(foto: Getty Images)
Barselona je neverovatno zadužena, ali je Đoan Laporta pronašao načine kako da obezbedi novac i omogući klubu da nastavi sa ambicijama. Ali, kakva će biti konačna cena za ovo ludo trošenje?
Uprava Barselone, na čelu sa predsednikom Đoanom Laportom, već nekoliko godina pokušava da reši finansijsku situaciju koju je nasledila od prethodne uprave, predvođene Žosepom Marijom Bartomeuom. Kada je Laporta 2021. godine pobedio na predsedničkim izborima, obećao je da će rešiti finansijske probleme u kojima se katalonski klub našao iz različitih razloga. Tadašnji dug iznosio je 1,35 milijardi evra.
Zbog vrlo strogih pravila finansijskog fer-pleja (FFP) u španskoj La Ligi, poslednjih godina smo tokom svakog prelaznog roka gledali pravu dramu u Barseloni, sa nagađanjima da li će klub uopšte moći da registruje igrače koje je kupio. Zbog toga je Barselona 2021. godine ostala bez svog talismana Lionela Mesija, koji je želeo da ostane, ali ga klub, po isteku ugovora, jednostavno nije mogao ponovo registrovati. Tokom ovogodišnjeg letnjeg prelaznog roka, prisustvovali smo drami oko registracije Danija Olma.
Laporta je u poslednje tri godine uglavnom "gasio požare" kratkoročnim rešenjima, ali nije uspeo značajno da smanji dugove. Koristio je takozvane "poluge" ili "palancas" kako bi obezbedio sredstva i omogućio Barseloni da plati i registruje skupe pojačanja. Zahvaljujući ovim finansijskim manevrima, Katalonci su u sezoni 2022/23 čak uspeli da osvoje titulu prvaka nakon četiri godine pauze.
Stroga FFP pravila u španskoj ligi određuju koliki procenat klupskog budžeta može biti izdvojen za plate prvog tima. Plate u Barseloni su bile toliko naduvane da se klub našao u nezavidnoj situaciji kada je pandemija COVID-19 izazvala finansijsku štetu od 400 miliona evra.
Zbog dugova i prevelikog budžeta za plate igrača, Barselona je prekršila FFP pravila, što je značilo da za klub ne važi pravilo 1:1, odnosno da može trošiti prihode u tom odnosu. Kada je preuzeo predsedničku funkciju, Laporta je odlučio da klub neće štedeti, već je počeo da koristi pomenute "poluge". Prvo je u junu 2022. prodao 10% domaćih TV prava američkoj kompaniji "Sixth Street" na narednih 25 godina. Već sledećeg meseca prodao je još 15%. Na taj način je žrtvovao 380 miliona budućih prihoda kako bi dobio novac za dolazak Rafinje, Roberta Levandovskog i Žila Kundea.
Međutim, kako je budžet za plate i dalje rastao, bilo je potrebno ponovo povući "poluge". Laporta je zato prodao 24,5% udela u klupskom medijskom preduzeću "Barca Studios". Međutim, medijski magnat Žaume Roures i kompanija socios.com platili su samo 10%. Barca Studios su zatim preimenovani u "Barca Media" i stavljeni na berzu. Za sponzorstvo na dresu i buduće imenovanje renoviranog Kamp Noua, dogovorili su se sa kompanijom Spotify, ali nisu uspeli da raskinu ugovor sa američkim gigantom Nikeom, koji traje do 2028. godine.
Sva ova finansijska gimnastika omogućila je Barseloni dalji opstanak i kupovinu skupih pojačanja, ali zapravo predstavlja odricanje od budućih prihoda za kratkoročni efekat. Viktor Font, preduzetnik iz oblasti finansijske tehnologije i vlasnik kompanije Delta Partner, koji je izgubio na predsedničkim izborima 2021. godine od Laporte, nije zadovoljan ovim potezima i već priprema teren za izbore 2026.
"Finansijska situacija je sada gora nego što je bila kada je Laporta preuzeo vođstvo", kaže Font. "Imamo veće dugove, manje imovine i još uvek ne zarađujemo dovoljno da otplatimo dugove i održimo naš društveni (socio) model."
Zbog samovolje predsednika Laporte, mnogi direktori su napustili klub, uključujući Mateua Alemanija, Ferana Revertera, Maribel Melendez i Đordija Llaurada. "Direktori odlaze jer im nije dozvoljeno da koriste svoje iskustvo i znanje," kritikuje Font. Laporta je zaposlio mnogo svojih rođaka, uključujući sestru, rođaku, pa čak i bivšeg zeta. Njegov sin, Giljem Laporta, je agent Markosa Alonsa i bio je ključan u prelasku ovog igrača iz Čelsija 2022. godine. "Nema nikakve transparentnosti," ističe Font.
Ipak, na terenu klubu ide prilično dobro na početku ove sezone. Novi nemački trener Hansi Flik preporodio je ekipu, koja je prošle sezone pod Ćavijem, nervoznim i u stalnom sukobu s medijima, bila potpuno zasićena. U poslednjem trenutku uspeli su da registruju i Danija Olma, a Barselona sada igra brzo, direktno i efikasno. Flik ima veliku prednost u odnosu na Ćavija, jer ne govori ni španski ni katalonski, što ga čini imunim na "entorno", odnosno medijsku, navijačku i direktorsku oluju glasina, spekulacija i političkih igara, u kojoj funkcioniše ovaj fascinantni klub, jedan od poslednjih otoka demokratije u svetu modernog fudbala, gde je sve kupljeno i prodato.
Laporta nije vlasnik kluba, već samo izabrani funkcioner, a njegove odluke mogle bi ga koštati sledećeg mandata. Moć da prekinu njegovu kratkovidu vladavinu ima 150.000 članova društva, koji svake godine plaćaju članarinu i koji će za dve godine odlučivati ko će voditi ovaj "državu u državi".