Botafogo (foto: Getty Images)
Botafogo je dugo, zapravo čitavu večnost, čekao na osvajanje titule šampiona Južne Amerike. Pod vođstvom američkog vlasnika Džona Tekstora, to mu je konačno pošlo za rukom.
Neke države imaju veliku šestorku (Engleska), neke petorku (Argentina), neke veliku trojku (Italija, Portugalija), neke veliku dvojku (Škotska, Srbija), dok Brazil ima veliku dvanaestoricu! Od svih dvanaest tradicionalno najvećih klubova najfudbalskije zemlje na svetu, samo Botafogo nikada nije osvojio najprestižniji južnoamerički trofej – Kup Libertadores. Sve do prošle subote, kada se crno-beli klub iz Rio de Žaneira konačno popeo na presto Južne Amerike.
Klub koji je pre tri godine bio u drugoj ligi i gušio se u dugovima danas je kontinentalni šampion. Kako je to moguće? Razlog je jednostavan – strani kapital. Otkako je 2021. godine brazilska vlada usvojila zakon koji je omogućio lakšu privatizaciju klubova, u brazilski fudbal ušlo je mnogo stranih investitora. Jedan od prvih bio je Amerikanac Džon Tekstor, koji je u januaru 2022. godine kupio do guše zaduženi Botafogo, smanjio dugove, dokapitalizovao klub i stvorio uslove za strmoglavi uspon ovog posrnulog velikana.
Već u prošloj sezoni Botafogo je bio blizu osvajanja titule šampiona Brazila, jer je u jednom trenutku imao 13 bodova prednosti u odnosu na pratioce, ali je usledio šokantan kolaps i crno-beli su završili tek na petom mestu. Međutim, to ih nije zaustavilo. Ove sezone su ponovo u odličnoj poziciji da osvoje šampionsku titulu, a pre toga su podigli najprestižniji trofej Južne Amerike, koji je do sada nedostajao u njihovim vitrinama.
Finale između Botafoga i Atletika Mineira bilo je već četvrto svebrazilsko finale u poslednjih pet godina i donelo je šestog uzastopnog brazilskog šampiona Kupa Libertadores. Da bi sramota za Argentince bila još veća, finale je održano na stadionu Monumental u Buenos Ajresu pred više od 80.000 bučnih brazilskih navijača. Put do finala za oba brazilska velikana bio je daleko od lakog. Atletiko Mineiro je morao da eliminiše dva argentinska giganta (San Lorenco i River) i branioca titule Fluminense, dok je Botafogo izbacio dva brazilska rivala (Palmeiras i Sao Paulo) i urugvajski Penjarol.
Atletiko Mineiro je u poslednje vreme u prilično lošoj formi, pa je Botafogo pred utakmicu bio favorit. Otkako je Galo krajem oktobra u prvoj polufinalnoj utakmici pobedio River sa 3:0, zabeležio je deset uzastopnih mečeva bez pobede. Botafogo je u tom periodu odigrao šest utakmica i izgubio samo jednu, koja nije imala veliki značaj, jer je uprkos porazu od 3:1 lako eliminisao Penjarol. Botafogo i Atletiko Mineiro su se pre nedelju dana sastali i u brazilskom prvenstvu, a utakmica je završena bez golova. Obe ekipe imaju za južnoameričke uslove veoma zvezdane sastave, koje predvode strani treneri. Trener rudara iz Minas Žeraisa je Argentinac Gabrijel Milito, nekadašnji igrač Barselone, dok Fogão vodi poznati portugalski trener Artur Žorž, koji je ranije radio u Bragi.
Najpoznatije ime u Atletiku je svakako iskusni veteran, već 38-godišnji Hulk, koji je nekada igrao za Porto i Zenit. Treba spomenuti i Paulinja, koji je prošle sezone igrao za Bajer Leverkuzen, kao i kontroverznog "plavušana" Dejversona, poznatog po provokativnom, klovnovskom ponašanju na terenu.
Kod Botafoga se ističe levi bek Aleks Teles, koji je u Evropi igrao za Galatasaraj, Inter, Porto, Mančester junajted i Sevilju, desni vezista Luiz Enrike, koji je poslednje dve godine nastupao za Betis, kao i Argentinac Tijago Almada, koji će u januaru preći u Tekstorov drugi klub, Olimpik Lion.
Utakmica nije mogla početi dramatičnije. Favorizovani Botafogo je već u prvoj minuti ostao sa igračem manje, jer je vezista Gregore u žaru borbe nogom udario Argentinca Fausta Vera u glavu, pa ga je argentinski sudija Fakundo Telo isključio. Ipak, Fogão se nije zbunio. Uprkos igračkom deficitu, pokazali su da su znatno bolji, ali i samouvereniji tim od Atletika. Carioke su se organizovano branile, dok su Luiz Enrike i Aleks Teles (iz penala) doneli prednost od 2:0. Na početku drugog poluvremena Galo se vratio u igru, kada je Čileanac Eduardo Vargas, koji je ušao sa klupe, postigao sjajan gol glavom nakon odličnog kornera Hulka.
Navijači Botafoga su poznati po svom sujeverju, pa su nakon tog gola sigurno pomislili da sledi kolaps, kao što je često bio slučaj, poslednji put prošle sezone. Međutim, poznata izreka "postoje stvari koje se događaju samo Botafogu" ovog puta nije važila, iako možda isključenje igrača u prvoj minuti najvažnije utakmice u istoriji kluba i jeste indikator da nešto ipak ima u tome.
Do kraja smo gledali prilično neubedljive pokušaje crno-belih iz Belo Horizontea da nekako izjednače. Imali su nekoliko prilika, ali su crno-beli (u ovom finalu potpuno beli) iz Rio de Žaneira bili izuzetno dobro organizovani, stabilni i uporni. Na samom kraju maratonske sudijske nadoknade od preko sedam minuta, rezervista Žunior Santos, koji je ušao u igru u 80. minutu, postigao je gol iz kontre za konačnih 3:1 i rešio utakmicu.
Pobeda Botafoga je potpuno zaslužena i ukazuje na trend ovog kluba u poslednje tri godine, otkako ga je preuzeo Amerikanac Tekstor, koji njime upravlja preko svoje kompanije Eagle Football Holdings Limited. Dok Tekstoru u Lionu ne ide sve po planu, Botafogo je izuzetna priča o uspehu. A ovde nije reč samo o novcu – Tekstor je uspostavio odličnu organizaciju i razvijenu skautsku službu. Tim je sjajan spoj iskustva i mladosti, dok portugalski trener Artur Žorž donosi evropsku ozbiljnost i organizovanost.
Budućnost kluba izgleda svetlo. Međutim, kako "postoje stvari koje se događaju samo Botafogu", treba biti oprezan. Tekstor se nedavno interesovao za kupovinu engleskog Evertona, pokušava da proda svoj udeo u Kristal Palasu, Lion je u velikim problemima, a u vlasništvu ima i belgijski Molenbek, pa se samo po sebi nameće pitanje da li će i u budućnosti biti toliko posvećen ulaganju u brazilski fudbal.