Idealan tim "ćelavaca". (foto: Nogomania)
Zamislite Gvardiolu na čelu ekipe u kojoj igraju Zuba Ronaldo, Tjeri Anri, Zinedin Zidan...
Kosa je nekako bivala zaštitni znak muškosti za fudbalere. U eri ogromnih primanja i viška slobodnog vremena van treninga tetovaže, frizure i starlete su postale hleb nasušni za poznate face fudbalskih terena. Retko su se odlučivali za brijanje glave.
To je sad rezervisano za trenere i poznije godine ljudi uključenih u fudbal. Zato je i najpoznatiji trener među ćelavcima Pep Gvardiola, a prate ga Erik ten Hag, Alfred Šruder ili od nama poznatijih faca Marko Nikolić, pa Ilija Stolica. I Dejana Stankovića godine počinju da upućuju na taj modni detalj.
Međutim, kod srpskih igrača se nije baš primilo. Prednjače golmani Orlova Vanja Milinković-Savić, Predrag Rajković i Marko Dmitrović. A, kod igrača, pa slaba vajda, osim najpopularnijeg Ćelavog među "Grobarima" Nemanje Miletića.
Ni kroz istoriju nije bilo puno ćelavaca, pogotovo kada se zna da je skroz osamdesetih i devedestih vladala moda što dužih kosa, a kasnije ultra modernih frizura, pa i farbanja. Ipak, i od ćelavaca može da se napravi drim-tim, a na klupi bi bio - Pep Gvardiola.
Gol je rezervisan za Francuza Fabijena Barteza. Odbranu bi zdesna na levo činili Francuz Lilijan Tiram, Italijan Fabio Kanavaro, Holanđanin Jap Stam i Brazilac Roberto Karlos.
Sredinu terena bi držali Argentinac Huan Sebastijan Veron, Holanđanin Vesli Snajder, Španac Ivan de la Penja i naravno prema napred legenda Trikolora Zinedin Zidan.
A, napad. E, tu nije bilo puno razmišljanja, Ronaldo, Zuba, ponos Brazila i Tijeri Anri, udarna igla one Francuske i Arsenala. Bilo bi mesta i na klupi za neke asove.
Pre svih za rezervnog golmana, Meksikanca Oskara Pereza, pa stamenog čeha u špicu napada Jana Kolera, Argentinca Hoze Luisa Sančeza i Urugvajca Ediga Alberta Riosa. Zato, možda kosa i nije stoprocentno dokaz muškosti...