(foto: Getty Images)
Nema više Milera u Bajernu – legendarni Raumdeuter odlazi!
Kada se završi Svetsko klupsko prvenstvo, legendarni Tomas Miler napustiće Bajern, jedini profesionalni klub za koji je ikada igrao u svom životu. To će biti kraj jedne ere, jednog izuzetno dugog poglavlja koje je oličavao i definisao enigmatični napadač koji – zapravo – nikada nije bio pravi napadač.
Miler je u crvenom dresu bavarskog giganta proveo čak 17 godina. Toliko je prošlo od njegovog debija za prvi tim u avgustu 2008. godine, u meču protiv Hamburga na startu sezone 2008/09. Brojke su neverovatne: 751 utakmica, 248 golova, 222 asistencije, 13 titula šampiona Nemačke i dve Lige šampiona. Ako tome dodamo i 131 nastup, 45 golova i titulu svetskog šampiona 2014. godine sa reprezentacijom Nemačke, dobijamo portret igrača koji je u fudbalu osvojio – apsolutno sve.
Ipak, do danas, kada je već duboko u zalasku karijere, stručnjaci i dalje ne mogu da se slože – koju je tačno poziciju igrao? U redu, svi se možemo složiti da je bio ofanzivac. Nije bio defanzivac, niti klasični vezista. Ali kakav je ofanzivac bio? Klasična devetka? Lažna devetka? Desetka? Krilo? Bio je sve to i – ništa od toga. On je bio jednostavno interpret prostora.
Još 2011. godine, u ranoj fazi svoje karijere, u jednom intervjuu sam sebe je opisao kao raumdeuter – što u grubom prevodu znači interpret (deuter) prostora (raum), odnosno neko ko instinktivno razume gde će se otvoriti prostor i kako ga najbolje iskoristiti. Bila je to briljantna i inteligentna igra reči, inspirisana nemačkom rečju traumdeuter (tumač snova), koju je popularizovao Sigmund Frojd.
Možemo li dakle reći da je Milerova pozicija bila raumdeuter? Ne. Jer to nije pozicija, već tip igrača. Miler je bio polivalentni ofanzivni igrač, koji je na terenu koristio svoje neverovatno razumevanje igre i instinktivno osećanje prostora. Nije bio posebno brz, nije bio posebno tehnički nadaren, nije bio ni dobar u skoku... a opet je bio jedan od najboljih fudbalera na svetu. Uvek je bio tamo gde je trebalo da bude. Tumačio je prostor i predosećao dodavanje. „Sve zavisi od sinhronizacije između onoga ko dodaje i onoga ko utrčava u prostor“, jednostavno je objasnio svoju „tajnu“.
Raumdeuter nije igrač koji mnogo učestvuje u izgradnji napada. Njegova glavna specijalnost bilo je – završavanje. Igrao je između linija, napadao vertikalne koridore između protivničkih defanzivaca i stvarao prostor inteligentnim kretanjem bez lopte. Tajna njegove neverovatne efikasnosti bila je upravo sposobnost da se uvek nađe na pravom mestu u pravo vreme. To je mentalna, a ne fizička sposobnost. U tom segmentu, Miler je bio – najbolji na svetu. I iz toga proizlaze njegove fascinantne brojke – golovi, asistencije, trofeji.
Pored svega toga, Milerov značaj za Bajern daleko je prevazilazio teren. Kao rođeni Bavarac, dete kluba, bio je prava ikona i miljenik navijača. On je bio oličenje najvećeg nemačkog kluba. Odluka kluba da ne produži ugovor sa 35-godišnjim Milerom izazvala je bes i razočaranje među navijačima. Smatrali su da je klub izdao „jednog od njih“, igrača koji je u eri plaćenika iz svih krajeva sveta predstavljao autentičnu dušu Bajerna.
Njegov sasvim prosečan fizički izgled i prezime koje je najčešće u Nemačkoj, savršeno su se uklapali u sliku nekoga sa kim se svaki navijač može poistovetiti. Ako tome dodamo njegov humor, iskrenost i potpuno spontanu komunikaciju sa medijima, dobijamo odgovor na pitanje – zašto je toliko voljen, poštovan i zašto će ga navijači i novinari neizmerno, iskreno i duboko – nedostajati.
Auf Wiedersehen, legendo!