Brazil na Mundijalu 1982. u Španiji. (foto: Zvanični FB/TW/IG kluba/saveza)
Ziko, Eder, Falkao i Doktor Sokrates nikada više nisu zaigrali zajedno posle kraha od Italijana, a plenili su na terenu.
Prvi Mundijal koga se celog sećam je onaj iz 1982. Od onog argentinskog, održanog četiri godine ranije, ostala su samo fragmentarna sećanja. Jedna stara, drvena kapija na ulazu u dvorište naše kuće u Starom Košutnjaku, takozvanoj Železničkoj koloniji, jedna crno-bela kožna lopta, bubamara i jedan dečak od jedva šest-sedam godina koji po ceo dan šutira na zamišljeni gol. I imena koja izgovara kao u transu. Ardiljes, Pasarela i Kempes.
Ipak, iako su kao svetski šampioni došli da titulu brane u Španiji, silno pojačani Maradonom, koji je već izrastao u jednog od najboljih mladih igrača na svetu, Argentinci su se proveli kao bosi po trnju. I to sa sve Ardiljesom, kapitenom Pasarelom i Kempesom.
Živo se sećam utakmice Jugoslavije sa domaćinom Španijom, i našeg vođstva, i izmišljenog penala, i Pantine odbrane pa gola iz ponovljenog penala, i onog nesrećnog autogola. Ali dok mi iz sećanja izviru Miljanovi momci u belim dresovima, Ozi Ardiljes koji na leđima nosi broj "jedan" i Filjol koji gol brani sa sedmicom, neki golovi postignuti sa preko dvadeset metara i dodavanja petom prete da sećanje pretvore u gotovo izmišljenu priču. Priču o lepoti igre, eleganciji do tada neviđenoj na fudbalskim terenima, i najboljem timu koji nije bio šampion. Onom brazilskom.
Podsetili na slavnu 1970.
Mnoge su Brazilci iz `82. podsetili na čuveni tim iz Meksika `70. Po načinu igre, po kretanju, po protoku lopte. A i počelo je slično.
U prvom meču u grupi sa Sovjetima, Brazil je napadao, ali je prvi gol dao SSSR. Smešan šut Bala i lopta je prošla kroz ruke Valdiru. Ali, Selekao je napadao u talasima, šutirao sa dvadeset, trideset metara. Ipak. Sovjeti su odolevali do petnaest minuta pred kraj.
A, onda je kapiten Sokrates primio jedan odbitak na trideset metara, izbegao jedan blok, pa drugi, uvukao loptu u sredinu i raspalio sa dvadeset pet metara. Sjajni Dasajev se bacio, zakačio loptu vrhovima prstiju, ali je projektil uleteo pod samu prečku.
U 88. minutu, u jeku napada Karioka, jednu loptu koja je došla sa desnog boka, Falkao je propustio kroz noge, naleteo je Eder, u trku je podigao levom i u sledećem trenutku je drugim udarcem zakucao u mrežu. "Ramon Sančez Pishuan" u Sevilji je eksplodirao od oduševljenja. Već u prvoj utakmici na šampionatu, viđen je, na kraju će se ispostaviti, najlepši gol prvenstva.
Eder. (foto: Uradni Twitter profil kluba/zveze )
Vez pravih Karioka
Eder Aleišo, sjajno levo krilo, iako ne mnogo visok, imao je fantastičnu levu nogu. Sjajan centaršut, dug pas, i razoran slobodnjak. Udarao je loptu identičnom jačinom i spoljnim i unutrašnjim delom stopala, pa su ga navijači prozvali Top. Šest puta prvak države Mineirao sa Atletikom. Igrao i za Palmeiras i za Gremio i Botafogo. Temperament, česte svađe sa saigračima i trenerima, kao i aktivan noćni život i lenjost pri treniranju su ga sprečili da napravi veliku karijeru. Ali je u Španiji `82. bio pravi.
U drugoj utakmici se scenario sa otvaranja ponovio. Poveli su Škoti, ali je već u prvom poluvremenu izjednačio Ziko, predivnim golom iz slobodnjaka u same rašlje. Čim je počelo drugo poluvreme, Oskar je posle kornera iz peterca, glavom smestio loptu iza gol linije. Petnaest minuta kasnije, posle kontre, lopta je stigla na ivicu šesnaesterca na levoj strani, Eder je mirno primio, pogledao i samo je bocnuo. Lobovao je istrčalog Rafa, a lopta je završila u gornjem uglu na kontra strani. Do kraja je pobedu potvrdio još Falkao, golom sa dvadeset metara po zemlji.
Taktika Tele Santane
Tada su svi počeli da shvataju Brazil kao ozbiljnu ekipu, napadački možda i najpotentniju na prvenstvu. Njihov selektor Tele Santana je igrao u sistemu 4-2-2-2, sa neverovatno brzim protokom lopte. Bili su sposobni da iz tri pasa kroz sredinu, ili preko krila, dođu do protivničkog šesnaesterca, a onda bi sledilo neizbežno.
U poslednjoj utakmici u grupi ceh su platili debitanti Novi Zeland. Opet je Brazil dao četiri gola. Prva dva u prvom poluvremenu delo su Zika. Oba posle ubačene lopte sa desne strane, prvo polumakazice, a onda i iskusno izvlačenje na deset metara i plasiranje pored odbrane i golmana.
U drugom delu, Falkao i Seržinjo su samo overili plasman u drugi deo šampionata sa prve pozicije. Ekipa se iz Sevilje preselila u Barselonu, gde su je čekali Italijani i Argentinci. Samo će pobednik obezbediti polufinale.
Falkao. (foto: Uradni Twitter profil kluba/zveze )
Kad Ziko zapleše
Na tadašnjem stadionu Espanjola, posle poraza od Italije, zvaničnom prvaku sveta, Argentini, je bila neophodna pobeda protiv starih rivala. Ali san je trajao svega 11 minuta. Raspršili su ga Eder, bombom iz slobodnog udarca, koja je završila na prečki Filjolovog gola i Ziko, koji je odbitak ubacio u mrežu. To mu je bio četvrti gol na prvenstvu.
Artur Antuneš Koimbra ili jednostavno Ziko. Najbolji brazilski fudbaler koji nikad nije bio prvak sveta, sjajna "desetka", paker i strelac. Sa fantastičnim pregledom igre i ubitačnim osećajem za gol, fudbaler sa hirurški preciznom završnicom, ali i čovek koji je dao najviše golova direktno iz slobodnih udaraca, čak 101.
Legenda Flamenga, igrao i za Udineze, a karijeru završio u Kašimi u Japanu. Prvak Južne Amerike i sveta sa Flamengom, selektor Japana, trener Olimpijakosa, sve je to Ziko. Nisu ga džabe zvali Beli Pele u rodnom Brazilu.
U drugom delu je Filjol činio čuda, spasivši zemljake težeg poraza. Primio je još dva gola, a mogao je barem pet. Maradona, koga su tukli sve vreme je pred kraj izgubio živce i zbog grubog faula dobio direktan crveni karton. Poraz i oproštaj od titule je golom ublažio
Ramon Diaz u pretposlednjem minutu utakmice.
Ziko. (foto: Uradni Twitter profil kluba/zveze )
Rosi se probudio
Okršaj trostrukog i dvostrukog prvaka sveta, Brazila i Italije je odlučivao o putniku u polufinale. Kariokama je odgovarao i remi. Italijani su u prvom delu šampionata igrali tri puta nerešeno, postigavši samo dva gola. U drugom delu šampionata, u grupi smrti su dobili Argentinu najviše zahvaljujući Širei i Đentileu, koji su uspeli, nekad i pregrubo da zaustave Maradonu.
Ali da bi se dobio strašni Brazil, odbrana nije dovoljna. Jednostavno,protiv ovakvog Brazila, trebalo je postići gol ili dva, da bi se nečemu nadali. Ali Italijani ne bi bili Italijani kada ne bi imali svog heroja. Na prve četiri utakmice se nije video, lutao je kao senka po terenu, ali ga je selektor Enco Bearcot istrpeo. Ali tog 5. jula na Sariji u Barseloni, Paolo Rosi je bio nezaustavljiv.
Već u 5. minutu je pogodio. Brazilci, koji su već dva puta gubili na početku svojih utakmica se nisu mnogo brinuli, i već u 12. su uspeli da izjednače. Strelac kapiten Sokrates. Doktor.
Brasileiro Sampaio de Souza Vieira de Oliveira, ili jednostavno Sokrates. Doktor Sokrates, kako su ga zvali zbog diplome medicinskog fakulteta ali i zbog političko-filozofskih stavova. Jedinstvena pojava, visok preko metar i devedeset, sa bradom i trakom oko glave, više je ličio na tenisera nego na fudbalera. Legenda Botafoga, igrao još i za Korintijans i Flamengo, i sezonu u Firenci. Tri titule države Sao Paolo, kup i Karioka šampionat. Sa Brazilom po jednom drugi i treći na Kopa Amerika.
O političkom delovanju i uticaju bi se mogle napisati knjige, ali samo treba istaći da je Sokrates zaslužan za uvođenje direktnih predsedničkih izbora u vreme vojne hunte u Brazilu, i samim tim prilične demokratizacije društva. I to je sve. Premalo. Umro je premlad, u 57, ostavivši iza sebe ženu i šestoro dece. I zaveštanje mladim Brazilcima da loptanje i fakultet idu zajedno.
Doktor Sokrates. (foto: Uradni Twitter profil kluba/zveze )
I opet taj Rosi
Na "Sariji" je Rosi opet pogodio u 25. minutu presekavši jedan poprečni pas, šutem sa dvadeset metara. Brazilci su silno navaljivali u drugom delu, i uspeli su da izjednače dvadesetak minuta pred kraj golom Falkaa.
Paulo Roberto Falkao, legenda Internacionala iz Porto Alegrea i Rome. U jednom ternutku najplaćeniji fudbaler na svetu, sa sjajnom tehnikom i mogućnošću i znanjem da organizuje igru i postavi saigrače. Neretko i strelac.
Ipak, san o osvajanju četvrte titule svetskog prvaka je raspršio Rosi u 74. minutu kompletiravši het-trik, i završavajući priču o najboljem brazilskom timu koji nije postao šampion.
Paolo Rosi. (foto: Uradni Twitter profil kluba/zveze )
Šta je bilo posle?
Rosi je u polufinalu pogodio dva puta protiv Poljaka i u finalu jednom protiv Zapadnih Nemaca, dajući najveći doprinos osvajanju treće titule prvaka sveta, prve posle Drugog svetskog rata. Jedini Evropljanin koji je bio najbolji igrač i strelac i osvajač prvenstva sveta. I jedini igrač na svetu koji je u istoj godini osvojio i priznanje Zlatna lopta za najboljeg igrača Evrope.
Tim koji je na svetskom prvenstvu u Španiji postigao 15 golova, od kojih se ne zna koji je lepši, više nikada nije zaigrao zajedno. Neki su otišli u trenerske vode, neki postali selektori, dok su neki i zaboravljeni čak i u rodnom Brazilu.
Ipak, ostaće istinita priča o najsjajnijem timu koji se nije okitio titulom svetskog šampiona.