Marko Dević, velika fudbalska zvezda u Ukrajini. (foto: Getty Images)
Timovi Šahtjora iz Donjecka i kijevskog Dinama nisu se mogli zamisliti bez igrača iz Srbije, a jedan Beograđanin, Marko Dević čak je igrao za reprezentaciju Ukrajine i postigao sedam golova.
Fudbal trpi kad počne rat. Baš kao i narodi. Kao i uvek kada su oružani sukobi bilo gde u svetu. Na žalost, takav je slučaj i sa Ukrajinom i
Rusijom. Rat između dve suverene države zaustavile su loptu,
UEFA je donela teške odluke, da se ruski klubovi eliminišu iz evro kupova, reprezentacija igra bez obeležja i na neutralnom terenu. Kazna zbog napada.
Sa druge strane, ukrajinska Vlada je nedavno saopštila da na 30 dana suspenduje sve sportske aktivnosti pa i fudbalsku ligu. Moralo je tako.
Godinama, ukrajinski fudbalski klubovi, igrali su zapaženu ulogu u Evropi. Veliki novac su počeli da ulažu. Pre svega milijarder
Rinat Ahmetov u klub iz Donjecka. Perjanice, naravno velikani
Šahtjor i kijevski
Dinamo. Uz njih
Metalurg, Metalist, Černomorec...Uvek jaki, uvek čvrsti i uvek u timu - Srbi.
Veliki broj srpskih fudbalera igrao je zapaženu rolu u ukrajinskom fudbalu, a jedan Beograđanin,
Marko Dević, otišao najdalje, uzeo je pasoš te zemlje i poneo plavo-žuti dres Ukrajine. Igrao je pored velikog
Andreja Ševčenka i čak postigao het-trik za reprezentaciju. Bio je član selekcije na
Evropskom prvenstvu 2012. u Poljskoj i Ukrajini. Sjajni napadač je u periodu od 2008. do 2014. godine zabeležio čak 35 utakmica za nacionalni tim i postigao sedam golova. U sezoni 2007/2008. bio je najbolji strelec ukrajinske Premijer lige sa 19 golova što mu je i otvorilo vrata nacionalne selekcije. Igrao je tada za Metalist
iz Harkova.
Marko Dević je u Srbiji igrao za Zvezdaru, Železnik, Radnički Novi Beograd i Voždovac.
Posle 14 godina u Ukrajini, vratio se u svoj Beograd, u svoj
Voždovac i brzo završio karijeru u 35. godini. Dević je deo karijere proveo i u gigantu Šahtjoru iz Donjecka gde je u koknurenciji sjajnih Brazilaca u timu zabeležio samo 12 mečeva ali je uspeo da četiri puta pogodi mrežu.
Za razliku od Devića, u Šahtjoru su od Srba fantastičan utisak ostavili
Igor Duljaj i
Zvonimir Vukić. Stekli su status legendi. Navijači su ih
obožavali, bili su deo kluba u zlatno doba. Duljaj čak sedam godina, uzeo je četiri titule a Vukić pet sezona i dva šampionska lovora.
Pored njih crno-narandžasti dres nosili su i
Nenad Lalatović, Bojan Neziri, Predrag Ocokoljić i nekadašnji Partizanovac i bugarski
reprezentativac
Predrag Pažin.
Goran Gavrančić je prošao fudbalsku školu Crvene zvezde ali nikada nije igrao za prvi tim.
Kada je drugi ukrajinski velikan u pitanju, Dinamo iz Kijeva, takođe je bilo srpskih igrača koji su ostavili neizbrisiv trag. Pre svih
Goran
Gavrančić i
Miloš Ninković. Visok, snažan, hrabar, Gavrančić je zadužio plavi dres Dinama a došao je iz malenog
Čukaričkog a ostao čak sedam godina. Odigrao 135 utakmica i dao 22 gola. Iz slobodnjaka je dao gol i
Romi u meču
Lige šampiona koji je prekinut. Ima četiri titule sa Dinamom. Ofanzivni vezista Miloš Ninković za devet sezona ima dve titule, 109 utakmica i 14 golova. On i dalje vrlo uspešno igra u Australiji.
Dinamove boje branili su i aktuelni štoper
Crvene zvezde i selekcije Austrije
Aleksandar Dragović, pa desni bek
Marjan Marković,
Radoslav Petrović, pa velika zvezda padalica i nekadašnji fudbaler
Real Madrida Perica Ognjenović a trenutno na spisku igrača je štoper
Aleksandar Pantić.
I u drugim klubovima bilo je srpskih igrača koji su bili zvezde tima. Opremu Metalurga nosili su
Ivan Gvozdenovcić, Marko Grubelić,
Nenad Mladenović, takođe Bojan Neziri, golman
Vladimir Dišljenković, Ilija
Stolica, Slobodan Marković i Bratislav Ristić.
U Metalistu, pored Marka Devića koji je tu i dobio pozov da igra za reprezentataciju Ukrajine i gde je postigao 64 gola na 148 utakmica,
igrali su još i
Milan Obradović, Aleksandar Trišović i tragično nastradali
Miljan Mrdaković.
Dakle, Srbi i Ukrajina lepa priča. Kada se jednom rat završi, biće nastavljena. To je sigurno.