(foto: Getty Images)
Mogao bi postati novi Žan-Mark Bosman, jer bi njegova nedavna pravna pobeda mogla značajno uticati na tržište fudbalskih transfera.
Bivši francuski fudbaler Lasana Dijara imao je izuzetnu karijeru. Igrao je za neke od najvećih evropskih klubova (Čelsi, Arsenal, Real Madrid, Marsej, PSŽ), upisao 34 nastupa za reprezentaciju Francuske, osvojio šampionske titule u Španiji i Francuskoj, i podigao domaće kupove u Engleskoj, Francuskoj i Španiji.
Međutim, moguće je da će njegove uspehe na terenu zaseniti pobeda na sudu, koja bi mogla ostaviti trajan trag u fudbalskoj istoriji. Dijara bi mogao postati istorijski značajan kao i belgijski igrač Žan-Mark Bosman, koji je poznatiji po Bosmanovoj presudi nego po svojoj igračkoj karijeri. Godine 2012, na vrhuncu karijere sa 27 godina, Dijara je prešao iz Madrida u Anži Mahalačkalu, klub iz Dagestana u vlasništvu milijardera Sulejmana Kerimova. U to vreme, Anži je trošio astronomske sume na svetske zvezde poput Samjuela Etoa, Roberta Karlosa i Vilijana. Ali samo godinu dana nakon Dijarinog dolaska, u avgustu 2013, Kerimov je odlučio da smanji budžet kluba za dve trećine, pa su svi visoko plaćeni igrači stavljeni na transfer listu.
Lokomotiva iz Moskve je kupila Dijaru za 12 miliona evra. U početku je bio ključni igrač pod trenerom Leonidom Kučukom, ali na proleće 2014. godine, njegove igre su počele da opadaju, a usledio je i sukob sa trenerom. Tog leta, Lokomotiva je odlučila da smanji njegovu platu, što Dijara nije prihvatio, pa je izostao sa nekoliko treninga. Lokomotiva je tvrdila da je došlo do kršenja ugovora i jednostrano ga raskinula.
Ruski klub je prijavio Dijaru FIFA-i, tražeći 20 miliona evra odštete. FIFA je potom zabranila Dijari da igra, a nakon žalbe Sudu za sportsku arbitražu (CAS), odluka je potvrđena, uz kaznu od 10,5 miliona evra koja je izrečena igraču.
Dijara je imao brojne ponude od klubova nakon raskida ugovora, uključujući i belgijski Šarloa, koji je bio spreman da ga angažuje pod uslovom da ne budu odgovorni za njegov dug prema Lokomotivi. Međutim, FIFA je odbila da izda međunarodni sertifikat o transferu (ITC) dok kazna ne bude plaćena, pa je dogovor propao.
Dijarin advokat, Žan-Lui Dupont, koji je slavno zastupao Žana-Marka Bosmana 1990-ih, tvrdio je da su Dijarina prava prekršena i da odluka FIFA-e nije u skladu sa zakonima Evropske unije. Uslijedila je dugotrajna pravna bitka, a prošle nedelje je Evropski sud pravde (CJEU) presudio u korist Dijare. Presuda je navela da je FIFA-ino odbijanje da izda ITC „sprečilo slobodno kretanje profesionalnih fudbalera koji žele da nastave karijeru u novim klubovima“ i da bi to moglo naštetiti igračima u njihovim relativno kratkim karijerama.
Ova odluka znači da FIFA više ne može blokirati transfer igrača nakon raskida ugovora, što bi moglo imati dugoročne posledice po fudbalsko tržište i značajno promeniti način na koji se transferi obavljaju. FIFA će morati da izmeni član 17.2 svojih Pravilnika o statusu i transferu igrača, koji trenutno propisuje nadoknadu u slučaju raskida ugovora.
Ipak, sud je priznao da je stabilnost ugovora neophodna za nesmetano funkcionisanje fudbalskih takmičenja. To ukazuje na to da igrači ne mogu jednostavno raskidati ugovore i potpisivati za nove klubove bez posledica.
Još uvek nije jasno kakve će sve implikacije ove presude biti. Mnogo će zavisiti od toga kako će FIFA prilagoditi član 17.2 i da li će postati povoljnije za igrače i klubove da raskidaju ugovore.