Zvezdan Terzić (foto: ataimages.rs)
Sreća, tuga, ponos, poštovanje protivnika u pobedi i porazu - e, to i samo to je - sport. Čista, neukaljana, emocija.
Sve ostalo što gledamo i slušamo, što nam serviraju dok biju neke svoje bitke, obično kako bi napunili sopstvene džepove, dok se kriju iza grba, zastave, kunu u poštenje i rade sve zarad "sreće" navijača je obično spinovanje koje za cilj ima samo dodatnu nulu na nečijem kontu. Našem sigurno ne, jer mi samo volimo da gledamo fudbal i iskreno navijamo.
Taman kad posle mnogo godina možemo da se radujemo tome što dva predstavnika iz Srbije igraju proleće u Evropi, što nam liga napokon liči na fudbalsku, trka za titulu je uzbudljiva, partije za priču pružaju i neki klubovi koji nisu Crvena zvezda i Partizan, a reprezentacija davno pre baraža obezbedila učešće na velikom takmičenju, funkcioneri sa obe strane topčiderskog brda su nam opet odalamile šamarčinu otrežnjenja, da nas podsete da smo ovo ipak mi i da nam je narav takva da ne možemo s mirom da uživamo u bravurama na terenu, nego da moramo da se sa njima valjamo po blatu.
E, pa, ovog puta, ne moramo. Gospodo, da li zaista mislite da ima još istinskih navijača koji padaju na vaše fore i žele da čuju šta imate da kažete? Ne interesuju ih ni stavovi trenera, a kamoli naklapanja leptir mašni i krvata. Razumite za svagda - hoćemo, bre, da uživamo u fudbalu.
Ne bi trebalo ni da znamo ko ste, osim neki vredni i sposobni ljudi koji obezbeđuju glatko poslovanje naših favorita. Međutim, tu ste najtiši, a minusi u kasama su sve glasniji.
Okanite se gledanja preko plota, koncentrišite se na ono što vam je posao, iskoristite zamajac koji su vam obezbedili oni koji jedini prolivaju znoj da zarade novac kojim vi raspolažete. Ne dovodite te igrače u opasnost da ih zbog vaše izjave na ulici presreću neki plaćenici prerušeni u navijački dres.
Šampion se ne postaje tako što vam je važnije da budete bolji od drugih, nego tako što se trudite da prevaziđete sebe. Ali, što biste vi to znali jer ste ili bili oslobođeni fizičkog u osnovnoj ili ste toliko davno "terali loptu" da ste zaboravili šta je to poštovanje prema igri u kojoj je dozvoljeno radovati se i uspesima komšija.
Ako već sejirite nad tuđom nesrećom ili je prizivate, radite to u svoja četiri zida, nije sportski hvaliti se željom "da i komšiji crkne krava", ne urušavajte imena klubova koja su veća od svih nas. Samo nas pustite da uživamo u fudbalu, i - šuš.