Parada poslednjih plesova u Kataru: Argentina je ekipa i da se igra i da se pobije

Kakav dan, i kakva noć. Besana za milione, siguran sam. Dan u Beogradu čudno topao ali vetrovit. A u Kataru sve ključa. Prvi dan i dva meča četvrtfinala. Sito i rešeto. Tu se odlučuje ko ostaje do kraja, da odigra sigurno još dve utakmice, a ko će najboljom svetskom avio kompanijom prvim letom i u suzama kući.

 

Posle one magične noći u Lisabonu i onog Mitrovićevog gola u poslednjem minutu, iz svlačionice naših momaka se začulo ono sad već čuveno: "Dajte Brazil, da se igramo!"... Pomalo profetski par meseci pre žreba, i sa puno želje, ali lišeno gotovo svake realnosti. I žreb je doneo Brazil. 

 

I Brazil je odneo pobedu. Ali je i komšijama doneo bistar pogled. I plan, razrađen do tančina. Hrvatska, strah i trepet. Ko hoće da ih pobedi, mora to da uradi u regularnom toku. Ili bar u produžecima. Ako se ode u penale, tu protiv Livakovića niko nema šta da traži. Ili skoro niko. Možda Argentinci sa Dibu Martinezom, ali da krenemo redom. 

 

 

Brazil, silan u osmini finala, razigran i razgoropađen, praktično već proglašen šampionom. Četiri laka komada u prvih četrdesetak minuta, ples i na terenu i na tribinama. U drugom delu otaljavanje posla. I Hrvatska u mislima. Hrvatska koja se provukla do četvrtfinala. Ili, ipak, nije?

 

Dalić se kockao protiv Japana i dobio. Zamenio je Luku Modrića u produžecima, i nije imao ko da namesti šansu, da asistira, da doda kad treba ili da šutne kad nema šta drugo. Ali, Hrvatska je još na prošlom Mundijalu izrasla u giganta sa kreča. Na ovom je to uradio Livaković protiv Japana.

 

Ali najbolje tek sledi. Ako smo mi Srbi otišli turistički u Katar, Hrvati su imali šta da brane. Ili da napadaju, kako vam drago. A za sada, svetski vicešampion napada, tako što se brani, i ostaće do kraja na Mundijalu. Dalić se kockao i dobio, ali je doktorsku disertaciju branio protiv Titea.

Strogog, hladnokrvnog, proračunatog i u jednom trenutku previše bliskog igračima na terenu. Onaj ples posle gola Korejcima mu se vratio kao bumerang. Karioke su u prvom delu bile strpljive, gol će doći kao plod dobre igre. I prvih desetak minuta su svi mislili da će meč biti repriza goleade iz osmine finala. Čekalo se samo da Livaković kapitulira. Ali, posle početne inicijative, Modrić je zaključao loptu u sef, vreme je prolazilo, golman Dinama je pravio bravure na golu. 

 

Tite je postajao nervozan, promašio je sa izmenama, i meč je otišao u produžetke. A Brazil nikada nije izgubio u produžecima. Nikada. Još kad je Nejmar konačno savladao Dominika Livakovića, velika većina ljudi na stadionu je već videla duel južnoameričkih giganata, Brazila i Argentine, u polufinalu. Velika većina, kojoj ne pripadaju Modrić i drugari. Jedna prodata lopta na polovini Hrvatske, sjajno otvorena kontra, napunjen šesnaesterac Brazila i sreća. I gol. U 117. minutu. I nerešeno. I penali. A tamo Brazil već nije favorit. 

 

A, tek kako su Hrvati šmekerski izveli penale. Kao da im je neko došapnuo da prva dva udarca sa kreča raspale po sredini gola Alisona Bekera. A naredna dva u malu mrežu. Livaković i stativa su odradili ostatak. Dalić je nadigrao Titea, Luka Modrić je ispratio Nejmara kući, Hrvati su rasplakali desetine hiljada ljudi u zeleno-žutim dresovima na tribinama stadiona u Dohi. I milione na plažama Rija.

 

Brazil je peti put zaredom eliminisan od evropske reprezentacije. Nejmar će imati još jedan pokušaj da prišije šestu zvezdicu iznad grba. Za to je ipak potrebno malo veće umeće od igle i konca. Milioni pratilaca na društvenim mrežama će čekati još tri i po godine.

Kladionica opet nije pogodila. Prvi favorit ide kući. 

Tango je još u modi
 

Čast Južne Amerike je ostala da brani Argentina. Jedan od najčešćih duela na šampionatima, klasik Mundijala, susret Lala i Gaučosa. Mesijeva 24. utakmica na Mundijalima. Ispred je samo Lotar Mateus. Sa mečom više.

 

I krenulo je sjajno. Kontrola lopte, Holanđani bez udarca u gol Martineza. Sjajno utrčavanje Moline, pas Mesija kao iz bajke, udarac špicem i gol. I "Lusail" je proključao. Loža poigrava. Drugi deo oprezan. Argentinci povučeni, Holanđani nedorečeni. I onda ni iz čega, penal. Akunja, levi spoljni, najnetalentovaniji igrač Argentine, ali sa najvećim srcem. I Mesi je stigao Batistutu na listi najboljih argentinskih strelaca na Mundijalima svih vremena. 

 

Put u polufinale je bio otvoren. Samo su iskusni vukovi u loži, Kempes i Valdano delovali zabrinuto. Izašao je De Paul a ušao Paredes, i Argentina je nestala sa terena. Stari vuk, Luj Van Gal je pogodio sa izmenama, pa su izmene pogodile dva puta i meč odvele u produžetke.

 

Jedino je promašio Pjer Luiđi Kolina, sa izborom sudija. Za oba četvrtfinala. Ako je Majkl Oliver još i držao konce utakmice u svojim rukama, to se nikako ne bi moglo reći za La Hoza. Prvi možda nije svirao čist penal Brazilu, a kartone je zaboravio u svlačionici, ali je zato Španac potpuno izgubio kompas, navlačeći meč na stranu Argentine, dovodeći ionako naelektrisanu atmosferu do usijanja.

 

 

Argentinci su primili drugi gol u 101. minutu. Regularnog toka. Izigrali su ih narandžasti kao u školskom dvorištu. Akcija koja je neodoljivo podsetila na onu Batistutinu i Zanetijevu protiv Engleza 1998. Obojica su bili sinoć u loži. I gomila vedeta iz nekih prošlih vremena. 

 

Kad smo već kod prošlih vremena, u stručnom štabu Skalonija su i Samuel, i Aimar, ali i Ajala. Roberto Ajala, za koga je Savo Milošević pričao da je najbeskompromisniji borac protiv koga je ikada igrao. A Savo je igrao protiv najvećih. Mora da je taj isti Ajala pretrnuo kada su Holanđani postigli drugi gol. U sećanje mu je vratio Denisa Bergkampa, i onaj 90. minut četvrtfinala na "Velodromu" i onaj sjajan prijem i dribling. I gol, za noćnu moru koja traje dvadeset četiri godine.

 

Mnogi su pomislili da je kraj, za Mesija, za Argentinu, za Skalonetu. A Gaučosi su počeli da igraju tek u 110. minutu. Kada je ušao Di Maria, stari Van Galov "prijatelj". Pet sjajnih centaršuteva, dva dodavanja Mesiju koji ih je prosledio Fernandesu, a ovaj zaledio odbranu Lala šutevima u okvir i do stative, bili su dovoljni da se Argentinci psihički vrate u meč. Taman pred penale.

 

A, tamo su neprevaziđeni. Dibu Martinez je skinuo prva dva šuta Holanđana i zaplesao pred prepunim tribinama, Mesi je još jednom, hladnokrvno plasirao loptu po sredini gola i nastavio da sanja. Prvu meč loptu je imao Fernandes, junak iz prethodnih mečeva, ali je promašio ceo gol. Ali Sudbina je ove noći imala drugačije planove za heroja. Poslednji penal je izveo Lautaro. 

 

Hvaljen pre prvenstva, najbolji strelac u kvalifikacijama, uigravan sa Mesijem i spreman za velika dela, potonuo je na dno zbog silnih promašaja u prve dve utakmice. Kao da se duh Iguaina uvukao u centarfora Intera. Ali, Lautaro je ostao jak. I fokusiran. I kad je ušao kao zamena, u pogledu mu se videla želja. A, sudbina ga je nagradila. Nije dao gol u produžecima, a mogao je. Ali je pogodio penal u petoj seriji i otrčao ka tribinama. 

 

Čast južnoameričkog fudbala u završnici Mundijala braniće Argentina. U polufinalu čeka Hrvatska. Vreme za osvetu za onaj debakl u grupi od pre četiri godine je tu. Mesi će oboriti rekord Lotara Mateusa. Možda i Batistute, ako postigne gol. 

 

Argentina verovatno nije najbolja reprezentacija na ovom svetskom prvenstvu. Bolji su i Francuzi i Brazilci. Možda i Englezi i Portugalci. Ali su najbolja ekipa drugara za pivo i za fudbalicu. I da slave i da se pobiju. A svlačionica diše kao jedan. I nosi ih strast, toliko potrebna u ovakvim vremenima. I zato će možda i u finale. Možda i na tron.

 

U Kataru je besana noć za mnoge. U Splitu, Zadru, Zagrebu, Buenos Airesu, Kordobi, Mar del Plati se slavi. U Amsterdamu, Roterdamu, Riju i Sao Paolu plače i tuguje. I čeka neko novo prvenstvo i neka nova šansa. Za možda poslednji ples.