Partizan tone: Danko Lazović i Predrag Mijatović mu sami kopaju rupu

Partizan, verovali ili ne, i dalje ima trenera. To je Nenad Stojaković — čovek čija je glavna referenca bila ta što ga je Predrag Mijatović javno podržao i istakao da zna da radi sa mladim igračima, posebno u Partizanu. Srđan Blagojević nije dobio poverenje, Stojaković jeste. Zašto? Zato što je tako odlučio Mijatović, u trenutku kada je Partizan bio prvi na tabeli. I nije tajna da unutar kluba nisu svi bili oduševljeni tim izborom.

Najviše se to odnosi na Danka Lazovića. On nije došao u Partizan da bude nečiji poslušnik, već čovek sa renomeom i stavom. A danas je sve jasnije da se on i Mijatović — nekada veliki igrači — jednostavno ne razumeju.

Partizan je kraj 2025. završio porazom od IMT-a (0:1), a drugi deo sezone otvorio remijem protiv Radničkog. Ko je kriv? Po svemu sudeći — Nenad Stojaković. Možda on i nije dugoročno rešenje, ali trenutno deluje kao idealno žrtveno jagnje.

Iako je Partizan u prvom delu jeseni igrao dopadljivo i izbacio nekoliko talentovanih klinaca, razlika u odnosu na Crvenu zvezdu je ogromna. Kvalitet, iskustvo, vrednost tima — sve je na strani večitog rivala. To je realnost.

A sada se vraćamo na Mijatovića i Lazovića. Današnje saopštenje kluba samo je dodatno naglasilo da među njima ne postoji jedinstvo. Prema Partizanu, upravo je Lazović želeo smenu Stojakovića. Ali Stojaković ostaje — makar do Radnika. Zašto? Da bi neko, a svi znamo na koga se misli, dokazao da je bio u pravu.

Ipak, svima je jasno da Stojaković neće preživeti na klupi. Posle Radnika dolazi večiti derbi. Pre njega možda i „šok terapija“. A ishod derbija mogao bi da nagovesti i ko će biti šampion.

Možda će to biti i prelomna tačka u odnosu Mijatović – Lazović. Sve više deluje da je Humska premala za obojicu. A talac svega toga je Partizan — klub koji se i dalje bori sa ogromnim finansijskim i organizacionim problemima i kojem je poslednje što mu treba još jedan interni rat.