Nije samo Timoščuk gumicom obrisan iz istorije: Majstori fudbala žrtve politike

Igraš za reprezentaciju, znojem, krvlju i suzama natapaš dres sa državnim grbom, a zatim zbog politike neko ti sve to oduzme jednim pokretom gumice. Kažu da je fudbal poseban oblik politike, ali smo svedoci da ona, prava, ima mnogo uticaja u fudbalskoj filozofiji.

I dok legendarni treneri i igrači i sada, kadan je pitanje Ukrajine i Rusije debelo ušlo u sve fudbalske pore, kada FIFA i UEFA zbog ratnog sukoba eliminišu Rusiju iz svih mogućih takmičenja i dozvoljavaju vladama pojedinih zemalja da ponižavaju i sopstvene klubove koji imaju ruske vlasnike, upozoravaju da bi fudbal morao da bude lišen političkog uticaja. Međutim, kao i uvek u životu, za sve važe dvostruki aršini.

Ukoliko bi se politički lideri nekih zemalja trećeg sveta, čitaj slabih ekonomskih država, upleli u rad saveza i klubova, domaće lige, usledile bi sankcije FIFA i UEFA. Sada, kada britanska i EU vlade ponižavaju klubove sa ruskim vlasnicima, mešaju se u takmičenja, izgleda da je to dozvoljeno.

U Srbiji dobro znamo šta su sportske sankcije. Politika je i devedesetih prošlog veka našiljila olovku i precrtala nas iz svih takmičenja, a Jugoslavija je tada bila prvi favorti na EURO u Danskoj. Srećom, nisu uzeli gumicu, kako to sada izgleda na ruskom primeru.

Ali, na pojedinačnom planu radile su gumice, i to bez mešanja "moralnih gromada" iz EUFA i FIFA. Znaju to Turci, zna to i Hakan Šukur, znaju sada Ukrajinci, kao i Anatolij Timoščuk, a zna i Mesut Ozil kako se proveo sa Kinezima.

Izdajnik Anatolij Timoščuk

Poslednji slučaj je vezan za konflikt Rusije i Ukrajine. Anatoliju Timoščuku se ne priznaje nijedan meč i trofej koji je osvojio kao igrač i ukinuta mu je trenerska licenca. Koliko je to neverovatno govori podatak da je do pre par dana bio rekorder po broju odigranih mečeva u dresu Ukrajine - 144, uz postignuta četiri gola.

Bio je i kapiten reprezentacije. Kao igrač Šahtjora osvojio je po tri titule i Kupa, kao i jedan Superkup. Bio je deo reprezentacije koja je prvi put učestvovala na SP (2006) i EP (2012). Tri puta je proglašavan za najboljeg ukrajinskog fudbalera godine.

Na slušbenim stranicama FS Ukrajine objavljeno je da je sankcionisan zbog saradnje s okupatorima. Sada ga podržavaju navijači Zenita, u kome je ostao da radi.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Hakan Şükür (@hakansukur54)

Proterani Hakan Šukur

Turski golgeter, sa svojih 50 godina života, može da kaže da je krenuo od nule, družio se i bio sam zvezda, a sada je ponovo samo vozač "Ubera" u Los Anđelesu. Od trenutka kada je proteran iz Turske, zbog politike 2017. godine oduzeta mu je imovina, firme, ali je i u turskim fudbalskim instancama - obrisan! Sada fudbalski život živi samo na "Vikipediji".

Hakan Šukur je do te 2017. bio živa legenda. Rekorder po broju igara i golova za reprezentaciju (112 - 51). Od 1987. nosio je dresove Sakariaspora, Bursaspora, Galatasaraja dva puta, Torina, Intera, Parme, Blekburna, odigrao je 540 profesionalnih utakmica i postigao 260 golova, od čega u Galati 236 mečeva i dao 109 golova!

"Bik sa Bosfora" je albanskog porekla. Oba roditelja su mu imigranti iz Jugoslavije, otac mu je rođen u Prištini, a majka u Skoplju. Prva žena, Esra Elbirlik, udala se za njega na ceremoniji koja je emitovana uživo na televiziji, koju je osnovao premijer Tansu Čiler, a venčao ga je gradonačelnik Istanbula Redžep Tajip Erdogan, sadašnji predsednik. Par se razveo posle četiri meseca, a Elbirlik i njena porodica poginuli su u zemljotresu u Izmitu 1999. godine. Šukur je sa drugom suprugom, Bejdom, dobio troje dece.

Povukao se iz fudbala 2008. kao "Kralj golova", trostruki najbolji strelac turske Superlige, a osvojio je 14 trofeja sa Galatom. Kao da je taj prvi brak koji nije dugo trajao, a ozvaničio ga je baš Erdogan, najavio buru među njima.

Juna 2011. godine Šukur je izabran za poslanika u Skupštini, a u decembru je podneo ostavku na funkciju u znak protesta posle zabrane "Deršan" grupe i odlučio da nastavi da radi kao nezavisni poslanik. Dodatno je bio stručni konsultant za fudbal na TV stanicama.

Februara 2016. Šukur je optužen za uvredu predsednika Erdogana na "Tviteru". U avgustu je izdat nalog za njegovo hapšenje, jer je optužen da je član Gulenovog pokreta, koji je označen kao teroristička organizacija u Turskoj. Pobegao je iz Turske u novembru 2017. godine.

Nastanio se u San Francisku u Kaliforniji i planirao da postane ugostitelj u Palo Altu. Ubrzo je napustio ugostiteljstvo "jer su čudni ljudi stalno dolazili u lokal". U januaru 2020. Šukur je za nemački "Velt am zontag" rekao da radi kao vozač Ubera i da prodaje knjige u Sjedinjenim Državama.

Kineska verzija Mesuta Ozila

Sve je počelo tvitom. Mesut Ozil je znao za rizike kada je odlučio da ponudi zapanjujuću, javnu osudu Kine kako tretira Ujgure, pretežno muslimansku manjinu u regionu Sinđijanga i međunarodne zajednice zbog saučesničkog ćutanja.

Bio je svestan žestokog odgovora Kine i institucionalno i putem društvenih mreža. Mesecima je bio ogorčen situacijom u Sinđijangu, gledajući dokumentarne filmove, čitajući vesti. Verovao je da je njegova dužnost ne toliko da istakne problem, već da izvrši pritisak na većinske muslimanske nacije, uključujući Tursku, čiji je predsednik Redžep Tajip Erdogan bio kum na Ozilovom venčanju.

Prijatelji i savetnici su upozorili Ozila da će biti posledica. Morao bi da otpiše Kinu kao tržište. Njegovih šest miliona pratilaca na Veibou, najvećoj društvenoj mreži u zemlji, nestalo bi. Otišao bi i njegov fan klub tamo sa čak 50.000 prijavljenih članova.

Nekoliko dana pošto je Ozil izašao u javnost, dva partnera Premijer lige u Kini, CCTV i PP Sports, odbili su da emituju meč Arsenala. Kada su se udostojili da ponovo prikažu Arsenal, komentatori su odbili da izgovore Ozilovo ime.

Njegov avatar je uklonjen iz video igrica. Pretraživanjem interneta za njegovo ime u Kini pojavile su se poruke o grešci. Mesut Ozil je bio obrisan. Njegov nestanak je tek počeo.

Arsenalova reakcija na Ozilovu odluku da progovori bila je nedosledna. Javno, klub se brzo ogradio od njegovih komentara. Njegov tvit i istovremena objava na Instagramu pred više od 20 miliona pratilaca izazvali su značajne probleme i u Premijer ligi. Kina je, na kraju krajeva, bila njen najveći inostrani partner za emitovanje i njeno tržište najveće strano za Engleze. Liga nije mogla da priušti da joj se prenosi zatamne i da kineski navijači zatvore novčanike.

Nedoslednost Arsenala i Premijer lige, koji nisu zaštitili igrača zbog političke izjave, već tržište, viđeno je već kada je krenula akcija "Blek lajvs meters". Nju su svesrdo pdržali, kao što je i trebalo, ali se čini da je Ozilova greška manje u tome što je dao političku izjavu, a više u tome što je izabrao pogrešno pitanje.

Ubrzo je u Arsenalu počela nova diskusija o tome da li dobro plaćeni igrači tima treba da prihvate smanjenje plata zbog kovida. Odmah je usledio Ozilov stav po tom pitanju i proširio ponor između njega i kluba. Od tog trenutka Ozil nije zaigrao za Arsenal.

Kada je Ozil odlučio da preuzme na sebe da plaća maskotu kojoj je uručen otkaz, čiji je kostim navlačio Džeri Ki poslednjih 27 godina, čelnici kluba su pobesneli. Pokušali su da prodaju Ozila ali niko nije hteo "lako kvarljivu robu". Čini se da je fudbal u celini odlučio da nevolje koje on donosi nadmašuju njegov talenat.

Posle samo 10 meseci od tvita, Mesut Ozil je praktično izbrisan. Ipak, priskočio je venčani kum i pronašao mu angažman u - Turskoj. Januara 2021. prešao je u Fenerbahče, a Erdogan je jednu legendu precrtao, dok je jednu prihvatio kad niko drugi nije hteo.