(foto: /)
edamnaest godina nakon smrti nekadašnjeg golmana Barselone i nemačke reprezentacije Roberta Enkea, njegova supruga Tereza ponovo je govorila o porodičnoj tragediji i poslednjim satima njegovog života. Njeno svedočenje podseća na tešku borbu sa depresijom koju je Enke godinama vodio daleko od očiju javnosti.
Robert Enke bio je jedan od najboljih nemačkih golmana svoje generacije. Branio je za Barselonu, Benfiku i Hanover, a upisao je i osam nastupa za reprezentaciju Nemačke.
Njegova smrt 10. novembra 2009. godine, u 32. godini, duboko je potresla evropski fudbal i otvorila razgovor o mentalnom zdravlju profesionalnih sportista.
Povodom 17. godišnjice tragedije, njegova udovica Tereza Enke gostovala je u podkastu "Wie geht's? Mit Robin Gosens", koji vodi nemački reprezentativac Robin Gosens.
Govorila je o danima koji su prethodili suprugovoj smrti, dugogodišnjoj borbi sa depresijom i osećaju da se njegovo stanje konačno popravlja.
Poslednje veče: "Zagrlio me je, poljubio i rekao da me voli"
Tereza se prisetila večeri koju je sa Robertom provela kod kuće. Ništa u njegovom ponašanju nije joj nagoveštavalo da će ga sledećeg dana izgubiti.
"Zagrlio me je, poljubio i rekao: 'Volim te'. Mislila sam da stvari konačno kreću nabolje", ispričala je.
Sutradan je Enke rekao da želi da dodatno trenira, iako je imao slobodan dan.
Kada se do večeri nije vratio, Tereza je počela da brine. Pozvala je njegovog trenera golmana i saznala da Robert nije bio na treningu.
Ubrzo je dobila vest o njegovoj smrti.
"Sve je bilo kao na filmu. Sve je bilo potpuno konfuzno", prisetila se.
Smrt ćerke Lare ostavila je dubok trag
Porodica Enke prošla je kroz veliku tragediju još 2006. godine, kada je njihova dvogodišnja ćerka Lara preminula od posledica srčane mane.
Tereza je u razgovoru sa Gosensom objasnila da je taj gubitak duboko pogodio oboje.
"Mislim da Robert nikada nije uspeo da obradi taj gubitak onako kako je trebalo", rekla je.
Priznala je da tada nisu potražili stručnu pomoć kako bi se zajedno suočili sa tugom.
Fudbal je Robertu predstavljao važan oslonac, ali mu nije mogao zameniti lečenje i podršku potrebnu za borbu sa depresijom.
Tereza je podelila i bolno sećanje na poruku koju je Robert ostavio tokom poslednje posete ćerkinom grobu.
Na malom srcu napisao je: "Lara, tata dolazi."
Zašto je već sutradan odlučila da govori pred kamerama?
Jedan od najupečatljivijih delova razgovora odnosi se na Terezinu odluku da već dan nakon suprugove smrti izađe pred novinare.
Dok su predstavnici Hanovera razmišljali kako da javnosti saopšte šta se dogodilo, ona je insistirala na otvorenosti.
"Prestanite. Jednostavno ćemo reći istinu. Želim da govorim. To mu dugujem", prisetila se svojih reči.
Nije želela da javnost nastavi da nagađa o Robertovom zdravstvenom stanju niti da se njegova bolest prikriva.
Upravo je ta odluka pomogla da Enkeova tragedija postane važan trenutak u javnom razgovoru o depresiji u nemačkom sportu.
Sedamnaest godina kasnije, njegova priča i dalje pomaže drugima
Tereza Enke danas vodi Fondaciju Robert Enke, osnovanu 2010. godine, koja radi na podizanju svesti o depresiji i pružanju podrške ljudima koji se suočavaju sa psihičkim teškoćama.
Njena poruka nije da se svaki tragičan ishod može predvideti, već da se depresija mora ozbiljno shvatiti i da traženje stručne pomoći ne predstavlja slabost.
Priča Roberta Enkea posebno je važna u profesionalnom fudbalu, gde pritisak rezultata, očekivanja javnosti i potreba da se stalno pokazuje snaga mogu otežati otvoren razgovor o psihičkom zdravlju.