Igrači su bili čisti samo na fotografisanju pred meč. (foto: partizan.rs)
Tog 12. decembra 1990, pre tačno 32 godine, sreća je sačuvala neroazure da se ne vrate razbijeni iz Beograda.
Taj 12. decembar 1990. godine ostaće upisan kao poslednji meč Partizana u Evropi kao predstavnika SFRJ. Godine sankcija, ratova i raspad države su učinile ostalo. Mlada i talentovana generacija crno-belih morala je da pruži ruku boljem, Interu iz Milana, koji je posle ove beogradske golgote i osvojio Kup UEFA.
Stadion "JNA" je bio prepun, oko 35.000 navijača je došlo da pozdravi ljubimce protiv milanskog velikana, iako su izgubili u Milanu 3:0. Iako je zima okovala Beograd. "Grobari" su rešili da tu utakmicu obeleže spektakularnom bakljadom oko čitavog stadiona. Duž ograde tribina je bilo upaljeno tačno 100 baklji, u potezu navijača koji do tada u Jugoslaviji nikada nije bio viđen.
Bakljada "Grobara" oko ograde terena. (foto: partizan.rs)
Partizan je želeo da šokira Inter. Nije uspeo, ali su pružili sjajnu partiju protiv tima koji je bio krcat svetskim zvezdama. Do osmine finala Kupa UEFA stigli su pobedama protiv Hibernijansa sa Malte, a onda su izbacili Real Sosijedad posle penala.
Slavni Đovani Trapatoni je doveo u Humsku najjači sastav. Na golu je bio Valter Zenga, a ekipom su komandovali svetski šampioni Lotar Mateus i Jirgen Klinsman. U timu su bili Bergomi, Barezi, Mandorlini, Bjanki, Berti, Takinardi...
Ali i Partizan je imao čime da se pohvali. Miloš Milutinović je izveo Gorana Pandurovića, Budimira Vujačića, Vujadina Stanojkovića, Darka Milaniča, Bratislava Mijalkovića, Josipa Višnjića, Gorana Stevanovića, Slavišu Jokanovića, Gorana Bogdanovića, Predraga Mijatovića i Milana Đurđevića. Ekipa koju su navijači obožavali.
Sudbina je htela da na tom susretu nastupe četiri buduća trenera beogradskih "večitih". Zenga je sa Crvenom zvezdom bio dvostruki šampion Srbije i Crne Gore, a Mateus je par godina ranije osvojio titulu sa Partizanom i uveo u Ligu šampiona. A, iz tima crno-belih Stevanović i Jokanović su sedeli na klupi Partizana.
Teren je bio blatnjav i težak, ali i Partizan i Inter su se razmahali od šesnaesterca do šesnaesterca. Kvaliteta utakmice se godinama kasnije prisetio i Mateus.
"Teren u Milanu u prvom meču bio je katastrofalan, ali smo po pravom blatu igrali i revanš. Kada o ovim utakmicama razmišljam iz današnje perspektive, prava je senzacija kako su bila kvalitetna oba meča. Toliko trčanja, toliko borbe, napadačkog fudbala", pričao je Mateus kada je preuzeo Partizan.
Peđa Mijatović je u prvom poluvremenu imao jedan dobar pokušaj iz slobodnjaka, da bi u dva navrata 35.000 duša pomislilo da je Partizan oštećen za penal, prvi put kada je Milanu Đurđeviću bila izbijena lopta ispred nogu pre nego što je pao u kaljav šesnaesterac Intera, a onda i kada je Stevanović bio oboren na ivici kaznenog prostora.
Huk sa tribina je postajao zaglušujuć u tim trenucima, a komentator Zvonko Mihajlovski je uzvikivao: "Ovo je morao da bude penal!", verovatno u nadi da bi rani gol Partizana mogao da podgreje sećanja na čuveni revanš Kvins Park Rendžersa i veliki preokret godinu dana ranije. Tada je Partizan nadoknadio 2:6 iz Engleske pobedom 4:0 u Beogradu.
Protiv moćnog Intera to nije bilo moguće. Višnjić je imao jedan strašan šut u prvom poluvremenu kada je podno južne tribine zadrmao prečku gola Valtera Zenge, da bi u nastavku i Bogdanović zapretio gostima.
Tračak nade se pojavio u 62. minutu kada je Stanojković odlično prošao po desnoj strani, uputio centaršut, a na loptu je sjajno natrčao kapiten Stevanović, uhvatio poluvolej i matirao Zengu za 1:0! Na "JNA" delirijum, petarde se čuju u pozadini, a Stevanović pokazuje igračima da trče nazad na centar.
Bilo je još pola sata do kraja utakmice, ali već posle dva minuta sve nade su iščezle. Mateus je posle izgubljene lopte crno-belih iskoristio momenat i sa distance uspeo da savlada Pandurovića za konačnih 1:1...
Inter je do kraja susreta uspeo da sačuva nerešen rezultat. U četvrtfinalu je savladao Atalantu, u polufinalu Sporting i Romu u finalu.
Bio je to poslednji put da je stadion "JNA" ugostio neku evropsku ekipu sve do završetka sankcija SR Jugoslaviji. Tada su i Partizan i srpski fudbal već izgledali daleko drugačije...