Komentar: Evropa ne prašta, šta nedostaje Crvenoj zvezdi i Partizanu?

Dva meča osmine finala evropskog proleća i - otrežnjenje. Moderan fudbal, naročito u završnici evropskih kupova, ne trpi izostanak onog osnovnog znanja, naročito u odbrani. Baš to su reprezentovali srpski predstavnici u Ligi Evrope i Ligi konferencija. Sa druge strane, kakav je kvalitet Superlige, koliko kasno smo primenili VAR tehnologiju u domaćem šampionatu i koliko se oslanjamo na popunjavanje timova pod pritiscima zastupnika igrača, ovo što su do sada uradili Crvena zvezda i Partizan je čudo!

Lako je biti general posle bitke, pogotovo što su hvalospevi pevani sa svih strana, pa i u tome bi trebalo tražiti uzrok percepcije Dejana Stankovića i Aleksandra Stanojevića, koji izvlače iz onog što imaju i po 120 odsto. Malo je i lakše Dekiju, jer mu širina rostera dozvoljava više kalkulacija, ali broj utakmica uzima danak povreda i zamora na obe strane Topčiderskog brda.

Šta smo naučili iz ova dva meča u Beogradu i Glazgovu? Pa, škripi u osnovnim stvarima u odbrani. Od četiri štopera samo je Strahinja Eraković prošao celu školu Crvene zvezde. Crnogorski, bosanski i austrijski reprezentativci čine ostatak bedema. I dok je crveno-belima škripalo kod pomoćne igre, ali i direktne, prilikom prekida, dotle su se crno-beli obrukali iz segmenta kako izbaciti centaršut.

Defanzivni prekid Crvene zvezde je zasvetleo crvenim alarmom. Dok je Ohi Omoijuanfo bio u igri, skoro ništa nije odbranjeno, a ulaskom Milana Pavkova malo se stabilizovala situacija. Uvek je bitan špic na skoku na prvoj stativi. Ceo tim napada, ceo tim i brani. Ali, reakcije bekova i halfova prilikom centaršuteva su bile malo je reći kardinalne, uz poneki izuzetak.

Partizanovi bekovi i štoperi su konstantno igrali u situaciji kao da Fejnord ima igrača više. A, nije ga imao. Brza razmena pasova protivnika i kretanje bez lopte, izludeli su zadnju liniju crno-belih, pa su centaršuteve izbacivali na 20 do 25 metara po sredini gola! Često to rade i u prvenstvu, ali niko nema kvalitet Holanđana da to kazni. Sada su platili ceh i to bogato.

Za oba problema rešenje je fudbalska škola, ali time ne mogu da se bave Stanković i Stanojević. Oni mogu da odrede postavku, ali preskakanje osnovne obuke u nekom ranijem periodu dovodi do takvih grešaka. Zato su nekad bili cenjeni iskusni treneri, koji su radili u mlađim kategorijama širom zemlje. Znali su da pozovu igrača iza klupe kad napravi baš ovakvu glupost kao večiti u Evropi, i da mu iza kućice za rezerve objasne da se to ne radi, nikad!

Zbog toga smo i imali halfove svetskog kvaliteta. Imamo ih i danas, ali oni tek što se ispile, najčešće u školama večitih rivala, odlaze na kaljenje u inostranstvo. Ranije smo se divili i to da ne idemo predaleko Vidiću, Ivanoviću, Kolarovu, Nastasiću. Sada su to Milenković, Pavlović, Maksimović, Mitrović. Ali, od njih sem nešto para na računima, Crvena zvezda i Partizan nisu imali vajde za škole koje su ispekli.

Što se napadača tiče, nije ni bilo loše. Partizan je dao dva gola, mogao je još neki, Crvena zvezda je tri puta pogađala iz ofsajda i promašila penal, a još se trese Kangina prečka. Ipak, odbrana je ključ pobeda u Evropi. Na svojoj koži je to osetio i PSŽ koji ima basnoslovno plaćene vedete, osetili smo to i mi.

Savet je jednostavan, školujte halfove u fudbalskim školama, a ima ih mnogo u Srbiji, istrpite ih malo i zadržite makar jedan četvorogodišnji ciklus, onaj od 17. do 21. godine. Ne prihvatajte prve ponude i biće bolje svima, pa i reprezentaciji. Ne stavljajte u tim na bekovske pozicije ljude po principu samo da nisu daltonisti, da znaju koga bi trebalo da napadnu. Tek njima fali škole, sa izuzetkom Milana Rodića koji zna i da centrira i iz mesta i iz trka. Navedite zadnje vezne da imaju siguran pas, a ne da olako prodaju lopte na sredini i uputite napadače da se igra u oba pravca.

To je moderan fudbal, to je put da se smanji ovih 8:2 za Evopu iz crnog četvrtka. I svaka čast na plasmanu među 48 ekipa Starog kontinenta. Ogroman je to uspeh.