Karioke sa Nejmarom Vs Gaučosi sa Mesijem

I tako, dan za danom, meč po meč i pređosmo polovinu. Ne znam kako smo izdržali, ali sve pohvale, i našim šefovima i našim damama kao i deci. Propušteni časovi engleskog i baleta, produžene pauze za doručak, ili javljanje da sam baš sinoć nešto gadno pojeo i da od jutros sklupčan kao Rodenov "Mislilac", okružen pločicama boje mora, razmišljam samo o poslu, a ne o Kataru. Vreme je da se odvoji žito od kukolja, kako je i sam Isus propovedao. Vreme je da se razdvoje oni koji su došli na Mundijal da bi učestvovali, od onih koji su tu da bi se takmičili. Na kraju će ostati oni koji su spremni da pobede.

 

Južnoamerikanci guraju po planu. Ne svom, naravno, već kladionica. Ekvador je zablistao na samom startu, Valensija se dvaput upisao u strelce, i najavio možda i drugi krug. Odlična igra u drugom meču, vraćanje iz minusa protiv Holanđana, i opet Valensija, su bili samo bljesak na katarskom nebu. Ipak, nedostatak sreće ih je sprečio da već posle drugog meča obezbede prolaz dalje. 

 

Ono što nije imalo veze sa srećom je treći meč u grupi sa Senegalom. Uštekali su se pozadi, kao da su Italijani, čekali kraj i remi koji donosi osminu finala. Samo što su Azuri umetnici odbrane, majstori čuvanja i lopte i rezultata. Ekvadorci nisu. Do duše, posle primljenog gola sa kreča, uspeli su da izjednače i nađu se među šesnaest najboljih, ali samo na tri minute. Kulibali ih je poslao kući u suzama svojim prvim golom na Mundijalima. Sami su krivi. Dotadašnji heroj, kapiten Valensija, ipak nije odbrambeni igrač, pa je jednu loptu ubačenu sa strane servirao direktno na nogu štoperu Čelsija, i Senegal pogurao na megdan Englezima. Šteta, moglo je bolje.
 

 

Sledeći na red su došli Argentinci. Posle blamiranja na startu, uspeli su da se saberu, da zbiju redove protiv uvek nezgodnih Sombrerosa, i da prežive drugo kolo. Teret sa srca je skinuo Mesi, naravno, sjajnim šutem sa dvadeset metara. Čudo iz Rosarija ipak nije bio spreman da se oprosti od svog velikog sna već posle 180 mundijalskih minuta. 

 

U predvečerje ovog meča, Meksikanci su najavljivali trijumf, pričali kako će cela Južna ali i Srednja i Severna Amerika navijati za njih, kako je dosta bilo Mesijeve vladavine. Samo jedan opasan šut iz slobodnjaka, koji je sjajnom paradom ulepšao "Dibu" Martinez, je bilo sve od El Tri. Malo, premalo. Naravno, fudbal ne bi bio to što jeste, da nam na kraju ne servira dramu. 

 

Pre poslednjeg kola sve četiri reprezentacije su mogle među šesnaest. Teret na plećima je bio ogroman, pa su na obe, prva poluvremena završena bez golova. Kod Meksikanaca i Saudijaca i bez mnogo šansi. To se ne bi moglo reći za Gaučose i Poljake. Levandovski i drugari su bukvalno tri puta prešli centar, dok je sjajni Ščešnji bio na liniji vatre. Pokušavali su i njegov klupski drug Di Maria i to direktno iz kornera, pa De Pol, Alvarez, i nekoliko puta Mesi. Imao je čak i sramno dosuđeni penal, ali je fenomenalni golman Juventusa pročitao i ovaj šut, pa se na odmor otišlo bez golova. 
 

 

Međutim, sam početak drugog dela je doneo očekivanu sliku. Prvi napad po desnom krilu, lopta u srce šesnaesterca i udarac Makalistera su označili kraj nadanja Poljaka da će bunkerom uspeti da sačuvaju mrežu. Ispružio se Ščešnji koliko je dug ali je lopta lagano odskakutala do stative i odbila se u mrežu. 

 

Nešto kasnije, poveli su i Meksikanci, dali su dva gola za pet minuta. Kada je sredinom drugog dela Hulijan Alvarez savladao golmana Poljske, postalo je jasno da jedan gol odlučuje o drugom putniku iz grupe C u šesnaestinu finala. Neverovatna situacija u kojoj i Poljaci i Meksikanci imaju isti broj bodova, datih i primljenih golova, i nerešen međusobni duel, dovela je do toga da manji broj žutih kartona vodi evropsku reprezentaciju dalje. Ali....

 

Jednom davno, početkom devedesetih, dok je moja ushićenost Latino svetom rasla iz dana u dan, odgledao sam sjajan film "Goli tango". Prelepa Matilda Mej i fascinantni Vini Donofrio i priča o mladoj Poljakinji koja se udaje za Argentinca. Argentina je zemlja muškaraca, na svakih petnaest ljudi dolazi po jedna žena. Tako je bilo pre jednog veka. Tako mi se učinilo da je i sad. Mnogo Argentinaca na jednu nejaku Poljsku.

 

Ali, ostalo je još po dvadeset pet minuta na oba meča. Jedan gol Meksikanaca obezbeđuje prolaz, jedan gol Argentinaca vodi dalje višestrukog šampiona Konkakaf. Na kraju Mesi i kompanija nisu pomogli Tati Martinu, Meksikanci su primili gol i ispali. A da su ga dali u poslednja dva minuta, prošli bi dalje.I sa 3:3 gol razlikom. I to je fudbal.

 

Kad hoće, onda hoće. Posle debakla na startu, kada je vera popustila i kada su svi oni koji su Albiseleste kovali u zvezde posle trijumfa na "Marakani" prošlog leta u finalu Kopa Amerike, sumnjali u Skalonija i njegove momke, situacija kao stvorena za Mesija. Put u završnicu vodi preko Australije i neubedljive Holandije ili preporođene Amerike. A kad se prođe četvrtfinale, ostaju još dva meča, za titulu i večnost ili za treće mesto i suze. I večiti žal. Videćemo.

 

Brazil ko Brazil. Gura šampionski, osim poraza rezervi od Kameruna. Nama Srbima je pao kamen sa srca, kada je Kazemiro dao gol Švajcarcima pred sam kraj. Hvala mu. Ostatak posla koji smo morali sami da uradimo - nismo. Ponovo slave oni lažni orlovi, Džaka i Šaćiri samo sada bez imitiranja orla sa dve glave prekrštenih ruku na grudima. Repriza Rusije.

 

Jedini problem Karioka je višak kvaliteta. Treba pomiriti sve te veličine u sujeti, posložiti kockice da svi budu zadovoljni. I da svi dobiju šansu da zaigraju, makar i kad je obezbeđen prolaz dalje, makar i par minuta protiv Kameruna. A dalje ne čekaju ih, ni Gana, ni Urugvaj, već Južna Koreja, pa onda Japanci ili Hrvati. Kanarincima je svejedno, oni su došli po titulu. A da li će je uzeti, videćemo uskoro. Kladionice kažu da hoće, ali ko još veruje kladionicama.
 

Dakle, pitanje je bilo Gana ili Urugvaj? A, ono - Južna Koreja.

 

Gani je odgovarao i remi. Urusima samo pobeda. A ne možete pobediti ako ne date gol. Na ovom Mundijalu nisu ga dali baš do duela sa Ganom, koja je postala prva reprezentacija koja je protiv istog rivala promašila dva penala iz igre. urugvaj im je baš koban.

 

Sada su proradili Luis Suarez kao asistent, a Giorgian De Araskaeta kao dvostruki strelac. Za pirovih 2:0 i eliminaciju. A svo drvlje i kamenje su bacali na nemačkog arbitra Danijela Ziberta, koji ni na preporuku VAR nije hteo da sudi penal za Uruse...