Dan kada se Evropa poklonila Radničkom: Zenit Reala sa Nišave

Niški Radnički osnovan je 24. aprila 1923. godine pod okriljem i iz delovanja opozicione Komunističke partije, koja je u Nišu, radničkom gradu, bila na vlasti od 1920. godine. Te godine, osnovana je Iskra koja menja ime u Proleter i konačno Radnički. Predsednik kluba bio je Miloš Marković, a među osnivačima i igračima bili su i Josip Kolumbo i Stanko Paunović.

Radnički je dobijao pomoć građana, a pre svih Kulturno umetničkog društva "Abrašević" koje je 1924. godine priredilo humanitarnu zabavu kojom su obezbeđena sredstva za funkcionisanje kluba. U tim godinama, klub, njegovi igrači, čak i navijači, prolazili su kroz represiju policije i vlasti, kojoj su naziv kluba, boja dresova, kao i petokraka na grbu kluba, predstavljali političku pretnju. Popularnost kluba je, ipak rasla. Uvođenje šestojanuarske diktature 1929. godine, dovelo je do političke zabrane rada.

Evropski počeci
Kao atraktivan rival Radnički je od početka pedestih godina prošlog veka redovno bio domaćin u prijateljskim utakmicama ekipama iz inostranstva. U Nišu su gostovali Makabi, Grac, ASK Klagenfurt, a povodom zvaničnog otvaranja stadiona Čair, 28.septembra 1955. upriličen je meč sa ekipom Iraklisa. Prve utakmice u inostranstvu Radnički je odigrao na turneji po Grčkoj 1955. i 1957.

Kada je 1960. godine, u klub je dovedeno veliko pojačanje, golman, čuveni Miodrag Knežević, sam transfer je najavio novo razdoblja u istoriji kluba. Radnički se opredelio za pomoć i saradnju sa klubovima Niškog fudbalskog podsaveza regrutujući mlade igrače iz Niša i južne Srbije. Cilj je bio jasan ulazak Radničkog u Prvu jugoslovensku ligu. To se i dogodilo već 1962. godine u dramatičnom dvomeču sa favorizovanim skopskim Vardarom.


Zarađen nadimak
Nadimak "Real sa Nišave", kao simbol snage niškog prvoligaša, pojavilo se prvi put na transparentu 14. aprila 1963. godine na utakmici Radnički - OFK Beograd. Ovo laskavo poređenje sa Real Madridom, započeto među 13 studenata, a kasnije i opšteprihvaćeno, najbolje pokazuje koliko je niška publika volela svoj klub.

Prvu takmičarsku utakmicu na međunarodnoj sceni Real sa Nišave je odigrao u Balkanskom kupu 18. marta 1964. godine protiv Spartaka iz Plovdiva. Posle titule jesenjeg prvaka 1973. godine, na jesen 1975. godine Radnički osvaja i prvi međunarodni trofej, Balkanski kup, pobedom u dvomeču sa Eskišehirsporom iz Turske.

I pored toga što je ovo jedini međunarodni trofej koji je klub osvojio, i činjenice da je sasvim sigurno reč o velikom trofeju, za najznačajniji uspeh Radničkog se uzima učešće u Kupu UEFA, i igranje polufinala ovog kupa u drugoj, od ukupno tri sezone, koliko je klub odigrao u ovom takmičenju.

Zlatni dani
Sezona 1979/80. donosi najbolji plasman u domaćem šampionatu, kada je osvojeno 3. mesto, izboreno je i prvo učešće u Kupu UEFA. Klub prvu utakmicu u ovom prestižnom takmičenju igra u Lincu 17. septembra 1980. godine protiv Lask. Sledi utakmica sa Beroe iz Bugarske i osmina finala Kupa UEFA sa AZ Alkmarom.

Drug učešće u Kupu UEFA u sezoni 1981/82. pamtiće se velike utakmice Reala sa Nišave sa Napolijem, Grashopersom, Fejnordom, Dandi Junajtedom. Velika podrška i euforija koja je tih godina pratila Radnički u sezonama evropskih kupova kulminirala je 7. i 21. aprila 1982. godine kada je ekipa zaustavljena u polufinalnom dvomeču Kupa UEFA od nemačkog Hamburga.

Tog 7. aprila stadion Čair je bio premali da primi sve one koji su hteli da aplauzom pozdrave sjajnu ekipu predvođenu trenerom Dušanom Ducijem Nenkovićem. Na toj utakmici zbog žutih kartona nije bilo Aleksandra Panajotovića, koji je obeležio četvrtfinalne susrete sa Dandijem. Prvo poluvreme prošlo je bez golova, ali ne i bez šansi. U prvom minutu Aleksić je imao prvu priliku, a pet minuta kasnije i Drizić. U 32. minutu Beganović je stvorio šansu, ali je nemački golman Štajn odbranio.

Posle odmora fudbaleri Radničkog su nastavili da napadaju gol nemačkog tima. U 48. minutu nije bio precizan Radisavljević, ali na sreću Nišlija, ni Milevski koji je minut kasnije imao priliku da postigne gol za goste. Samo minut kasnije, u 49. minutu Beganović postigao je gol uz asistenciju Bojovića za 1:0. Slavlje na Čairu je počelo, ali je potrajalo kratko. U 55. minutu Fon Hesen je izjednačio tada na 1:1. Ponovno vođstvo i konačan rezultat doneo je kapiten Milovan Obradović u 75. minitu.

San je završen u revanšu dve sedmice kasnije,. kada su Nemci slavili (5:1).

Početak kraja
Sportske uspehe pratila je i infrastruktura, pa je tako Radnički 15. avgusta 1982. godine u meču protiv tuzlanske Slobode prvi put na Čairu igrao pod reflektorima. U trećem učešću u Kupu UEFA u sezoni 1983/84, Radnički igra utakmice protiv Sent Galena, Intera iz Bratislave i Hajduka iz Splita. Posle dekade sjajnih igara i uspeha u svim takmičenjima u kojima je učestvovao, klub ulazi u turbulentan i težak period.

Do tad nezamislivo, dogodilo se u sezoni 1984/85. kada je Radnički je posle 23 godine ispao iz Prve savezne lige. Da to nije prava slika, dokazuje povratkom u elitni rang već sledeće godine. Par godina kasnije, 1989. godine Real sa Nišave igra i finale Balkanskog kupa.

Povratak u Evropu
Usledio je težak put povratka u vrh i Evropu. Tek pobedom protiv Napretka (4:1), 17. maja 2018. godine, Radnički je ispunio višedecenijski san. Osvojio je treće mesto u Superligi Srbije i izborio plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope.

Tek u sezoni 2018/2019- takmičio u Superligi Srbije, Kupu Srbije i kvalifikacijama za Ligu Evrope. Radnički je u Superligi Srbije ostvario istorijski rezultat, pošto je prvenstvo završio na drugom mestu. U Kupu Srbije Radnički je stigao do polufinala u kojem je eliminisan od Partizana (2:1).

U kvalifikacijama za Ligu Evrope tim sa Čaira zaustavljen je u 2- kolu. U 1. je eliminisao maltešku Gziru Junajted (4:0 i 1:0), a u 2. je eliminisan od izraelskog Makabija iz Tel Aviva (0:2, 2:2). Radnički je u sezoni 2019/2020. ponovo zaigrao u kvalifikacijama za Ligu Evrope i eliminisan je u 1. kolu od estonske Flore iz Talina (0:2, 2:2).

RADNIČKI (N) - HSV 2:1 (0:0)

Stadion: "Čair". Gledalaca: 25.000. Sudija: Luiđi Anjolin (Italija).

RADNIČKI: Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radosavljević), Beganović.

HAMBURGER: Štajn, Kalc, Groh, Jakobs (Đorđević), Jeronimus, Hartvig, Milevski, Fon Hesen, Hrubeš, Vemajer, Bastrup.