Tačno pre 35 godina: Kako su navijači KPR i Fulama zaustavili spajanje

Za engleski fudbal osamdesete godine prošlog veka su bile mračno doba. Požar na "Voli parejdu" u Bradfordu, Hejsel, Hilsboro i zabrana engleskim klubovima da učestvuju u evropskim takmičenjima su mračne tačke tog perioda. Bauk su bili i huligani, a sve to je dovelo dokontroverznog plana Margaret Tačer, a kojim bi navijačima bilo zakonom obavezujuće da nose ličnu kartu da bi prisustvovali fudbalskoj utakmici.

Luton Taun, tada vrhunski klub, otišao je još dalje, zabranivši navijačima Milvola sa od 1986. do 1991. prisustvuju utakmicama. Nekako u pozadini ovih poznatih problema bila je i pretnja spajanja pojedinih klubova u Londonu.

Prvu ideju ovog tipa osmislio je 1982. korumpirani medijski mogul Robert Maksvel, tada vlasnik Oksford Junajteda, koji se dogovorio sa tri člana Redingovog odbora da spoje dva kluba i stvore Themz Voli Rojals. Protesti navijača pomogli su da se projekat osujeti, ali pedesetak kilometara dalje uz put, pojavili su se planovi za spajanje Fulama i Kvins Park Rendžersa.

Tog 24. februara 1987. Marler estejts, na čelu sa predsednikom Fulama Dejvidom Bulstrodom, objavio je na zajedničkoj konferenciji za štampu sa vlasnikom KPR Džimom Gregorijem kupovinu Rendžersa i "Loftus Rouda" sa planovima za spajanje dva kluba. Fulam Park Rendžers je razmatrano kao ime za novi klub koji bi u početku igrao vrhunske utakmice na "Loftus Roudu", a njime će upravljati menadžer KPR Džim Smit, a "Krejven Kotidž" će biti prodat za gradilište luksuznih nekretnina.

Fulam, tada klub iz treće lige i KPR dobro rangiran u Prvoj ligi, prestali bi da postoje u sadašnjem obliku. Marler je takođe posedovao "Stamford Bridž", koji je bio predviđen kao dugoročni dom novog kluba u potencijalnom sporazumu o podeli terena sa Čelsijem.

Besne pristalice Fulama i KPR udružile su snage kako bi se suprotstavile tom potezu, ali u eri pre društvenih medija, planovi za prenošenje njihovog protivljenja zahtevali su nekoliko centimetara u novinskim stupcima i TV i radio vreme. Fulamovi navijači su tražili usluge od poznatih ličnosti tog vremena kao što su glumac Dominik Gard, njegova supruga Šeron Djus i njena koleginica u hit BBC drami Big dil, Rej Bruks.

"Bili smo mobilisani nekoliko godina ranije jer smo na jednoj utakmici imali manje od 3.000 gledalaca kod kuće", priseća se Gard. "Klub je bio kao leš koji se trzao pod vlasništvom Ernija Kleja. Imali smo protestnu grupu, a kada je Klej prodao Marler estejts i Balstrod, bili smo spremni. Ponovo smo osnovali Klub navijača Fulama. Kada je Balstrod najavio Fulam Park Rendžers, svi smo mislili da je koristio droge i jednostavno nije mogao da razume zašto navijači Fulama to ne žele," sećao se Gard.

Bivši igrač kluba Džimi Hil takođe je dao podršku Fulamovoj borbi, predvodeći vatreni sastanak u Hamersmit gradskoj kući zajedno sa bivšim menadžerom Malkolmom Mekdonaldom.

"Ušao sam u Veće i objasnio šta radimo, a žena me je tamo pitala da li želimo da koristimo gradsku većnicu", rekao je Gard. "Razgovarao sam sa Džimijem Hilom jednom ili dvaput, ali ne bih rekao da ga poznajem. Sastanak je bio prilično napet. Tamo je bilo navijača iz drugih klubova i opšti osećaj da smo zajedno".

Iako je navijačima KPR-a nedostajala takozvana moć zvezda, oni su to nadoknadili brzom, ali veoma uspešnom kampanjom koja je samo nekoliko dana kasnije dominirala sportskim izveštajima na TV i radiju i zadnjim stranicama nedeljnih novina. Trevor Kingam, prodavac novina iz Edgvara, vozač kamiona iz južnog Londona Dejv Tomas i Kim Volš, advokat koji podržava Rendžers, bili su rešeni da se suprotstave Balstrodu.

"Postojala je najava da će se navijači KPR i Fulama sastati u pabu u Voksholu u četvrtak uveče i razgovarati o planovima za organizovanje protesta tog vikenda. U to vreme, jedina stvar koju sam ikada napisao bila je kladionica i nikada u životu nisam učestvovao ni u jednom protestu ili kampanji, ali ovo je nekako bilo drugačije", rekao je Dejv Tomas.

Na sastanku su održali strastvene govore navijača iz oba kluba, a bilo je i uzbudljivo obraćanje navijača Kristal Palasa čiji je klub bio povezan sa spajanjem sa Vimbldonom. Sastanak je rezultirao planom da se sinhronizuju protesti te subote kada su Rendžersi igrali protiv Mančester Sitija, a Fulam ugostio Volsol.

"Pojavio sam se u pabu i bilo je lica KPr koja sam prepoznao, a upoznali smo se sa navijačima Fulama koji su, ispostavilo se, bili prilično poznati", rekao je Tomas. "Ali što je još važnije, bili su visoko organizovani, imali su isečke u fasciklama i znali su šta rade i formirali su radnu komisiju. Do kraja noći razgovarao sam sa nekim u baru po imenu Kim Volš i ona je bila advokat i shvatili smo da moramo nešto da uradimo uoči utakmice sa Mančester Sitijem te subote."

Plan je napravljen lako.
"lažno sam se razboleo sledećeg dana i proveo dan štampajući letke, a napravili smo ih preko noći 10.000 u fotokopirnici. U subotu smo stigli na utakmicu rano da ih podelimo, a kada smo stigli tamo, neko je oteo i kamion pa smo se vozili okolo i agitovali."

Nakrcavši navijače KPR na prikolicu kamiona otišli su do Fulama.

"Kada smo stigli, na Stivendž Roudu se okupilo preko 500 navijača i pozdravili su nas kao davno izgubljenu braću iako je kamion bio prekriven Rendžers šalovima, a nas je bilo puno u Rendžers majicama," sećaju se navijači KPR.

Neposredno pre početka utakmice na Loftus Roudu, preko 300 navijača je utrčalo na teren dok je sudija izvodio timove. Menadžer Džim Smit i policajci su takođe izašli na teren i pokušali da ubede navijače da odu, ali bezuspešno.

"Trevor je sve rešio", rekao je Hilton. "Rekao nam je da ostanemo na terenu najmanje 20 minuta i duže ako je moguće. Na taj način ćemo dobiti maksimalnu pokrivenost u vestima. Posle otprilike 25 minuta izašli smo sa terena i kao što su novine videle sledećeg dana, postigli smo ono što smo nameravali da uradimo."

Posledice protesta na Loftus Roudu dovele su do formiranja Udruženja lojalnih pristalica KPR (LSA) na čelu sa Kingamom, koje je odmah videlo da se prijavilo preko 3.000 članova. Stotine pristalica KPR organizovale su sednicu u znak protesta protiv spajanja sa Fulamom.

"Sve što smo mi kao fanovi KP radili bilo je spontano i neobavezno, ali je funkcionisalo. Podrška koju smo imali od ljudi je bila neverovatna. Mi smo bili ti koji su dobili naslove u nedeljnim novinama i to je viđeno kao navijači KPR koji gube svoj klub, a ne kao da smo postali jači jer smo mi preuzeli Fulam. Ako bismo postali Fulam Park Rendžers, znali ste da će to na kraju samo postati Fulam, tako da bi KPR bio taj koji bi izumro, a ne Fulam".

Pošto je Fudbalski savez bio uplašen medijskim izveštavanjem o protestima, njihova početna podrška spajanju klubova je razvodnjena i nekoliko dana kasnije KPR je kontaktirao Tomasa i Volša i pozvao ih da sednu sa Balstroudom.

"Upoznali smo Balstroda i u suštini osporili spajanje i mislim da je uvideo snagu naših osećanja protiv toga. Marler estejts je tada napravio zaokret i rekao da neće biti spajanja i da će dva kluba postojati kao odvojeni entiteti."

Balstrod je nastavio da bude predsednik KPR, dok je Fulam prodat konzorcijumu koji je predvodio Džimi Hil i koji je finansirala porodica Madimen i ostao zakupac "Krejven Kotidža".

Fulamovi navijači su imali još mnoge borbe za klub, a jedna od glavnih je bila za stadion, koji je konačno vraćen klubu kada je vlasnik postao Mohamed Al-Fajed 1997. godine.

"Nikada nismo mogli da pretpostavimo da će neko sa takvim novcem doći da kupi Fulam", rekao je Gard, koji sada radi kao dečiji psihoterapeut.