(foto: Getty Images)
Priča Alberta Rijere postala je zanimljiva za medije jer Španac, daleko od svoje domovine, postiže uspehe kao trener i osvaja trofeje. Ali pažnja – nije reč o "našem" Albertu Rijeri!
Prošle nedelje, na stadionu Haza bin Zajed u Al Ainu, u prvom kolu FIFA međunarodnog kupa šampiona konfederacija, suočili su se šampioni Azije i Okeanije, emiratski Al Ain i novozelandski Okland Siti. Na klupi Al Aina sedeo je legendarni Argentinac Hernan Krespo, dok je na klupi poluprofesionalnog tima iz Tihog okeana bio – Albert Rijera.
Kako je to moguće? Da li je Rijera već napustio Celje i našao novi izazov na drugom kraju sveta? Pa on je u nedelju uveče vodio svoj tim u Domžalama. Jasno je da nije mogao biti na dva mesta u isto vreme, udaljena 4400 kilometara!
Trener Oklanda naravno nije "naš" Albert Rijera, bivši fudbaler Liverpula, Mančester Sitija i Galatasaraja, već njegov katalonski imenjak koji se spletom okolnosti našao na klupi novozelandskog kluba. Čak i ako zanemarimo činjenicu da deli ime sa nekada vrlo poznatim fudbalerom, njegova priča je izuzetno zanimljiva.
Albert Rijera Vidal rođen je 1983. godine u Barseloni. Fudbal je počeo da igra sa sedam godina, ali nikada nije imao velike ambicije. Imao je stalan posao kao bolničar i istovremeno je igrao amaterski fudbal u četvrtoj španskoj ligi. Ustajao je u sedam ujutru, vozio hitnu pomoć, a posle posla odlazio na trening. Kući se vraćao u pola jedanaest uveče.
S vremenom mu je dosadio taj naporan raspored i 2011. godine odlučio je da ode na jednogodišnje putovanje na Novi Zeland. Iako nije planirao da igra fudbal tokom tog perioda, njegov otac ga je nagovorio da stupi u kontakt sa Kataloncem Ramonom Tribuljetksom, trenerom Okland Sitija. Tribuljetks mu je ponudio dvomesečni ugovor i tako je počela njegova karijera na Novom Zelandu.
Nakon dva meseca otišao je da putuje sa prijateljima po Novom Zelandu, ali ga je Tribuljetks ponovo pozvao i ponudio mu novi ugovor. Iako taj novac nije bio dovoljan za život, Rijera je ipak odlučio da rizikuje. Postao je jedan od najboljih igrača Okland Sitija i naredne dve godine sa njima učestvovao u Ligi šampiona Okeanije. 2013. godine planirao je da se vrati u Španiju, ali ga je primetio Velington Feniks, profesionalni novozelandski klub koji igra u australijskoj A-ligi. Sa 29 godina prvi put u karijeri postao je profesionalni fudbaler.
"U početku su ljudi mislili da sam onaj Albert Rijera koji je igrao za Liverpul, a kada su shvatili da nisam, usledile su kritike," ispričao je u jednom intervjuu. Ali, kada su navijači videli da je kvalitetan vezista koji je podigao nivo igre Velingtona, prihvatili su ga i nosili majice sa natpisom "Viva la Rieralucion". Uspostavio se kao jedan od najboljih igrača australijske lige i čak je bio izabran u Ol-Star tim A-lige, koji je igrao protiv Juventusa. "To je bio vrhunac moje karijere, igrao sam protiv Pirla," prisetio se sa uzbuđenjem. "Na kraju smo zamenili dresove. Kakvo sećanje."
Posle tri godine u Velingtonu, umorio se od napornog rasporeda, konstantnih dugih putovanja (Feniks je morao da leti na svaku gostujuću utakmicu, a let do Perta trajao je sedam sati) i života po hotelima. 2016. godine vratio se u Okland Siti, gde je igrao do svoje 37. godine. Pre tri godine okačio je kopačke o klin i postao pomoćni trener, a zatim i glavni trener amaterskog tima Vest Koast Renđers. Tu je ostao samo šest meseci, da bi se u decembru 2021. vratio u Okland Siti kao glavni trener.
U poslednje dve godine sa ovim klubom osvojio je dva puta Ligu šampiona Okeanije (u kojoj ne učestvuju profesionalni timovi sa Novog Zelanda koji igraju u australijskoj ligi) i dokazao da je sposoban za velika dostignuća i u trenerskoj ulozi. "Neke veštine koje sam naučio kao bolničar su vrlo korisne," objasnio je. "Pritisak nije igranje pred 30.000 gledalaca, to nije pitanje života i smrti. Nije tako važno, u tome treba uživati. Kao bolničar sam se svakog dana suočavao sa situacijama gde je stvarno bilo pitanje života i smrti. Naučio sam da treba iskoristiti život, sutra može biti kraj svega."