SRB | SLO | ENG

U fokusu

Decenijama na dnu, sada će ih upoznati cela Evropa: Gruzija, zemlja Kviče Kvarackelije i fudbala!

Miha Zupan 3. april 2024 0 Komentariši
(foto: Getty Images)
Gruzijski fudbal je posle raspada Sovjetskog Saveza dugo stagnirao, ali u poslednjih nekoliko godina počeo je da se diže. Gruzija će tako ove godine igrati na Evropskom prvenstvu!

U petnaestom pokušaju, ipak su uspeli. Gruzija, najfudbalskija zemlja na Kavkazu, konačno je izborila mesto na velikom takmičenju. Kada je u utorak uveče Nika Kvekveskiri, defanzivni vezista poljskog Leha iz Poznanja, postavio loptu na belu tačku, nosio je nade i očekivanja čitavog naroda na svojim leđima. Kada je njegov udarac završio iza leđa grčkog golmana Odisejasa Vlahodimosa, koji inače brani za Notingem Forest u Engleskoj, počelo je neopisivo slavlje.

Okvirno 55.000 gledalaca, koji su do poslednjeg mesta napunili nacionalni stadion Boris Paičadze u Tbilisiju, u naletu oduševljenja provalili su na teren i zajedno sa igračima bučno proslavili istorijski uspeh.

Put do EURO 2024. nije bio lak. Gruzijci su u kvalifikacionoj grupi A, u kojoj su bili i Španci, Škoti, Norvežani i Kiprani, zabeležili samo dve pobede na osam mečeva (obe protiv nekonkurentnog Kipra), izgubili su od Španije čak 7:1 kod kuće u Tbilisiju i na kraju zauzeli predposlednje mesto. Ipak, zbog dobrih rezultata u Ligi nacija imali su popravni ispit. U 4. grupi Lige C osvojili su prvo mesto ispred Bugara, Makedonaca i Gibraltaraca i izborili pravo na dodatne kvalifikacije za evropsko prvenstvo.

U polufinalu su pred više od 51.000 gledalaca sa dva gola Buduja Zivzivadzea, koji igra za nemačkog drugoligaša Karlsrue, pobedili neugodni Luksemburg, a u finalu nakon izvođenja penala i favorizovanu Grčku. Mnoge je iznenadio uspeh gruzijske reprezentacije, koja ima samo jednog zaista poznatog igrača, zvezdu Napolija - Kviču Kvarackeliju. Međutim, ovaj veliki uspeh nije bio rezultat slučajnog bljeska. Plasman na evropsko prvenstvo posledica je dugoročnog i planskog rada Gruzijanskog fudbalskog saveza.

Fudbal u Gruziji veoma je popularan i ima dugu tradiciju. Fudbalski savez osnovan je 1936. godine, a neki veći klubovi i ranije. Dinamo Batumi osnovan je 1923. godine, Dinamo Tbilisi dve godine kasnije, Lokomotiva Tbilisi i Samtredija 1936. godine, a Torpedo Kutaisi ubrzo nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine. Već na prvom evropskom prvenstvu 1960. godine u Francuskoj, kada je Sovjetski Savez osvojio zlato, u dresu "Zbornaje komande" nastupili su trojica gruzijskih fudbalera: Givi Chokheli, Zaur Kaloev i Mikeil Meski.

U vreme kada je ova kavkaska zemlja bila deo Sovjetskog Saveza, njen najveći klub, Dinamo Tbilisi, bio je dva puta prvak države (1964, 1978) i dva puta osvojio sovjetski kup (1976, 1979). Najveći uspeh postignut je 1981. godine, kada su osvojili Kup pobednika kupova. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, klub iz Tbilisija takođe je bio u veoma dobrim odnosima sa Olimpijom iz Ljubljane, koja je nekoliko puta išla na pripreme u Gruziju, a nekoliko puta je i Dinamo došao u Sloveniju. Tada su igrači Dinama David Kipijani, Ramaz Sengalija i Aleksandre Čivadze bili među najboljim fudbalerima u Evropi.

Nakon osamostaljenja, krivulja (takođe zbog brutalnog rata u Abhaziji) se strmoglavila naniže, a gruzijski fudbal prvo je nazadovao, a zatim stagnirao. Iako su imali nekoliko izvanrednih fudbalera i u tom periodu najpoznatiji su svakako Šota Arveladze, Georgi Kinkladze, Levan Kobijašvili i Temuri Kecbaja, Gruzijci nikada ozbiljno nisu konkurirali za učešće na svetskom ili evropskom prvenstvu.

Pre devet godina, kada je predsednik Saveza postao bivši fudbaler Frajburga, Šalkea i Herte, Levan Kobijašvili, gruzijski fudbalski savez odlučio se za postepeni strateški razvoj. U tu svrhu iskoristili su mnoge programe Evropskog fudbalskog saveza (UEFA Grow, UEFA HatTrick), koji su namenjeni manje razvijenim fudbalskim zemljama, pre svega na polju infrastrukture i omladinskog fudbala.

Ne tako davne 2017. godine održano je u Gruziji evropsko prvenstvo U19. Domaća selekcija u grupi A sa Portugalom, Češkom i Švedskom zauzela je solidno treće mesto, a na poslednjoj utakmici sa Česima okupilo se čak 25.000 gledalaca.

Prošle godine Gruzijci su zajedno s Rumunima bili domaćini još prestižnijeg evropskog prvenstva U21. U teškoj grupi sa Portugalom, Belgijom i Holandijom osvojili su prvo mesto, ali ih je u četvrtfinalu izbacio Izrael nakon izvođenja jedanaesteraca. Poslednju utakmicu grupne faze protiv mladih Holanđana pratilo je čak 43.000 gledalaca, dok je susret s Izraelcima gledalo 44.000 ljudi.

Reprezentacija je bila veoma blizu plasmana na evropsko prvenstvo pre četiri godine, kada ju je na poslednjoj stepenici, takođe u plej-ofu, zaustavila Severna Makedonija. Iako su Gruzijci imali prednost domaćeg terena, jer je utakmica bila u Tbilisiju, pandemija kovida-19 dovela je do toga da su tribine bile prazne, pa njihovi bučni navijači nisu mogli da pomognu. Gruzijske nade i snove u 56. minuti sa jedinim golom na utakmici srušio je Goran Pandev.

Postepeni razvoj vidljiv je i u broju registrovanih fudbalera. Između 2015. i 2021. godine broj se gotovo udvostručio sa 14.676 na 37.600. Pored toga, Gruzijci su uz pomoć UEFA znatno unapredili infrastrukturu, renovirali zastarele stadione i izgradili više trening centara širom zemlje kako bi mladi fudbaleri imali najbolje moguće uslove za razvoj.

Rezultat ovog strpljivog planskog rada poslednje decenije jeste najveći uspeh gruzijskog reprezentativnog fudbala – plasman na EURO 2024. u Nemačkoj, gde će igrati u grupi F protiv Portugala, Turske i Češke. Bez obzira na to kako se budu snalazili u ovoj teškoj konkurenciji, možemo sa sigurnošću reći da je budućnost gruzijskog fudbala svetla.

KOMENTARI

0
Vest nema komentara.

ODGOVORI NA KOMENTAR

PONIŠTI
OBJAVI

SREDI KOMENTAR

PONIŠTI
SAČUVAJ

Poslednji komentari

Najviše komentarisano

Istaknuto

Srbija može da igra i protiv nas u ovoj prostoriji. Pravno ne možemo ništa da uradimo. U neku ruku, zašto je to uopšte toliki problem? Zašto je igranje fudbala problem? Nikog nije briga za taj meč, da vi Englezi ne govorite o tome, niko ne bi ni znao da se igra. Mi u Sloveniji i ne znamo da je susret zakazan, jer ljudi ne mare za stvari na koje engleska politika, ali i mejnstrim mediji mnogo puta, ističu. Ponekad nas bombarduju ovim, a onda razgovaram sa prijateljima širom Evrope koji kažu: 'O čemu pričaš?' Oni znaju da je Rusija suspendovana i to je to. Sada igraju jednu prijateljsku - pa šta? ...više
Aleksander Čeferin
Pitali su me, ne znam koliko puta, hoću li biti kao Aleks Ferguson. U stvarnosti se to ne može dogoditi. To zato što to vi novinari ne dozvoljavate. Veoma je teško biti trener Barselone. Vidiš kako te kritikuju, kako žele da te ubiju. Sve to utiče na čoveka. ...više
Ćavi
Vrlo dobro poznajem Ćabija Alonsa i smatram da sanja samo o Liverpulu. Pretpostavljam da će se već ovog leta vratiti na Ostrvo i naslediti Klopa. ...više
Bastijan Švajnštajger

Anketa

Da li ste za to da Nacionalni stadion ponese ime Siniše Mihajlovića?

Svi glasovi: 1406
Nogomania.rs
Sve ostalo je nebitno.

Portal www.nogomania.com jedan je od najposećenijih sa sportskim sadržajem u regionu.

Na dnevnom nivou se nude sadržaji iz sveta fudbala, a na medijskom prostoru prisutan je od 2000. godine.