Kad golgeter mora da igra odbranu: Robinjo ili robij’o, nije svejedno

Samo je jedan legitimni naslednik Pelea. Onaj koga je sam Kralj označio. I u Santosu i u Brazilu. Spreman za velika dela, magičnog driblinga, sjajnog pregleda igre. Samo jedan - Robinjo.

 

Brazil je zemlja sambe i fudbala. I karnevala u Riju. Ali i zemlja velikog siromaštva ogromnog broja ljudi. I opasnosti koja vreba u favelama, i na plažama. I vrlo je teško mladim brazilskim fudbalskim zvezdama da pomire nepomirljivo. Škola, obrazovanje, edukovanje i loptanje jednostavno ne idu zajedno. Još ako ste ekstra talentovani i kao mladi postanete zvezda, nema šanse da vas mimoiđu ozbiljni problemi u kasnijim godinama. Tako je i sa junakom naše priče.

 

Evo pred 38. rođendan, ali i tačno godinu dana od potvrđene presude devetogodišnje robije, sleće među junake ili antijunake. I budi mnoga sećanja. Robijao, ne robijao, njemu je gotovo svejedno. Slobodan je jedino u svom rodnom Brazilu. I to zbog zakona po kome najveća i najmnogoljudnija zemlja južne hemisfere ne izručuje svoje državljane drugim zemljama.

 

 

Na veliku scenu je stupio već sa osamnaest, i to u Santosu. Peleovom Santosu. Čim ga je video na delu, Kralj ga je označio kao svog naslednika. Prve sezone gol i titula. Sledeće i finale Kopa Libertadores. Boka je ipak bila prevelika prepreka za crno-bele. Zato su u Brazilu potvrdili dominaciju. A najbolji igrač i strelac 21 gola na 37 utakmica Robson de Souza - Robinjo.

 

Meteorski uspon je privukao pažnju najvećih. Vreme je bilo za Evropu i za veliki transfer. Ali, Santos je zacepio sa obeštećenjem, i Robinjova forma se izduvala kao balon. Mladom igraču je potrebno strpljenje, sazrevanje, mirna glava. Ništa od toga nije imao. 

 

I prvi problemi su stigli u trećoj sezoni. I to van terena. Majka mu je kidnapovana iz kuće u kojoj je živela. Robinju nije bilo do fudbala. Skupio je novac, nagodio se sa otmičarima i uspeo da majku spasi i vrati je nepovređenu. Na mladom čoveku je ovakva trauma i neprospavane noći u iščekivanju poziva i konačnog dogovora ostavilo i te kako traga. 

 

Na početku sledeće sezone preselio se u Madrid. Kraljevski klub mu je dodelio "desetku" koju su pre njega nosili velikani. Nasledio je Figa, a očekivanja su bila ogromna. Opet je davao golove, na 37 mečeva uspeo je da 14 puta pogodi cilj. Ali don Fabio Kapelo nije bio zadovoljan formom ekipe, i kola su se slomila na Bekamu i Robinju. Selidba na klupu je bila realnost. 

 

Kada je Italijana na klupi zamenio Nemac Šuster, za Brazilca je sinulo sunce na Šamartenu. Opet se redovno upisivao u strelce, asistirao je i pogađao i u Ligi šampiona. Ali mu Kraljevski klub nije produžio ugovor. Čim se ukazala mogućnost selidbe na Ostrvo, Robinjo je spakovao kofere. Destinacija je bila Mančester, a svetlo plavi dres Sitija je dobio novu "desetku". Ipak, igrao je samo jedno leto, dobro, leto i po. Dao je opet 14 golova, bio čak i kapiten, ali nije bio srećan. 

 

Sreća je ipak samo tamo gde si među svojima, u Brazilu. Tako je i mladi i perspektivni as reagovao kada su mu ponudili pozajmicu u matični Santos. Priliku da se spremi za Mundijal u Južnoj Africi i napad na svetsku titulu sa reprezentativnim kolegama, nikako nije želeo da propusti. Drugi mandat u voljenom Santosu je obeležio standardnom formom i uspeo da klubu donese prvi Kup u istoriji.

 

U reprezentaciji je bila druga priča. Debitovao je na Gold kupu i stigao do finala. Poraz od Meksika je označio početak uspešnih godina u dresu Karioka. Za 14 godina u dresu sa državnim grbom, odigrao je tačno 100 utakmica i 28 puta bio strelac. Okitio se Kupom Konfederacija dva puta i jednom bio kontinentalni šampion. I to mu je bio najbolji turnir u karijeri. Najbolji strelac i igrač Kopa Amerika. A u finalu pobeda nad večitim rivalom, Argentinom (3:0).

 

 

Posle razočaravajućeg Mundijala u Južnoj Africi, nije želeo više da igra na Ostrvu. Selidba u turske velikane Fenerbahče i Bešiktaš nije dolazila u obzir. Španija ili Italija su jedino bile prihvatljive destinacije za sjajnog driblera. Kako su dribleri uvek u modi, tako je i moda važan deo života driblera. 

 

Svetla ogromnog i prelepog Milana su prizivala Robinja, i iz hladne Engleske se zadnjeg dana avgusta 2010. preselio na "San Siro". Zadužio je crveno-crni dres Milana sa brojem 70 na leđima, davao golove i osvojio Skudeto. Početak sledeće sezone obeležilo je i osvajanje Superkupa u duelu sa gradskim rivalom, Interom. Ipak na kraju sezone, tek drugo mesto u Seriji A. 

 

Poslednje dve sezone četvorogodišnjeg ugovora obeležile su povrede i poneki gol u velikim utakmicama. Golmani Intera, Juventusa ali i Barse su vadili loptu iz mreže posle udaraca sjajnog Brazilca. Nuđena mu je ponovo potzajmica matičnom Santosu, čak su se klubovi sve dogovorili, ali je Robinjova plata bila nepremostiva prepreka. 

 

A, ogromna plata mora da se potroši, jer pare su za trošenje. I tako, žurke, diskoteke, alkohol i preterivanje su postali sastavni delovi svakog vikenda ovog fudbalera. U jednom takvom izlasku sa nekoliko prijatelja, desilo se ono zbog čega će se virtuoz sa loptom kajati celoga života. Jedna Albanka sa kojom su pili cele večeri im se, kako su tvrdili kasnije, sama prepustila. 

 

Nesrećna devojka je, ipak, bila silovana, a glavni junak i tog incidenta i naše priče je izvukao najdeblji kraj. U svoju odbranu je izjavljivao da oralni seks i nije seks, objašnjavao da je devojka sama pristala na odnos sa njim i prijateljima, ali je tužilaštvo ostalo neumoljivo. A i poruke koje je policija pronašla u njegovom i telefonima njegovih prijatelja nisu bile od pomoći. Računi će stići na naplatu godinama kasnije. Pravda je spora ali dostižna.

 

Uzdrmanu karijeru je trebalo oživeti, a to je najbolje uraditi u rodnom Brazilu, i u voljenom Santosu. Dao je gol u Kupu pa u prvenstvu, igrao na osrednjem nivou, ali je i dalje bio magnet za klubove, naročito sa Dalekog Istoka. Kineski Gvanžu, koji je sa klupe predvodio Luis Felipe Skolari ga je doveo da odigra par mečeva, ali i da upiše osvajanje Superlige. 

 

 

Odatle se vratio u Atletiko Mineiro, ali je trebalo zaraditi još novca, pa se opet preselio u Evropu, u Tursku, gde je dočekan kao velika zvezda. Sezona za zaborav u Sivasporu, ali i sledeća sjajna u Bašakšehiru i prva titula kluba u istoriji, što će ostati zauvek upisano zlatnim slovima. 

 

Još jednom se vratio u Santos, ali su dugovi stigli na naplatu. Sponzori su napuštali klub, uz obrazloženje da ne mogu da sponzorišu klub u kome igra osuđeni napasnik, jer je to nepoštovanje prema ženama. I Robinjo se povukao, posvetivši se odbrani. 

Prvi put u životu, sjajni napadač je morao da igra odbranu. I to slobode. A to ne ide tako lako kao driblinzi i golovi. Pre tačno godinu dana, Sud je potvrdio presudu i Robinju preti kazna od devet godina robije. I raspisana je poternica, da čim kroči iz Brazila, bude priveden pravdi, i prebačen u Italiju na odsluženje kazne. Kao ptica u zlatnom kavezu.

 

Robijao ili ne, jedan je Robinjo.