Mesi i Argentina nisu počeli sjajno protiv Saudijske Arabije. (foto: Getty Images)
Argentina najveće iznenađenje i razočarenje, Brazil kao najpreciznija mašina, Ekvadorci pravi hit, a Urusi čekaju rapsodiju.
Prvi krug Mundijala je gotov. Favoriti ko favoriti, neki ubedljivi, drugi se obrukali. Fudbal na momente sjajan, a na momente očajan. Najviše rezultata 0:0, ili što bi oni koji igraju na golove u kladionicama rekli ništa-ništa, na samom startu takmičenja. Par goleada, ko što smo se nadali, nekoliko sjajnih utakmica, ko što smo i očekivali. Nažalost, i par povreda i jezivih scena na samom terenu, ali i to je fudbal, i to je spektakl zvani Svetsko prvenstvo.
Bal je otvorio Ekvador. Sjajno. Pobedom i dominacijom nad, ipak treba reći, nejakim domaćinima. Ener Valensija je dao prvi gol na šampionatu. Pardon, dao ga je odmah na startu, ali je poništen. E onda se naljutio, pa je još dva puta tresao mrežu Katara. Šteta za het-trik. Ipak, dokazao se i protiv Holanđana. Postao je četvrti igrač u istoriji koji je postigao šest uzastopnih golova za neku reprezentaciju na Mundijalima! Šansu za drugi krug tražiće protiv Senegala.
Argentinska bruka
Sledeći su na travnati tepih izašli Argentinci. Jedan od tri glavna favorita je krenuo silovito, VAR soba je to podržala, pa su svirali penal koji ne bi dobili ni u školskom. Mesi se zahvalio, plasirao loptu u mrežu, i upisao se i na ovom šampionatu.
Strelac na četiri prvenstva od pet na kojima je učestvovao. Nije dao gol samo u Južnoj Africi. Par dana kasnije će njegov večiti rival, Kristijano Ronaldo dati gol i na petom prvenstvu na kom igra. Po tome če zauvek biti bolji od slavnog Argentinca. Obojica su se upisala sa bele tačke.
Mesi na prvom meču Mundijala. (foto: Getty Images)
I umesto da nastave sa ubedljivom igrom, Gaučosi su nastavili da se šetaju po terenu kao po manekenskoj pisti, kao da su u Milanu ili Parizu. Saudijci su im prvo vešto nameštali ofsajd zamke, hvatajući vedete dvostrukog svetskog šampiona poput Mesija, Lautara i Di Marije, kao mlađe pionire na treningu. A onda su u drugom poluvremenu, za samo pet minuta napravili dar-mar u odbrani prepotentnih i nezainteresovanih Argentinaca, stavljajući pečat na najveću senzaciju 1. kola, a možda i čitavog prvenstva.
Iako su imali pedeset minuta, sa sve onim produžetkom od osam minuta, koji je pak trajao trinaest, ili što bi moj glavni urednik rekao dok Gaučosi ne izjednače, i sa Mesijem koji se šetkao po terenu, Argentinci nisu uspeli ni da izjednače. Debakl za oproštaj od titule koju toliko žele, ili poraz za opomenu i početak prave igre i majstorija.
Na ruku im ide i remi Poljaka i Meksikanaca, kao plod sjajne Očoine odbrane penala koji je traljavo izveo Levandovski. Drugi krug će, možda doneti razrešenje ili nanovo zakomplikovati situaciju. Ako plavo-beli dobiju Meksiko, a Poljska trijumfuje u susretu sa Saudijcima, sve četiri reprezentacije su u igri. Kalkulacija je mnogo, a samo dva mesta za osminu finala. Videćemo.
Urusi zaključane mreže
Sledeći Južnoamerikanci koji su startovali na svetskom prvenstvu su Urugvajci. Čvrsto, borbeno, bez mnogo šansi. I bez golova. Samo su dva puta pogađali okvir gola Južne Koreje. Iako su tu i Suarez i Kavani i Nunjez. I Valverde i Godin. Stari dobri Urusi. Ne bi me čudilo da im ni Portugalcii ni Gana ne daju gol. A sjajni napadači će već pogoditi cilj i obezbediti plasman. Videćemo.
Urusi zaključali i Sona. (foto: Getty Images)
Ta grupa u kojoj je Urugvaj nam je posebno zanimljiva. Kao i svi Latinosi, tako i mi Srbi već gledamo kostur i već pravimo kalkulacije sa kim bi mogli da ukrstimo koplja u nokaut fazi. Možda baš sa dvostrukim svetskim i dvostrukim olimpijskim šampionima, Urugvajcima. Ipak su nam dužni, još od onog prvog šampionata, od onog polufinala na "Sentenariju". Videćemo.
Brazilci sa dve strane sveta
Ali dugovi su tu da se vrate. Onaj koji još dugo nećemo moći da vratimo je dug Brazilu. Bar što se tiče zvaničnih susreta. I to naročito onih na Mundijalima. A počelo je slavno. Moša, Tirke, Milutinac, El Gran Milovan Jakšić na golu, bili su heroji Kraljevine kada su na startu prvog svetskog prvenstva dobili Karioke (2:1). Heroji.
Četiri godine kasnije smo sa njima igrali sledeći put, prijateljsku, u Beogradu. Oni su došli direktno sa Mundijala u Italiji gde ih je eliminisala Španija, naši su odbili tamo da igraju jer je Dučeova Italija tada već propagirala fašizam. Prijateljska, ali ne i revijalna utakmica. Protivnik atraktivan a na stadionu "BSK" čak 12.000 ljudi. Poluvreme 2:2, a na kraju 8:4 za Jugoslaviju. Nikada niko nije Brazilu dao osam komada.
Jesu Nemci u onom polufinalu u Belo Horizonteu brojali do sedam , ali osam, to je i tad bila i ostala senzacija. Dugovi su počeli da se vraćaju posle Drugog svetskog rata. Rojalisti bi rekli, bez Kralja ne valja, i da je tako videlo se već na prvom posleratnom Svetskom prvenstvu, održanom upravo u Brazilu.
Posle uvodnih kola, domaćinima je odgovarala samo pobeda kako bi se plasirali dalje, dok bi se naša selekcija i remijem domogla druge faze. I još pre samog početka peh. Čuveni Rajko Mitić, zvezdina legenda po kome se i zove Marakana, ona beogradska naravno, na putu ka svlačionici udara glavom u metalnu konstrukciju krova od tunela Marakane, one brazilske naravno.
Kako tada nije bilo izmena, naši startuju sa desetoricom, a Rajko ostaje dvadesetak minuta u svlačionici gde ga doktori ušivaju. Kada se vratio na teren, Jugoslavija je uspostavila ravnotežu i na odmor se otišlo sa egalom. Barem je tako mislio Mitić. Ono što nije znao je da su Karioke postigle gol već u četvrtom minutu. Posle su dale još jedan sredinom drugog poluvremena, i otišle sve do finala. Naši su ispali, a Brazil je u finalu pretrpeo Marakanaso, najtužniji poraz na domaćem terenu, i titula je otišla u Urugvaj.
Brazil i Srbija zatvorili 1. kolo. (foto: Zvanični FB/TW/IG kluba/saveza)
Igrali smo još na otvaranju svetskog prvenstva u Nemačkoj 1974. Oni zvanični svetski šampioni, mi sjajan tim. I remi. Bez golova. Remi, ali sa po dva gola sa svake strane je viđen i na "Marakani" u Riju par godina kasnije, na oproštaju Pelea. Do Mundijala u Rusiji smo igrali samo prijateljske utakmice, a onda smo 2018. poraženi u grupi (2:0). I ispali smo. Ispali su i oni, nešto kasnije od Belgije.
Sada kao glavni favoriti da se vrate na tron i preotmu ga Francuzima, opet u prvom kolu naleću na nas. A mi Srbi, ko i uvek, maksimalno naloženi, i svi smo selektori. I svi znamo sve najbolje. A sa druge strane mašina. Izdržali smo jedno poluvreme. Više nismo mogli. Primili smo dva gola, a mogli smo pet. Najmanje.
Ipak, ovim mečom je zatvoreno tek 1. kolo. Dok se igra ima nade. I još dva kola. Pa osmina, pa četvrt. I samo jedna želja. Da utakmica kojom je zatvoreno prvo kolo, zatvori i ceo šampionat. Sa drugačijim ishodom. Možda kao onim iz Urugvaja 1930. Dugovi i postoje da bi se vraćali. Videćemo.