SRB | SLO | ENG

Nogomaniak

Prokletstvo Mundijala: Kletva skinuta posle dve decenije

Aleksandar Đokić 7. januar 2023 0 Komentariši
Slavlje Argentinaca u Kataru. (foto: Getty Images)
Latinoameirčke reprezentacije, pre svih Brazil i Argentina, dva puta slavile na šest Mundijala u ovom milenijumu.
Godina prođe, dan nikako, da citiram čuvenog glumca, begunca, osuđenika. Južna Amerika je čekala i dočekala. 22 godine su duge, preduge. Za suze, za nadanja i očekivanja. I naročito za razočarenja. A njih je bilo mnogo više u prethodnih gotovo četvrt veka. Brazil je čekao šestu krunu, Argentina Terseru, a maleni Urugvaj da posle 1930. i 1950, ponovo stasaju neke nove zvezde koje bi mogle na sam vrh fudbalskog Olimpa.

Kolumbijci su se nadali nekoj novoj zlatnoj generaciji sličnoj onoj Valderaminoj, Čileanci su posle dva vezana trofeja u finalima Kopa Amerika verovali da mogu da naprave novi iskorak i oduševe milione navijača na istočnoj obali Južne Amerike.

Ipak, generacije klinaca su stasavale na sećanjima, na prepričavanjima, ali nisu uspele da osete kako izgleda živeti u zemlji svetskih fudbalskih šampiona.

Nemačka 2006.

Razočarenja su bila mnogo češća. Brazil je na smotru u Nemačku 2006. stigao kao svetski šampion, ali je krunu predao već u četvrtfinalu protiv Francuza. Argentince je sa klupe predvodio Pekerman, na terenu je, na žalost u onoj goleadi protiv nas, debitovao i Mesi, ali džaba.

U četvrtfinalu im se desilo ono što im se retko dešava, ispali su na penale. I to od Nemaca. Stari rivali su bili precizniji sa kreča, smireniji u penal seriji i otišli dalje. Ostali Latinosi se nisu baš proslavili, Paragvaj je ispao u grupi dok je Ekvador prošao do osmine i tu završio takmičenje.

Južna Afrika 2010.

Četiri godine kasnije, očekivanja su opet naravno bila ogromna. I postavka je bila maestralna. I istorija je bila na strani Latinosa, nije se igralo u Evropi, a kada se tako nešto dogodi, zna se, titula putuje u Južnu Ameriku. Čak pet selekcija je došlo sa zelenog kontinenta, i svi su prošli među šesnaest.

Čile je morao na Brazil već u osmini, i ispao. Paragvaj je dobio Japan na penale, dok su velikani sa "La Plate" rutinski eliminisali Južnu Koreju i Meksiko. Opet je za velikane četvrtfinale bilo krajnji domet. Maradona na klupi i Mesi na terenu su samo mogli da pruže ruku Nemačkoj, koja ih je kući poslala sa četiri gola u mreži.

Diego Forlan Urugvaj
Dijego Forlan, urugvajska zvezda(foto: Getty Images)

Holanđani
retko dobijaju Brazil, ali su ih 2010. eliminisali pobedom (2:1), najavivši najveće domete. Španija je izbacila minimalcem čvrsti Paragvaj, dok je Urugvaj odigrao jednu od najuzbudljivijih utakmica na Mundijalima u svojoj istoriji. A ona je bar bogata i prepuna nezaboravnih mečeva.

Gana koju je sa klupe vodio Milovan Rajevac je mogla kao prva afrička selekcija ikada u polufinale. Sjajno su igrali, poveli protiv Urusa na kraju prvog dela, ali je Forlan početkom drugog dela poravnao. Do kraja je ostalo nerešeno, kao i u produžecima. A moglo je da bude drugačije.

U 120. minutu je na gol liniji Suarez igrao rukom, sprečivši čist gol Gane, pa je isključen, a Đan je imao šansu života. Promašio je penal, i razočarao milione na kontinentu. Kasnije je pogodio u penal seriji, ali nedovoljno. Kada se Urugvaju pruži i najmanja šansa oni je iskoriste. I tako kroz istoriju. Na kraju su bili četvrti, a Forlan je bio najbolji strelac turnira. Malo od Latinosa, premalo.

Brazil 2014.

Već 2014. je sve bilo spremno da se titula konačno vrati na Južnoamerički kontinent. Čak šest selekcija sa kontinenta je bilo na startu takmičenja, pet kroz kvalifikacije i Brazil direktno kao domaćin. Opet je pet timova prošlo u nokaut fazu, ispao je samo Ekvador.

Ako je bilo malo i sreće u grupnoj fazi, Fortuna je Latinosima potpuno okrenula leđa u nokaut fazi. Žreb je već u osmini finala spojio čak četiri selekcije sa kontinenta, Brazil i Čile i Kolumbiju i Urugvaj. Domaćini su, posle 1:1 iz prvih pola sata morali na penale da traže prolaz dalje. I našli su ga.

Urugvajci su posle sjajnog prethodnog prvenstva morali da se spakuju kući već posle prve utakmice nokaut faze. Kolumbijci, koji su inače najmnogoljudnija zemlja španskog govornog područja u Južnoj Americi, sa preko pedeset miliona stanovnika, su sa dva laka komada poslali kući dvostruke svetske i dvostruke Olimpijske šampione.

James Rodriguez Kolumbija
Hames Rodriges (foto: Getty Images)

Takođe je ovaj turnir iznedrio Hamesa Rodrigesa, mladu zvezdu Kafeterosa. Argentinci su bili u potpuno drugom delu žreba, planirani za veliko finale Nejmara i Mesija. Četvrtfinale je Brazil spojio sa Kolumbijcima i ovi drugi su morali kući. Lakše nego što rezultat kaže (2:1). Da sad pitate Brazilce, da li bi pristali da su tu utakmicu izgubili i da su se tada oprostili od Mundijala, svog Mundijala, devedeset posto bi vam odgovorilo potvrdno.

Dok su Argentinci sebi krčili put ka finalu tako što su sa po 1:0 pobedili zemlje Beneluksa, naravno dve od tri zemlje, siroti Brazilci su u Belo Horizonteu doživeli najveći debakl na prvenstvima sveta u svojoj istoriji. Nemci su im za poluvreme dali pet, a na kraju sedam komada, i zavili ih u crno. Nisu se oporavili ni u borbi za treće mesto.

Nemci su na krilima istorijske pobede, rešili da i u finalu ispišu istoriju. Da postanu jedina evropska selekcija koja je trijumfovala na američkom kontinentu. I uspeli su, savladavši Argentinu. Ni sjajna podrška sa tribina, ni Mesi na terenu nisu pomogli Gaučosima.

Promašivali su i Mesi i Palasios a naročito Iguain, nisu koristili čak ni poklone nemačke odbrane, I kazna je stigla. Na ovom prvenstvu nevidljivi Gece je u drugom produžetku primio loptu na grudi i odmah je šutnuo volejem u mrežu Romera. I skamenio milione srca u Argentini.

Rusija 2018.

Sledeća šansa uz gromoglasnu najavu se ukazala u Rusiji. Opet su Argentinci svrstavani u red favorita, Mesi se vratio u reprezentaciju posle dva izgubljena finala od Čilea u Kopa Americi, i obezbedio plasman u direktnom duelu sa Ekvadorcima.

Pored slavnog trija svetskih šampiona sa zelenog kontinenta, na smotru u Rusiju su stigli i Kolumbija i,posle dugo vremena, Peru. Ispostaviće se da je taj dolazak ipak bio turistički.

Urugvajci sjajni u grupi sa domaćinom, sve tri pobede. Brazil, na našu žalost, nije imao sve tri pobede, a baš je mogao posle trijumfa nad našom selekcijom da dobije i Švajcarsku. Kolumbija sa prvog mesta u grupi je otišla u nokaut fazu.

Da nešto nije u redu sa svetskim vicešampionom, Argentinom se videlo u duelu sa Hrvatima, koji su pobedili glatko, sa 3:0 i ogoleli sve probleme Albiselestea. Kolumbijci su ispali, opet tek posle penala, od Engleza, što je jako čudno, znajući kako Englezi šutiraju penale na najvažnijim takmičenjima.

Smušeni Argentinci su u osmini finala igrali derbi sa Francuzima, i u goleadi se oprostili još jednom od trofeja pre iole ozbiljnije borbe. Galski petlovi su na sledećoj stepenici, četvrtfinalu, eliminisali i drugog velikana sa "La Plate", Urugvaj, dosta lako. Na istom stepeniku su zastali i Brazilci, kao po kletvi. Bolji su bili Belgijanci, i turniru doneli čisto evropsko polufinale.

Katar 2022.

O Kataru, prvom šampionatu igranom u sred sezone u Evropi, su ispričane mnoge priče. Biće ih još, naravno. Ipak, čekanju jednog celog kontinenta na titulu najboljih u igri koja je tamo uvek malo više od igre, je konačno došao kraj. Argentinci slave svoju Terseru, svog Mesija, i sve ostale heroje. I slaviće još dugo.

Lionel Messi Argentina
Lionel Mesi sa peharom (foto: Getty Images)

Prizivali su sve moguće i nemoguće vradžbine još pre turnira, tražili razna poređenja sa 1986. i onom Maradoninom titulom iz Meksika. Ipak, ono o čemu malo ko na kontinentu razmišlja je "prokletstvo četvrte titule".

Brazil, koji sada ima pet zvezdica na grbu, je svoju četvrtu titulu čekao 24 godine. Treću, osvojenu u Meksiku '70. sa onom sjajnom Peleovom generacijom i onih čuvenih "pet desetki" na terenu, dugo nije mogao da zameni četvrtom. Tek u Americi 1994, posle penala u finalu sa Italijom, Kafu, Bebeto i Romario su zaseli na svetski tron i skinuli prokletstvo.

Isto se dogodilo I Italijanima koji su treću titulu uzeli 1982. u Španiji sa tada nezaustavljivim Paolom Rosijem, pa morali da čekaju do 2006. i drugi Nemački Mundijal da prišiju četvrtu zvezdicu.

Kad smo već kod Nemaca i Nemačke, i oni su svoju četvrtu šampionsku titulu morali da čekaju gotovo četvrt veka. U oba finala, i onom Italijanskom 1990. i onom Brazilskom 2014. su pobedili Argentince.

I tako, treba braniti titulu u Americi, Meksiku i Kanadi za tri i po godine, I probati pobediti sve oponente ali i prokletstvo. Videćemo šta kaže Mesi, možda mu se svidela šetnja po terenu i prodaja znanja na vrhunskom nivou, pa odluči da obori sve rekorde i uhvati se u koštac i sa ovim prokletstvom. Videćemo.

KOMENTARI

0
Vest nema komentara.

ODGOVORI NA KOMENTAR

PONIŠTI
OBJAVI

SREDI KOMENTAR

PONIŠTI
SAČUVAJ

Poslednji komentari

Najviše komentarisano

Istaknuto

Joviću nešto nedostaje. Može utjecati na određene utakmice, ali mu nije sudbina da igra važnu ulogu, a Milan će trebati napadača koji će znati pretvoriti prilike u golove. Teško je osloniti se na Jovića. Možda će se u budućnosti poboljšati, ali trenutno ne djeluje kao napadač koji bi mogao odigrati ključnu ulogu za Milan. ...više
Masimo Ambrosini
Protiv Srbije? Rekao bih ovako. Oni sami nam daju dodatnu motivaciju. Ne bih prognozirao ništa, govorio bih nakon utakmice. Verujem u nas! Njihovi komentari i provokacije me dodatno pale, molim ih da ih bude što više. Jedva čekam tu utakmicu. Moje koreni su iz Srbije, ali na ovoj utakmici idem na sve ili ništa. Oni će imati navijače, mi takođe, daćemo sve od sebe i nadamo se dobrom kraju. ...više
Petar Stojanović
Vrlo dobro poznajem Ćabija Alonsa i smatram da sanja samo o Liverpulu. Pretpostavljam da će se već ovog leta vratiti na Ostrvo i naslediti Klopa. ...više
Bastijan Švajnštajger

Anketa

Da li ste za to da Nacionalni stadion ponese ime Siniše Mihajlovića?

Svi glasovi: 2662
Nogomania.rs
Sve ostalo je nebitno.

Portal www.nogomania.com jedan je od najposećenijih sa sportskim sadržajem u regionu.

Na dnevnom nivou se nude sadržaji iz sveta fudbala, a na medijskom prostoru prisutan je od 2000. godine.