(foto: Getty Images)
Tijago Mota postao je jedan od najperspektivnijih trenera u Seriji A. Sa Bolonjom piše izuzetno zanimljivu priču, a mnogi veći klubovi već razmišljaju kako da ga 'otmu'.
Bolonja je, prema broju osvojenih titula, jedan od najuspešnijih italijanskih klubova. Više skudeta osvojila su samo Juventus (36), Inter (19), Milan (19) i Đenoa (9). Međutim, od sedam titula, Bolonja je šest osvojila pre i tokom Drugog svetskog rata, a poslednji put su bili šampioni Italije 1964. godine.
Bolonja je poseban klub. Velik, nostalgičan, tragičan, kultni klub. Veliki pisac, pesnik i reditelj Pijer Paolo Pasolini, jedan od najvećih italijanskih umetnika 20. veka, takođe je bio njihov navijač. U periodu najvećih uspeha u drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka, Pasolini je kao dete prisustvovao utakmicama svog omiljenog kluba i divio se legendarnim igračima. Slavni reditelj je navijao za Bolonju čitavog života, a na njegovoj sahrani 1975. godine, njegov prijatelj položio je crveno-plavi dres na Pasolinijev kovčeg.
Početkom osamdesetih, klub je prvo ispao u Seriju B, pa čak i u Seriju C, ali se uspeo kratko vratiti na najviši nivo. Međutim, usledio je još jedan strm pad, i 1993. godine, Bolonja je ponovo bila u trećoj ligi, a tri godine kasnije već se vratila u Seriju A. Čak i u 21. veku, Bolonji nije uspelo da se vrati na staze stare slave. 2005. godine ponovo su ispali u Seriju B, vratili se tri godine kasnije, a zatim 2014. ponovo pali u drugi rang. Tada je klub kupio kanadski biznismen italijanskog porekla Džoi Saputo i horizonti su se donekle razjasnili. Od povratka Bolonje u Seriju A 2015. godine, postala je stabilan prvoligaš, koji se obično nalazi u sredini tabele.
U periodu od 2015. do 2022. godine, Bolonja je bila jednom deseta, dva puta dvanaesta, jednom trinaesta, jednom četrnaesta i dva puta petnaesta. Međutim, pre početka sezone 2022/23, na klupu je seo bivši vrhunski fudbaler Tijago Mota, koji je prethodno trenirao omladinski tim PSŽ-a, a u Seriji A Đenou i Speciju. Već u svojoj prvoj sezoni, devetim mestom prestigao je sve svoje prethodnike. U aktuelnoj sezoni, Bolonji ide još bolje, jer se bori čak i za Ligu šampiona.
Rođeni Brazilac Mota igrao je za mnoge velike klubove (Barselonu, Atletiko, Inter i PSŽ), dva puta je osvojio Ligu šampiona i osam puta nacionalno prvenstvo. Zbog toga što mu je praded bio Italijan, Mota je nastupao za Italijane, s kojima je stigao do finala Evropskog prvenstva 2012. godine. Bio je poznat kao nemilosrdan defanzivni vezni, ali i kao igrač sa tehnikom. 2011. godine čak je postigao gol u kvalifikacionoj utakmici protiv Slovenije.
Vrhunska igračka karijera naravno nije garancija za vrhunsku trenersku karijeru. Dobar primer je Motin reprezentativni kolega Andrea Pirlo, koji je potpuno podbacio kao trener Juventusa, a sada trenira Sampdoriju u drugoj ligi. I veliki engleski igrači poput Stivena Džerarda, Frenka Lemparda i Vejna Runija obećavali su na početku trenerske karijere, ali su danas predmet podsmeha u nemilosrdnim britanskim medijima. Međutim, Tiajgo Mota očigledno poseduje nešto što mnogi njegovi kolege nemaju. Veoma dobro razume igru kako teorijski, tako i praktično. U Bolonji je njegova fudbalska filozofija donela plodove.
Njegov osnovni princip je 'kolektivno poverenje'. Igrači moraju imati poverenje u svoje sposobnosti i sposobnosti svojih suigrača, moraju se usuđivati s loptom prema napred, moraju tražiti prostor. Ključna je posed lopte, jer Mota shvata 'vrednost lopte'. Pre pet godina, na samom početku trenerske karijere, u intervjuu za Gazetu izjavio je da je budućnost fudbala formacija 2-7-2, u kojoj je golmana računao kao jednog od vezista. Naravno, to zvuči apsurdno ako ne znamo da je mislio na horizontalnu, a ne vertikalnu postavku. Dva igrača s leve strane, dva s desne, a ostali su koncentrisani u sredini. I golman je uključen u tu centralnu sedmoricu, jer je veoma važan u izgradnji napada iz pozadi.
Uvek se gradi od pozadi. Cilj je zadržati posed duboko na svojoj polovini, privući protivnika pred svoj kazneni prostor i zatim tražiti prostor za napad. Osnovna postavka je 4-2-3-1, ali defanzivni vezni retko igraju u liniji. Jedan od njih obično ide više, dok drugi ostaje tik pred odbranom. Kada golman ima loptu, jedan od centralnih bekova se pomera na mesto defanzivnog vezista, a aktivna uloga golmana znači da Bolonja u takvoj rotaciji uvek ima igrača više od protivnika koji vrši pritisak na njihovu poslednju liniju (6:5).
U napadačkoj fazi, postavka se menja u 4-3-3. Bočni bekovi retko prolaze visoko, a na bočnim pozicijama oba krilna napadača pomažu defanzivni i ofanzivni vezni, obično Nikola Moro i Luis Ferguson. Za ovakvu igru u napadu izuzetno je važan centralni napadač Džošua Cirkce, dvadesetdvogodišnji Holanđanin koji nije uspeo da se afirmiše u Bajernu. Njegov dinamičan pristup i konstantno kretanje su ključni. Po loptu se vraća duboko u sredinu, traži prostor na oba boka i pametno ulazi u prazan prostor.
Posebna priča je četrdesetčetvorogodišnji škotski ofanzivni vezista Luis Ferguson, koji je stigao iz Aberdina u julu 2022. za dva miliona evra. Ferguson je neverovatno svestran igrač, dobro se snalazi i u ulogama napadačkog i defanzivnog centralnog vezista, kao i na oba krila i čak u napadu. 'Zna koje pozicije treba zauzeti', pohvalio ga je Motta. 'Veoma je disciplinovan u fazi odbrane. Uvek posmatra šta rade njegovi saigrači i prilagođava se.'
Veoma važan igrač je i belgijski desni bek Aleksis Selemekers, pozajmljen iz Milana. Brzinom i tehničkim znanjem dovodi protivnike do očaja. Kada je Bolonja početkom decembra pobedila Salernitanu u gostima, domaćini su dobili čak šest žutih kartona zbog prekršaja nad Selemekersom.
U odbrani ključan je dvadesetjednogodišnji Rikardo Kalafijori, kojeg je Mota na početku sezone transformisao iz bočnog beka u štopera. Na novoj poziciji se snalazi kao riba u vodi. Na vrhu je liste Serije A po oduzetim loptama. Mladi Rimljanin je na početku sezone prešao iz švajcarskog Bazela i dokazao je da je Roma napravila veliku grešku kada ga je 2022. pustila da ode. 'Kada je došao ovde, pokazao je hrabrost', kaže Motta. 'To uspeva da prenese i na saigrače. Sve je lakše za one oko njega, jer je neko ko ti pruža osećaj sigurnosti, mirnoće i samopouzdanja.'
Tijago Mota je tokom svoje igračke karijere mnogo naučio od trenera koji su ga vodili, poput Đan Pijera Gasperinija i Žozeja Murinja. Puno je preuzeo i od trenera koje je proučavao izdaleka, poput Marsela Bielse, Pepa Gvardiole i Joakima Leva. Kao što je pokazao u drugom delu decembra, već je nadmašio neke svoje 'učitelje', pobedivši najpre 2:0 Murinjovu Romu, a zatim i 1:0 Gasperinijevu Atalantu. Verovatno nije potrebno posebno naglašavati da ova dva kluba imaju znatno veći budžet od Bolonje.
Da li Tiagu Moti može da uspe u ovoj sezoni uraditi nemoguće? Može li 'večito' neuspešnu Bolonju odvesti u Ligu šampiona ili barem Ligu Evrope? Trenutno se čini da je to potpuno ostvarivo. To bi svakako bila filmska priča u stilu najslavnijeg navijača Bolonje, Pijera Paola Pasolinija.