Princ Enco: Kraljevstvo na obe obale River Plate

Malo je igrača koji su imali tu sposobnost da utiču na Igru. Da je menjaju, osavrmenjuju i utiču na mlade igrače kao On. Da u isto vreme osvajaju najveće trofeje i sa klubovima i sa reprezentacijom, da budu cenjeni i poštovani od strane najvećih rivala i njihovih navijača, a da od svojih budu postavljeni na pijedestal na kome će ostati zauvek. Kada se tome doda da je slavu stekao u zemlji najvećih rivala, onda sve postaje legenda.

 

River je oduvek imao velike igrače, sjajne pojedince i timove koji su znali sve sa loptom, koji su na noge dizali publiku širom južnoameričkih fudbalskih borilišta. Borce i virtuoze, majstore driblinga i kraljeve odbrana, svi su bili idoli na "Monumentalu". I Labruna, Moreno i Pedernera, i Di Stefano, pa Filjol i Pasarela, Krespo i Ortega, spisak je beskonačan. Ali kada pitate navijače Milionera, ko je taj, najbolji ikada, veliki broj će vam reći - El Principe. Princ. Enco Frančeskoli Uriarte.

 

 

Urugvajac. Legenda najvećeg tima Argentine. I jednog od najvećih u Južnoj Americi, ali i svetu. I to u dresu kluba koji nosi ime reke koja razdvaja dve zemlje.

 

Počeo je u rodnom Montevideu. Iako navijač Penjarola, u kome je prošao probu još kao srednjoškolac, zaigrao je za Vondererse, tim iz glavnog grada Urugvaja. Ćutljiv i povučen, na terenu i van njega, nosio je nadimak Mršavi, i stalno je žvakao žvaku, I na treninzima i na utakmicama. Pravdao se da je to da bi izbegao da mu se usta suše. 

 

Odmah je zadivio stručnjake svojom elegancijom u igri, gracioznim potezima koje kao da je ukrao od baletskih igrača. Već u prvoj sezoni je stekao nadimak Princ, koji će nositi naredne dve decenije.

 

 

Stekao je i veliki broj obožavalaca. Vonderersi su završili kao drugoplasirani, ostvarivši najbolji plasman u poslednjih pola veka. Sledeće sezone treći, odmah iza velikana, Nasionala i Penjarola. Enco je bio sjajan pa je poziv u reprezentaciju i debi za Seleste bio logičan sled stvari.

 

Vrata slave su se polako otvarala. Interesovanja velikih su bila svakodnevna i Princ je rešio da pređe La Platu. Na "Monumentalu" su ga dočekali sumnjičavi pogledi starijih i velika nadanja mlađih. 

"Pa zar će jedan Urugvajac da nam bude plejmejker pored ovoliko naše dece?", pitali su se ovi prvi. "On će nam doneti ono što niko nije, On će postaviti River na sam vrh, tamo gde i pripada",tvrdili su mlađi, prepuni nade.

 

Iako je među Milionere stigao kao velika zvezda, ovenčan titulom kontinentalnog šampiona sa svojom reprezentacijom, prvom od tri koje će u karijeri osvojiti, na početku nije sve išlo tako glatko. Sedeo je na klupi, ulazio po pola sata, i tek pri kraju sezone je dobio mesto među starterima. 

 

 

River je stigao do finala prvenstva ali nije mogao do titule, Fero Karil Oeste je bio dominantan. Ipak, 1984. je Enco proglašen najboljim igračem Južne Amerike. Iako nije bio prvak Argentine, ponude su stizale jedna za drugom za sjajnog ofanzivnog vezistu. 

 

Jedna takva, ona najnepristojnija je stigla od Amerike Kali, koja je, kasnije će se ispostaviti finansirana od strane narko-kartela iz ovog kolumbijskog grada.

 

Sportski motivi su pobedili miris novca, a san da sa Riverom postane šampion zvezda vodilja za Princa. Sledeća sezona je bila njegova. Nije pogrešio što je ostao na "Monumentalu". Najbolji igrač Argentine, prvi stranac ikada koji je zaslužio tu čast. Stariji navijači Milionera su bili ućutkani. Titula je vraćena u predgrađe Nunjez, najviše zahvaljujući njegovim golovima. A zabio ih je 25. 

 

 

Da je igrač za velike utakmice, Enco je pokazao kad je bilo najpotrebnije, u odlučujućem meču protiv Argentinos Juniorsa. Tog 27 januara 1986. na "Monumental" je stigao Argentinos, sjajni sastav sa nekoliko reprezentativaca Argentine, koji će par meseci kasnije postati svetski šampioni u Meksiku. Na početku jedan pregrub start Pavonija nad Frančeskolijem, koji umalo nije polomio ključnu kost premetnuvši se preko glave. To je samo naljutilo Princa, a ceh je platio Maradonin bivši klub.

 

Na 1:0 za domaće, Princ je bio srušen na sredini terena, ali je sudija pustio prednost jer su domaći imali loptu. Posle dva pasa River je stigao nadomak šesnaesterca gostiju, Frančeskoli je stigao u napad, dobio loptu, izlomio dva čuvara, prebacio loptu sa leve na desnu nogu i pogodio kontra ugao. "Monumental" je proključao. 

 

Zatim su se domaći povukli, i čekali šansu iz kontre. Dočekali su je posle pet minuta, i River je već vodio sa 3:0. A onda jedna glupost reprezentativca Pumpida, i utakmica dobija drugu dimenziju. Uhvatio je jednu loptu u svom petercu, ali ga je centarfor Argentinosa malo zakačio po ruci i ispustio je loptu koja je krenula ka praznom golu. Iznerviran, krenuo je ka igraču gostiju koji mu je već okrenuo leđa, jer je sudija u međuvremenu svirao faul za River. Sapleo ga je sa leđa, bezobrazno, i sudija je Pumpidu pokazao crveni karton. 

 

 

Na gol Rivera je stao, kasnije legendarni, Serđo Goikoečea, a poluvreme je završeno 3:0 za domaće. U nastavku, šou program u režiji dva sjajna fudbalera. Borgi je nameštao i davao i Juniors je stigao do 3:2. Onda je Princ povukao kontru i jedna lopta je jedva prešla gol liniju gostiju. Ali dovoljno za 4:2, za proteste gostiju i isključenje Domeneča, ali i za izjednačavanje snaga na terenu. U sledećem napadu, Borgi pogađa Videlu u trepavicu, a ovaj daje Goikoečei glavom sa deset metara gol "kroz uši". Spektakl.

 

Pet minuta pred kraj, River ostaje sa devet na terenu, a strah se uvlači u kosti navijača Milionera. Frančeskoli ipak nije dozvolio da titula ne završi u vitrinama najtrofejnijeg tima Argentine. Sa svoje polovine ja sjajno pronašao Amućastegija, strelca prvog gola, i kad je ceo stadion već video loptu u mreži, ovaj je kašikom pokušao da lobuje istrčalog golmana gostiju. Lopta je odskočila na dva metra od gola i za par centimetara prešla preko prečke. 

 

Na drugoj strani, sav zadihan, ali i sam kao duh, stajao je Princ. Ipak, u poslednjem minutu ovog legendarnog meča, izašao je jedan na jedan sa golmanom, koji je van šesnaesterca dirao loptu rukama, Frančeskoli je nekako isčeprkao i poslao u nebranjenu mrežu. Kasnije je ostalo još samo vremena da Videla smanji sa "kreča", ali nedovoljno za povratak. Konačnih 5:4, za ogromno slavlje na "Monumentalu" i za mesto u istoriji River Plejta. 

 

 

Mesto u istoriji slavnog kluba je te sezone zaslužio spektakularnim golovima. Par dana pre ovog meča, u Mar del Plati je River igrao protiv Poljske, revijalni meč. Poljaci su na turneji igrali protiv pet najvećih argentinskog fudbala. Gubili su posle poluvremena sa 1:0, a onda je Đekanovski, isti onaj koji je Partizanu u dresu Seltika u Glazgovu dao četiri komada i ispao iz tadašnjeg Kupa Kupova, počeo svoj ples. Očas posla su evropljani preokrenuli i došli do 4:2, ali Princ ne voli da gubi. 

 

Čak ni prijateljske, ni revijalne utakmice. River je uspeo da izjednači a onda trenutak magije. Centaršut na levu stranu šesnaesterca, Glavonja Ruđeri vraća loptu na sredinu, na petnaest metara, prijem na grudi i jedina logična stvar kad ste leđima okrenuti golu. Makazice. U same rašlje gola Poljske. Najlepši gol koji je ikada dao. 5:4, u poslednjem minutu. Ludilo.

 

Balašević ima one sjajne stihove u Lakonogoj-tad i nikad više, miriso je sneg na jorgovan. U Argentini se tad i nikad više,u tih par dana, od strane domaćih navijača, orilo iz hiljada grla, U-ru-gvaj, U-ru-gvaj, sve u čast Princa. Lakonogog driblera kakvog su oduvek čekali u Nunjezu. Seo je na tron, i nikada više nije ni sišao sa njega.

 

 

Ni kada je ovenčan slavom otišao u Evropu, u pariski Rasing, gde je bio tri godine zaredom najbolji strelac ekipe. Pa ni kada se preselio južnije, da bi bio prvak sa Olimpikom iz Marselja, ili epizode u Italiji sa Kaljarijem i Torinom. Ipak, kraljevstvo na obali srebrne reke je čekalo svog Princa. 

A on se vratio da opet bude šampion. I Argentine, ali i Južne Amerike. I to pod stare dane. Za tri godine, četiri titule sa Riverom, Kopa Libertadores, i za kraj Superkopa Sudamerikana.I to u trideset sedmoj. 

 

Ljubav prema fudbalu ali i neviđeno umeće je često imao prilike da demonstrira na revijalnim utakmicama, i na oproštajnim mečevima sjajnih fudbalera. Tako je na Orteginom oproštaju dao četiri gola, i to u 50. godini života.

 

 

Uticaj ovog fudbalera na Igru je nemerljiv. Sjajni dribling, brzina i oko za gol, a takođe i sposobnost da se transformiše posle pasa iz sredine u napadača i da postigne gol,su ga učinili idolom mnogih velikih majstora fudbala koji su došli kasnije.

 

Posle jednog revijalnog meča u organizaciji UNICEF u Ženevi, Princ je sa sinom sišao na večeru u hotelski restoran. Za stolom ih je čekao slavni Zi Zu, Zinedin Zidan. Kada ga je ugledao, mlađi Frančeskoli se zbunio, ali je ipak smogao snage da svom idolu postavi pitanje koje ga je mučilo mesecima:
"Kako možeš tako dobro da kontrolišeš loptu, čak i grudima i pri okretu?"

 

"Pitaj svog oca, mali, od njega sam sve to i naučio", zahvaljivao se slavni Francuz svom idolu.