(foto: Getty Images)
Zašto je Saudijska Arabija izabrana za domaćina Svetskog prvenstva? Kapital iz ove države već „uveliko“ preplavljuje fudbal.
Prošle nedelje FIFA je na virtuelnom kongresu obelodanila domaćine naredna dva svetska prvenstva. Iznenađenja nije bilo, jer se već unapred znalo koje kandidature će biti izabrane. Svetsko prvenstvo 2030. godine, povodom stogodišnjice takmičenja, ugostiće čak šest zemalja. Prvih nekoliko utakmica odigraće se uz Rio de la Platu (Argentina, Urugvaj, Paragvaj), dok će se ostatak prvenstva održati na Iberijskom poluostrvu i u Maroku.
Bizarno, ali istinito. Ipak, zapadni mediji mnogo su oštrije kritikovali već unapred poznat izbor Saudijske Arabije za domaćina Svetskog prvenstva 2034. godine, samo 12 godina nakon što je Katar ugostio najveći sportski događaj na svetu. Stroga vehabijska diktatura, gde su prava ograničena svima osim vladajućoj porodici, već godinama se intenzivno trudi da postane ozbiljan faktor u sportu, posebno u fudbalu.
Ot kada je prestolonaslednik Mohamed bin Salman "de fakto" preuzeo vlast 2017. godine, započeo je opsežne reforme koje uključuju i fudbal. Saudijska Arabija je postepeno postala ozbiljan igrač u složenom svetu fudbalske politike, a dobijanje Svetskog prvenstva 2034. samo je logična posledica tih napora.
Fudbal u Saudijskoj Arabiji ima dugu istoriju i bez konkurencije je najpopularniji sport u zemlji. Velika četvorka klubova, koji su odnedavno delimično u državnom vlasništvu, ima ogromne navijačke baze. Al-Itihad iz Džede osnovan je još 1927. godine, njegov gradski rival Al-Ahli deset godina kasnije, dok su dva velikana iz prestonice Rijada nastali u vreme kada je osnovan i Fudbalski savez Saudijske Arabije. Al-Nasr je osnovan 1955, fudbalski savez godinu dana kasnije, a 1957. nastao je i najuspešniji saudijski klub Al-Hilal.
Godine 1976. osnovana je profesionalna fudbalska liga, 1984. reprezentacija je prvi put postala šampion Azije, a 1994. godine konačno su probili na svetsku scenu plasmanom na Svetsko prvenstvo u SAD. Tamo nisu igrali samo sporednu ulogu – u konkurenciji Holandije, Belgije i Maroka izborili su osminu finala, gde ih je eliminisala kasnije bronzana Švedska. Svet je tada oduševio gol Saida Al-Ovajrana protiv Belgije, kada je u stilu Dijega Maradone pretrčao pola terena i postigao jedan od najlepših golova u istoriji svetskih prvenstava.
Takav uspeh nisu ponovili, ali otkako su 2016. godine započeli primenu Vizije 2030, dokumenta u kojem su definisani državni ciljevi na mnogim poljima, uključujući i sport, Saudijska Arabija postala je ključan faktor u fudbalskoj politici. Ministarstvo sporta preuzeo je Turki Al-Šeik, koji je započeo realizaciju plana da globalni sport stigne u Saudijsku Arabiju. Vehabijska kraljevina počela je da organizuje brojne spektakularne sportske događaje, među kojima su i Superkup Italije i Španije.
U junu 2019. godine predsednik Fudbalskog saveza postao je Jaser Al-Misehal, koji je počeo sa reformama, ulaganjima u infrastrukturu i jačanjem prisustva stranih stručnjaka na svim nivoima organizacije fudbala. Usledila je kupovina engleskog Njukasla i dolazak izuzetno skupih stranih zvezda u domaću ligu. Prvi su stigli Kristijano Ronaldo i Karim Benzema, a potom Nejmar i mnogi drugi.
Godine 2022. započelo je ozbiljno lobiranje da Saudijska Arabija organizuje Svetsko prvenstvo 2030. godine zajedno sa Grčkom i Egiptom. Predsedniku FIFA Đaniju Infantinu, koji je u odličnim odnosima sa saudijskim vladarima, ideja je bila vrlo privlačna, ali je morao da popusti pred drugim interesima. U februaru prošle godine Jaser Al-Misehal postao je član Izvršnog odbora FIFA, najmoćnijeg tela unutar organizacije, gde se donose sve ključne odluke. U oktobru 2023. FIFA je najavila ubrzanje izbora domaćina za Svetsko prvenstvo 2034, a Saudijska Arabija bila je jedini kandidat.
U aprilu ove godine FIFA je najavila partnerstvo sa saudijskom državnom naftnom kompanijom Aramko, a prošle nedelje „ljubav“ između Infantina i saudijskog režima konačno je potvrđena izborom Saudijske Arabije za domaćina Svetskog prvenstva 2034. Zanimljivo je da 11 od 15 stadiona koji će ugostiti prvenstvo još uvek nije izgrađeno.
Međutim, nema sumnje da će Saudijska Arabija u narednoj deceniji izgraditi sve te spektakularne stadione, čije je projekte pripremila američka arhitektonska kompanija Populous, koja je projektovala i stadion Totenhema u Londonu i Lusail stadion u Kataru. Projekti su futuristički i ambiciozni. Stadion kralja Salmana u Rijadu imaće kapacitet od 92.000 gledalaca, dok će stadion princa Mohameda bin Salmana, takođe u prestonici, biti izgrađen na ivici ponora i spolja podsećati na svemirski brod.
Mnogi zapadni novinari kritikovali su netransparentan i očigledno unapred dogovoren izbor brutalne saudijske diktature za domaćina najvećeg sportskog događaja na svetu. Nažalost, živimo u svetu gde zapadni režimi nemaju nikakav moralni autoritet u poređenju sa bliskoistočnim diktaturama, jer propovedaju jedno, a rade nešto sasvim drugo. Na kraju, odlučuju kapital i interesi velikih sila – posebno u fudbalu, koji je najpolitičkiji sport na svetu.