacili su Tvente, Olimpijakos i u četvrtfinalu Lacio. U polufinalu su ukrstili koplja sa Totenhemom i na prvoj utakmici u Londonu pružili veoma jak otpor.

Kako je, dakle, došlo do toga da klub iz malog provincijskog grada na krajnjem severu Evrope postane tako uspešan i konkurentan u kontinentalnim takmičenjima? „Askeladen“, kaže predsednik kluba Inge Hening Andersen. To je izraz koji znači sposobnost da se hrabrošću i domišljatošću savladaju prepreke. „Činjenica je da niko nije uložio novac u ovaj klub“, objašnjava. „Sve što imamo, sami smo zaslužili.“

Reč je o potpuno organskom rastu, koji se temelji na napornom radu, znanju i pametnom poslovanju. Trener Kjetil Knutsen je na klupi već sedam godina i ima izuzetnu sposobnost da igrače koji su u drugim norveškim klubovima bili "višak" podigne na viši nivo i uklopi u svoj sistem rada. Mnogo puta se već dogodilo da Bode proda nekog igrača za dobar novac, a kada se on drugde ne snađe, vrati se i ponovo procveta u Knutsenovom funkcionalnom sistemu 4-3-3.

Klub ima i pomalo inovativan pristup pripremama za utakmice. Mentalnu pripremu vodi bivši vojni pilot Bjorn Mansverk, stručnjak za meditaciju i svesnu prisutnost.

Velika većina fudbalera su Norvežani, mnogi iz lokalne sredine, tako da razumeju šta ovaj klub znači za sever Norveške. Ne radi se samo o fudbalu. Klub je izvor ponosa za region i predstavlja jedan od načina da severnjaci svojim sunarodnicima sa juga dokažu da nisu "seljaci", kako ih često nazivaju. Na utakmice Bode/Glimta dolaze ljudi iz svih delova ove regije – na primer iz 300 kilometara udaljenog Harštada ili sa arhipelaga Lofoti, što podrazumeva tri sata trajekta.

Stadion Aspmira prima 8.270 gledalaca i na velikim evropskim utakmicama je naravno rasprodat, a odlična je i poseta na mečevima norveške lige. Ovogodišnja sezona u Norveškoj je tek počela, pa je Bode/Glimt kod kuće odigrao samo dva ligaška meča protiv ne previše atraktivnih rivala. Ipak, protiv HamKama bilo je 6.005 gledalaca, a protiv KFUM-a iz Osla 5.910.

Ton navijačkoj atmosferi na Aspmiri daje ultra grupa J-Feltet, osnovana još krajem 1974. godine, a današnje ime nosi od 2018. Navijačka kultura je vrlo bogata, a jedna od posebnosti je običaj da navijači na utakmice donose ogromne žute četkice za zube. Ta tradicija počela je sedamdesetih, kada je vođa navijačke grupe želeo da u stilu dirigenta vodi pesmu – a pri ruci je imao samo žutu četkicu.