Zašto Mesi nije Maradona: Nema crni "ferari"

Božić i Nova godina u Južnoj Americi uvek padaju na početku leta. Bilo bi sjajno nositi letnju garderobu za Novogodišnje veče, ili popiti prvu jutarnju kafu na Badnji dan u bašti nekog kafića. Kod Miće u "Red šuzu" na Adi, ili u "Dragulju" u Skojevskom, ili bilo gde na Obiliću. Samo da smo u šortsevima i kratkim rukavima. A Deda Mraz ili Božić Bata će već svratiti.

 

Nekima u Latinskoj Americi je svratio ranije, poput Argentinaca, i doneo im poklone koje su čekali više od tri decenije. I eno ih, na ušću La Plate u Atlantik žurka i dalje traje. Heroji iz Katara su posle Buenos Ajresa krenuli ka svojim rodnim gradovima, da tamo sa svojim najvoljenijima, sa komšijama i rođacima proslave Terseru. Neki su postali počasni građani svojih mesta, Baija Blanke, Rosarija ili Mar Del Plate. Dok pada zavesa na ovu, 2022. godinu, dok se sumiraju rezultati, i prave planovi za novu, poređenja one '86 i ove '22, Mesija i Maradone ne prestaju.

 

Te Mesi je dao ovoliko golova, na svakom meču u eliminacionoj fazi, te Dijego je dao dva komada Belgijancima u polufinalu i Englezima kad je bilo najpotrebnije i osvetio Malvine. Leo je Joška poslao po neke namirnice u supermarket na "Lusailu" i ovaj ih još uvek traži, dok je Maradona zaludeo Bučera i Fenvika i naljutio Šiltona toliko da ga ovaj ni godinama posle nije zvao na svoju oproštajnu utakmicu.

 

 

Odjeci Mundijala se čuju daleko. U Parizu, Nejmar i Mbape su već odigrali meč za PSŽ. I pokazali da se ništa ne menja. Mbape i dalje ne promašuje sa penala i donosi bodove, dok je Nejmar i dalje u mislima u Kataru, i dalje proživljava penal seriju i briljantnog Livakovića. I dalje je više glumac nego fudbaler, samo što to kod sudija pali sve manje, pa vade kartone i isključuju brazilsku vedetu.

Sad će i Mesi. Ima produženi odmor, zasluženi, doduše. Da li mu ga je odobrio trener ili ga je dodelio sam sebi, manje je bitno. Važno da će biti spreman da dočeka Ligu šampiona sa Bajernom u top formi. I igraće opušteno. Bez pritiska, bez umiranja u lepoti, taman koliko bude bilo dovoljno. 

 

Dok čekamo da se Leo vrati u Grad svetlosti, da pospe po "Parku prinčeva" još malo svoje zvezdane prašine, i proba da sa Mbapeom i Nejmarom donese u Pariz ono zbog čega je doveden i skupo plaćen, "ušonju", sećam se kako se Dijego vratio sa Mundijala. Onog meksičkog.

 

 

Ovenčan slavom i sa titulom svetskog šampiona, dva meseca posle trijumfa nad Zapadnim Nemcima na "Asteka stadionu" u Sjudad Meksiku, Maradona se uputio u Napulj. Da tu, podno Vezuva, donese Napolitancima ono što niko nikada nije. Titulu šampiona Italije, tada najjače lige na svetu. Pre puta na Svetsko prvenstvo, Dijego, koji je bio majstor fudbala ali i skandala van terena, fenomen koji je svaki sekund medijske pažnje znao da iskoristi za borbu protiv imperijalizma i kolonijalizma, kako je sam govorio, dao je specijalne instrukcije menadžeru. 

 

Argentinac Giljermo Kopola, kome su prezime i italijanski koreni otvarali mnoga vrata na Čizmi, ostao je zabezeknut. Hir, kapric, bezobrazluk. Jedna jedina Maradonina rečenica je, inače pričljivog Kopolu, ostavila nemog.

 

"Gilje, kad se vratim kao svetski šampion, da me ovde na aerodromu čeka ferari F40", izdao je Maradona naređenje. I dodao, "Crni!"

 

I odleteo je za Argentinu pa za Meksiko. Kako crni, pa jel ovaj normalan? Domišljati Kopola, posle početnog šoka, se dao u akciju. Taj model ferarija se inače čekao mesecima, poručivao i plaćao unapred, kao i sve ograničene serije. Vrteo je telefone, zvao znane i neznane, i na kraju uspeo da dogovori sastanak sa ocem giganta auto industrije iz Maranela. 

 

 

Čuveni Enco Ferari ga je primio u svojoj kancelariji i saslušao polovinu zahteva. Nećkao se, objašnjavao smirenim glasom kako je to vrlo ograničena serija, kako je to sjajan sportski, trkački auto. Ipak, na insistiranje Kopole koji je objasnio da će jedan takav auto voziti najbolji fudbaler sveta, kako će to biti i sjajna reklama za Ferari kao firmu, Don Enco je pristao. 

 

Međutim, kada je čuo da njegov mezimac treba da bude u crnoj boji, sve je palo u vodu. Ferari je uvek samo i isključivo u crvenoj boji, "testarosa", pogotovo ograničene serije, objašnjavao je slavni Italijan. Argentinac je sve razumeo, ali je ostao pri svome. Dva sata kasnije su se dogovorili. 430.000 dolara će platiti za auto, i još 130.000 za Pepea.

 

"Kog sad Pepea?", pitao je Kopola. 

 

 

Dva meseca kasnije, crni F40 je na aerodromu čekao svog vlasnika. U čekaonici na aerodromu Kopola i predsednik Napolija Korado Ferlaino. Maradona inače tada nije priznavao nikakve autoritete, a najmanje je voleo predsednika kluba u kom je igrao. Iskusni menadžer je to iskoristio kao i svaki menadžer da dodatno zaradi. 

 

Objasnio je Ferlainu da on treba da Dijegu preda ključeve, da je to sjajan gest dobre volje i korak ka pomirenju. I siroti Ferlaino je pristao. Kada mu je saopštio da je cena koju će morati da plati gotovo milion dolara, samo što se nije srušio. Kopola je duplirao početnu cenu od 430 holjada dolara, dodao Pepeove limarske usluge i tražio milion.

 

Obećao je, pored publiciteta i jednu prijateljsku utakmicu novopečenog svetskog šampiona, sa koje će prihod biti i više nego dovoljan da se pokriju enormni troškovi i da se čak i zaradi. Predsednik je jedva peživeo ovaj šok, ali je ipak smogao snage i namestio osmeh kada je par minuta kasnije predavao ključeve slavnoj "desetki" svog kluba i Argentine.

 

Dijego se silno obradovao, grlio predsednika kluba i svog menadžera kao malo dete. Kada je seo u automobil, priredio je novi šok za ljude koji su ga sačekali na aerodromu. 

 

 

I to je bio Maradona. Skandal majstor. Mogu da mislim šta bi tek radio sada u vreme društvenih mreža i interneta. 

 

 

Maradona je naravno zadržao crni "ferari". Takav je imao samo još Silvester Stalone, i kasnije Majkl Džekson, koji je doduše, imao kapric da mu se napravi kabriolet verzija. Probrano društvo, naravno.

 

Mesec dana kasnije, Dijegu je Božić Bata nešto ranije doneo sina. Iako je negirao vezu sa Kristinom Sinagrom, krajem septembra, rodio se Dijego Junior. Slavni otac će ga priznati tek koju godinu kasnije.

 

Na kraju te sezone, Dijego je Napolitancima i Koradu Ferlainu doneo titulu šampiona, i sebi obezbedio besmrtnost podno Vezuva.

 

Čisto sumnjam da će Mesija sačekati sličan poklon kada se vrati u Pariz. Skromnost, porodični život i posvećenost su vrline čarobnjaka iz Rosarija. A i već ima tri sina sa svojom princezom iz detinjstva, Antonelom. Možda bi Liga šampiona bila pandan Napolijevoj tituli iz '87. Videćemo.

 

Dok sedim u bašti "Džez kafea", i dok me ovo vreme po temperaturama opija i nosi direktno u leto, u Rio ili Montevideo, razmišljam šta da poželim od Deda Mraza? 

Zdravlje, sreću, sjajne utakmice, golove i pregršt priča. I poneku Latino lepoticu. A Vi se snađite.