(foto: Posnetek zaslona)
Ovo je priča o Strazburu!
Racing Klub iz Strazbura, koji je 1906. godine osnovan kao Fußballclub Neudorf, bankrotirao je 2011. godine. Po kriterijumima Fudbalskog saveza Slovenije, njegov naslednik Racing Club de Strasbourg Alsace smatra se novim klubom, ali po francuskim (i italijanskim) pravilima, on se i dalje vodi kao jedan od najstarijih i najuspešnijih francuskih fudbalskih klubova. Reč je o jednom od samo šest francuskih klubova koji su u svojoj istoriji osvojili sve tri domaće trofeje: prvenstvo (1979), Kup Francuske (1951, 1966, 2001) i Liga kup (1964, 1997, 2005, 2019).
Strazbur ima veoma veliku navijačku bazu, a na njegovim utakmicama redovno se okuplja oko 20.000 gledalaca. Najvatreniji među njima, kako je uobičajeno u kontinentalnoj Evropi, su organizovani navijači – ultrasi. Za atmosferu na stadionu Menau brinu Ultra Boys 90, poznati i kao UB90.
Otako su 2023. godine klub kupili američki špekulanti iz grupe BlueCo, koji su postali predmet podsmeha širom fudbalskog sveta zbog svog čudnog upravljanja engleskim Čelsijem, UB90 neprestano protestuju protiv novih vlasnika. Najvidljiviji oblik protesta jeste petnaestominutna tišina na početku svake utakmice, što se, naravno, odražava na atmosferu na stadionu. Do nedavno su im se u tome pridruživali i ostali navijači Strazbura, ali u poslednje vreme, zbog odličnih rezultata tima, ostatak tribina više ne pokazuje istu želju za protestom.
Ultrasima posebno smeta to što BlueCo vidi Strazbur kao neku vrstu filijale Čelsija. Navijači (s pravom) smatraju da je Strazbur veliki klub sa dugom tradicijom i odbijaju da prihvate da bude potčinjen bilo kom drugom klubu u okviru multiklupske vlasničke strukture.
BlueCo je u Strazburu primenio isti obrazac kao i u Čelsiju. U prestonicu Alzasa doveli su veliki broj izuzetno mladih igrača koje tretiraju kao investicije. Dok u Londonu ta strategija još nije dala očekivane rezultate, u Francuskoj je situacija potpuno drugačija. Strazburu, pod vođstvom mladog engleskog trenera Lijama Roziniora, ide izuzetno dobro.
Sa prosečnom starošću od 22,7 godina, Strazbur je najmlađi tim u Ligi 1, ali u ovom trenutku – ako izuzmemo PSŽ – igra najbolji fudbal i beleži najbolje rezultate. U pitanju je tim koji je sezonu 2023/24 završio na skromnom 13. mestu i za koji je pomisao na evropske kupove delovala apsurdno. Međutim, sada se ravnopravno bori čak i za mesta koja vode u Ligu šampiona.
Glavni arhitekta tog uspeha je 40-godišnji Lijam Rozinior, koji je prethodno vodio engleskog drugoligaša Hal Siti. Hal je, kao što znamo, u vlasništvu turskog mogula Ačuna Ilidžalija, koji je očigledno napravio veliku grešku kada je otpustio mladog trenera na kraju prošle sezone. Hal je trenutno pri dnu Čempionšipa i grčevito se bori za opstanak, dok Strazbur napada Evropu.
Rozinior je izuzetno mladu ekipu plavo-belih pretvorio u veoma dobro uigranu celinu, sposobnu da igra napadački fudbal sa mnogo posedovanja lopte, ali i tranzicioni fudbal sa preskakanjem sredine terena i munjevitim kontra-napadima. S obzirom na mladost ovog tima, njegova taktička zrelost je zaista iznenađujuća.
Zvezda tima je tek 20-godišnji brazilski centralni vezista Andrej Santos, koji je na pozajmici iz Čelsija, a stručnjaci mu predviđaju blistavu karijeru. Desno krilo Dilan Bakva (22) je među najboljim asistentima lige, dok je 22-godišnji holandski napadač Emanuel Emega među najboljim strelcima Lige 1. Više golova od njega postigli su samo svetske zvezde Usman Dembele, Mejson Grinvud, Džonatan Dejvid i Bredli Barkola. Odbranu predvodi 25-godišnji srpski golman Đorđe Petrović, takođe na pozajmici iz Čelsija, 22-godišnji desni bek Gela Due, i tek 19-godišnji štoper Mamadou Sar.
Ironično je da je BlueCo u Strazburu uspeo da sastavi mnogo koherentniju ekipu nego u Londonu. I to za neuporedivo manje novca.
"Obični" navijači zato sve manje negoduju protiv američkog projekta, ali ultrasi, naravno, ostaju dosledni. Rozinior je u izjavama za javnost oprezan. Kaže da razume zabrinutost navijača, ali s druge strane mora da pazi da ne naljuti svoje poslodavce, za koje tvrdi da imaju dobre namere.
U poslednjih nekoliko godina evropski fudbal preplavili su američki investitori, koji sport doživljavaju na drugačiji način od Evropljana. Za njih je kupovina i prodaja "franšiza" pre svega posao i investicija, dok je za navijače poput Ultra Boys 90 vezanost za klub način života, deo identiteta, svakodnevice i kulture. To je sudar dva sveta koja su potpuno različita. I kada se podvuče crta – vlasnici i uspesi dolaze i odlaze, ali navijači uvek ostaju. Čak i u petoj ligi, gde je Strazbur bio ne tako davno.