Švaba simbol SFRJ: Čovek koga su mrzeli i obožavali

Ko je bio Ivica Osim - Švaba? Svako stariji, bez pristupa internetu, kao iz topa će da ispuca da je sa njegovim Željom čuda činio, da je napravio poslednju veliku fudbalsku Jugoslaviju, da je pred rat majstorski vodio Partizan. Da je jedan od najvećih trenera - SFRJ! Svako mlađi, iste te podatke može da nađe onlajn. Ali, dušu, dušu može samo da oslika lični doživljaj Ivice Osima. Za potpisnika ovih redova, bio je fudbalska ikona.

Kao igrača ga se ne sećam, a samim tim što je, i pored suspenzije zarađene kada je Željo pustio Hajduk u poslednjem kolu lige, zaslužio dres sa državnim grbom, govori o njegovom znanju. Kao treneru, tu mogu samo da se poklonim. I da nešto podelim viđeno očima zaljubljenika u fudbalsku igru, čije je odrastanje obeležio baš Ivica Osim, onako u poluotkopčanoj trenerci.

Zahvaljujući "Indeksovom radio pozorištu" i "Top listi nadrealista", ali i rezultatima brzo je dobio i alternativna imena: Sem Rub, Ivica Ako... I nisu se libili da teraju šegu sa Sarajlijom, koji ionako nije bio baš zainteresovan da sa javnošću i kroz medije deli intimu.

Njegovi Željo i "plavi"

Meteorski uspon Želje i ono polufinale Kupa UEFA sa Videotonom 1985. lansirali su ga do klupe Jugoslavije. One najteže, jer je velika četvorka Partizan, Crvena zvezda, Dinamo i Hajduk konstantno brojala koliko ko ima igrača u nacionalnom timu, a još su vršeni pritisci i za nacionalni ključ pri sastavljanju reprezentacije. EP u Francuskoj 1984. bilo je katastrofa, tri poraza i beznađe. Svetsko prvenstvo 1986. u Meksiku "plavi" su gledali putem TV prijemnika.

I prihvatio se posla Osima, da sa veteranskim snagama proba da izbori EP 1988. u Zapadnoj Nemačkoj. Zanemario je mlade snage, zlatne Čilenace i kada je pretrpeo poraz na "Vembliju" (2:0), a Zlatko Vujović promašio dva čista gola, već mu je javnost okrenula leđa. Došao je i revanš sa Englezima na "Marakani". O, Bože, izbriši sećanje iz tog novembra 1987.

To je bila poslednja utakmica kada su najvatreniji navijači Crvene zvezde i Partizana sa iste tribine bodrili Jugoslaviju, ili bilo koju reprezentaciju. Na tribinama 70.000 ljudi i prvi put viđen u SFRJ kavez za gostujuće navijače. Pljuštale su uvrede ka Ostrvljanima, a oni su do 25. minuta spakovali "plavima" četiri komada. Neko pametan se setio da zaključa kapije i ne dopusti masi da napusti stadion.

Pošto je najgori meč karijere igrao Marko Elsner, dojučeršnja uzdanica Zvezde, vređali su ga "Grobari", a branili "Cigani" ("Delije" oformljene 1989. prim.aut), a još kada je Srećko Katanec, igrač Partizana postigao gol, počeli su sukobi i na tribinama. Opšte nezadovoljstvo pretočeno je u mržnju prema Osimu, svi su od Vardara pa do Triglava tražili baš Švabinu glavu i to kad se već nazirao problem u raju zvani SFRJ. Iza njega je stao Čiča. Miljan Miljanić je odbranio Osima i dao mu novi ciklus, kvalifikacije za Mundijal u Italiji 1990.

Zlatni period

Tek tu je počelo omalovažavanje, kada je u tim vratio Safeta Sušića u 33. godini, a zaobišao zlatne Čileance. Javnost je eksplodirala, a u danu velikog Slobinog mitinga na Ušću u Humskoj je Jugoslaviju protiv Francuske gledalo 7.489 ljudi! A Sušić i Dragan Stojković Piksi su dva puta sustizali prednost "trikolora" i preokrenuli meč. Pobeđena je i Norveška u Oslu, pa je zagrebački duel sa Škotima bio presudan.

Na "Maksimiru" se našlo 42.500 ljudi koji su zdušno bodrili Jugoslaviju. Gosti su i poveli, ali su Srećko Katanec, Stiv Nikol autogolom i Zlatko Vujović preokrenuli rezultat i Jugoslaviju lansirali kao prvu evropsku reprezentaciju koja je osigurala plasman u Italiju. I odjednom su svi voleli Švabu.

Pre i posle Mundijala igrana su tri derbija lige SFRJ. Prvo je 1989. Partizan igrao u Zagrebu i viđene su prvi veliki neredi. Tuča "Grobara" s policijom, rušenje ograde, i nacionalistička skandiranja. U maju 1990, baš pred meč Dinamo - Crvena zvezda koji nije ni odigran na "Maksimiru", svašta se dešavalo, a navijači sa svih strana su govorili da ih reprezentacija i Italija ne interesuju kao zajednički poduhvat, već ako se sretnu, ima da se razračunaju i na Apeninima. Posle SP, u septembru, prekinut je i meč Hajduk - Partizan, i to je bio kraj jugoslovenskog fudbala u tim okvirima.

Italija vrhunac karijere

Između se ugnezdilo Svetsko prvenstvo. Osim je u Italiju poveo proverene snage, pojačane sa par mlađih Čileanaca. Ipak, stariji su imali prednost. A kada je Lotar Mateus sa Zapadnom Nemačkom deklasirao "plave" u Milanu (4:1) svi su pomisli da sledi nova noćna mora.

Usledile su pobede nad Kolumbijom (1:0) i UAE (4:1) i izborena je osmina finala. Genijalnost Piksija tada dolazi do izražaja i Jugoslavija sa dva njegova gola, posle produžetaka, eliminiše Španiju (2:1). Na redu je svetski prvak - Argentina, na čelu sa Maradonom.

I 0:0 je stajalo na semaforu i posle produžetaka. Usledili su penali, u kojima Tomislav Ivković brani Maradoni i Trolju treći i četvrtu seriju, Jugoslavija ima dva, a Argentina samo jednog izvođača i 2:2. Ka lopti kreće Faruk Hadžibegić, ali ga vraćaju, jer je prijavljen kao peti penaldžija i ta smušenost dovodi do oba promašaja Jugoslavije, a Dezoti donosi Argentincima polufinale, kasnije i finale. Ispostaviće se da je Jugoslavija izgubila meč samo od šampiona sveta, Nemačke i na penale od finaliste, Argentine!

Odlazak u legendu

Osima kuju u zvezde, Švaba je genije, opet od Triglava pa do Đevđelije, a ispostaviće se, to je bila i poslednja velika fudbalska ljubav one, velike SFRJ. Raspad države je ubrzo počeo, Švaba je stigao u Partizan i nikad jačoj Zvezdi, koja se okitila evropskom i svetskom krunom u četiri derbija nije dozvolio pobedu, već je upisao trijumf i tri remija u četiri meča. I, povukao se, i iz reprezentacije koja je izborila EP u Švedskoj 1992. Bila favorit, ali nikad nije zaigrala, zbog prvih velikih sportskih sankcija uvedenih u istoriji. I iz Partizana, jer je već počeo rat i u BiH.

Odluku je objasnio kroz suze.

"Ovo je moj privatni neki gest. Vi ga možete protumačiti kako hoćete. To je moja lična odluka. Neću da govorim zbog čega, i da objašnjavam, vi vrlo dobro znate. Ako ništa drugo, i jedno što mogu da učinim za taj grad, pa da se i vi sjetite da sam se rodio u Sarajevu, a znate šta se dešava. Toliko", rekao je Ivica Osim – Švaba i otišao u tamo neku Grčku, Austriju, Japan, samo ne na prostore njegove SFRJ. Zemlje u kojoj je omalovažavan i slavljen kao božanstvo.

To je bio Ivica Osim - Švaba. Legenda koja se ne zaboravlja.